Kako ostvariti pravo na naknadu štete?

U svakodnevnom životu nije retkost da se susretnemo sa situacijama koje dovode do povreda ili neželjenih događaja. Posledice takvih okolnosti često podrazumevaju telesne povrede, emocionalnu patnju ili finansijske gubitke, što može dovesti do potrebe za pokretanjem pravnog postupka radi naknade štete.

Svako lice koje pretrpi štetu, bilo materijalnog ili nematerijalnog karaktera, ima pravo da zahteva naknadu bez obzira da li je u pitanju saobraćajna nesreća ili neki drugi nepredviđeni događaj.

U nastavku teksta detaljnije ćemo obrazložiti pojam naknade štete, okolnosti pod kojima se može ostvariti ovo pravo, kao i ko su lica ovlašćena da podnesu zahtev za njenu nadoknadu.

Ko može da traži naknadu štete?

Ako ste pretrpeli povredu ili materijalnu štetu – bilo zbog pada na ulici, ili je uzrok tome povreda na radu, ujed psa ili čak duševni bol – pravo na naknadu reguliše Zakon o obligacionim odnosima.

Da bismo preciznije utvrdili ko i kada može da ostvari ovo pravo, prvo je potrebno da razjasnimo šta zakon tačno podrazumeva pod pojmom “šteta”. Prema zakonu, postoje dve vrste štete:

1. Materijalna šteta – ona koju direktno možete da izrazite u novcu jer dovodi do smanjenja vaše imovine.
2. Nematerijalna šteta – odnosi se na bol, patnju ili preživljeni strah, dakle na povrede koje nisu opipljive.

Zakon predviđa nekoliko načina na koje se utvrđuje odgovornost:

• Sopstvena krivica – kada ste vi lično odgovorni za učinjenu štetu.
• Odgovornost za druge osobe – recimo, ako roditelj odgovara za štetu koju je izazvalo dete.
• Objektivna odgovornost – ovde nije bitno da li je postojala namera ili nepažnja; odgovara se zbog korišćenja opasnih stvari ili obavljanja opasnih delatnosti.

Kada se šteta dogodi, osoba koja ju je izazvala mora da nadoknadi ono što je izgubljeno ili povređeno. Cilj je da se oštećena strana vrati u stanje u kojem je bila pre nastanka štete. Pravo na naknadu štete se ostvaruje kroz pokretanje tužbe za nadoknadu štete.

Koje vrste naknade štete postoje kod nas?

Nadoknada štete je zakonski instrument koji omogućava licima da dobiju novčanu kompenzaciju kada dožive određeni vid štete ili gubitka, pod jasno definisanim okolnostima.

U nastavku se nalazi pregled najčešćih vrsta naknade štete u našoj zemlji:

1. Naknada štete usled povrede na radu: Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu, poslodavci imaju obavezu da zaposlene zaštite od profesionalnih bolesti i povreda tokom obavljanja posla. Ova naknada obično obuhvata troškove lečenja, nadoknadu izgubljene zarade i dodatnu kompenzaciju ukoliko povreda ostavi trajne posledice.
2. Naknada štete u slučaju saobraćajne nezgode: Pravo na ovu vrstu naknade imaju svi učesnici u saobraćaju, uključujući vozače, putnike i pešake koji su pretrpeli štetu tokom nezgode na javnom mestu, tokom okupljanja ili na radnom mestu.
3. Naknada štete zbog ujeda psa: Pravila naknade u ovom slučaju razlikuju se u zavisnosti od toga da li je u pitanju pas lutalica ili vlasnički pas. Za štetu koju izazove lutalica nadležna je lokalna samouprava, a za vlasničke pse odgovoran je vlasnik životinje. Kompenzacija obično pokriva troškove lečenja, pretrpljeni bol, kao i gubitak prihoda tokom oporavka.
4. Naknada štete usled pada ili povrede na javnom mestu: Ako dođe do povrede na neočišćenim ili nedovoljno obezbeđenim površinama (poput trotoara ili šahtova), oštećeni ima pravo da traži kompenzaciju za fizičke povrede, medicinske izdatke, pretrpljeni stres i izgubljenu zaradu.
5. Naknada za pretrpljeni fizičku i psihičku bol: Ova vrsta nadoknade obuhvata štetu koja nastaje zbog fizičkog bola usled povrede, kao i emocionalnu patnju zbog trajnih fizičkih promena ili naruženja izgleda.
6. Naknada izgubljenih primanja: Osobe koje su zbog bolesti ili povrede sprečene da rade, mogu ostvariti pravo na nadoknadu izgubljene zarade za vreme trajanja oporavka, što im olakšava povratak u svakodnevne životne aktivnosti.

U kom roku možete podneti tužbu za naknadu štete?

Zakon o obligacionim odnosima jasno reguliše rokove u kojima oštećena strana može podneti tužbu. Ako ste pretrpeli štetu, na raspolaganju vam je rok od tri godine od momenta kada ste prvi put postali svesni štete i ko ju je izazvao. 

Međutim, čak i ako niste odmah saznali za štetu ili njenog počinioca, postoji maksimalni rok od pet godina od dana kad je šteta nastala. Nakon tog perioda, više nemate pravo na naknadu.

Poseban slučaj predstavljaju situacije kada se šteta dogodi na javnom mestu ili ulici. Tada rok odmah počinje da teče, jer zakon polazi od toga da ste automatski upoznati s nastalim gubitkom.

Važno je voditi računa o ovim rokovima i podneti tužbu na vreme. Samim pokretanjem postupka rok zastarevanja se zaustavlja.

Ako druga strana nakon pravosnažne presude odbija dobrovoljnu isplatu, imate mogućnost pokretanja postupka prinudne naplate. Treba znati da presuda ostaje izvršna deset godina od trenutka kada je postala pravosnažna.