Da li ste čuli za prepere?

Poslednjih godina, nažalost, slušamo samo vesti o mogućim i tekućim oružanim sukobima, porastu broja obolelih od raznih bolesti, klimatskim promenama koje nam neće doneti ništa dobro u budućnosti…

Iako se većinu vremena trudimo da ove loše vesti zanemarimo i da se tešimo da je to problem za neki drugi dan, istina je da oprez nikad nije naodmet. Među nama ima i ljudi koji su ove probleme i moguće opasnosti shvatili veoma ozbiljno – toliko ozbiljno da se godinama unazad sistemski pripremaju za “propast sveta”, tzv. preperi. Ko su oni i šta sve zapravo rade? Pročitajte.

Ko su preperi?

Najjednostavnije rečeno, preper je neko ko je odgovoran za prikupljanje svih osnovnih stvari potrebnih za preživljavanje prirodne ili ljudskom rukom izazvane nesreće ili katastrofe. To može uključivati nerede, oružane sukobe, duže nestanke struje usled toplotnih talasa ili prirodne katastrofe poput tornada ili uragana. 

Dakle, dok je preper neko ko prikuplja sve ove osnovne stvari, sam proces tog prikupljanja naziva se priprema (prepping).

Nekoliko faktora može motivisati prepera, uključujući:

• Želju da bude samostalan tokom takvih katastrofa i da ne mora da se oslanja na druge
• Želju da brine o svojoj porodici
• Nedovoljno poverenje u vladu da će brinuti o njemu i njegovoj porodici tokom katastrofa 

Preping ( engl. prepping) kao pokret je nastao pred kraj drugog svetskog rata. Preteće opasnosti od nuklearnog sukoba tokom Hladnog rata čak su dovele do toga da je predsednik Kenedi preporučio korišćenje skloništa, što je zauzvrat dovelo do porasta privatne kupovine skloništa u slučaju nuklearne pretnje. Kasnije se pokret proširio i van granica SAD.

Zašto postati preper?

Različiti ljudi imaju različite razloge zašto žele da postanu preperi. Neki se, na primer, spremaju za kraj sveta, dok drugi to rade kako bi zaštitili svoje porodice bez obzira na situaciju u kojoj se nađu.

Evo nekih razloga zašto ljudi postaju preperi:

• Održavanje spremnosti za izazove: Preperi su spremni da se suoče sa svim izazovima koje im život može postaviti i kao rezultat toga imaju najbolje šanse za preživljavanje.
• Ljudi su genetski programirani da se pripremaju: Prethodne generacije, naši roditelji, babe i dede, uvek su pripremali zimnicu, što ih, u osnovi, čini preperima.
• Preperi mogu biti neverovatno efikasni: Kao preper, spremniji ste od drugih da mudro raspolažete zalihama i da ne paničite. Ovo može biti korisna veština u teškim vremenima.
• Izbegavanje dugova: Preper uči kako da efikasno koristi ono čime raspolaže, što mu pomaže da spreči dužničke zamke u koje drugi često padaju.
• Osigurava preživljavanje: Nesreće ostavljaju ljudima malo vremena za pripremu, a priprema je ključna za preživljavanje.
• Nisu zavisni od vlade: Za razliku od mnogih ljudi, preperi teže da budu nezavisni od vlade, bilo da se radi o subvencijama ili čak o pomoći tokom katastrofa.

Šta sve rade preperi? 

Proces pripreme ima različite faze, a sve počinje finansijskom pripremom. Sve osnovne potrepštine koje nameravate da kupite zahtevaju novac, posebno ako nemate prostor za bavljenje poljoprivredom ili uzgoj stoke. 

Finansijska priprema

Prvi korak je uspostavljanje finansija. Fond za hitne slučajeve može biti koristan, posebno tokom nesreće poput pandemije, kada se lako gube poslovi (već smo svedočili tome 2020. godine). Odvajanje razumnog iznosa sa strane može vam pomoći da kupite sve osnovne potrepštine u kriznim situacijama, čak i ako trenutno nemate nikakva primanja. 

Priprema zaliha za dve nedelje

Ključno je početi sa najmanje 3 dana ili 72 sata zaliha za hitne slučajeve. Međutim, poznato je da katastrofe mnogo duže remete lance snabdevanja i javne komunalne usluge, pa je stoga dve nedelje razuman rok za početak.

Morate voditi računa o nekoliko važnih stavki, uključujući skladištenje hrane, vode, lekova i drugih potrepština poput gasa ili rezervne opcije za napajanje. Ukoliko ne raspolažete s dovoljno prostora za skladištenje, najam kontejnera može biti mudra odluka.

Torba za hitne situacije

Torba za hitne stiuacije bi trebalo da sadrži sve neophodne stvari i mora biti spremna za preuzimanje i odlazak u slučaju nužde. Idealno bi bilo da sadrži zalihe poput šatora, vreće za spavanje, hrane, lekova, vode, višenamenskog alata, pa čak i kompasa. 

Usvajanje osnovnih veština preživljavanja i pružanja prve pomoći

Preživljavanje je više od pukog posedovanja osnovnih zaliha. Odnosi se takođe i na vašu mentalnu i fizičku sposobnost da se nosite sa katastrofom. Neke osnovne veštine preživljavanja koje vam mogu spasiti život uključuju znanje kako vezati čvor, pružanje prve pomoći kod povrede, izvođenje kardiopulmonalne reanimacije i sl.

Ako želite još više da se uključite u svet prepera, pravo je vreme da pronađete istomišljenike u svom kraju. Oslanjanje na zajednicu ne prestaje s pojavom katastrofe, nego se tad čak dodatno pojačava. U saradnji s preperima iz svoga kraja možete napraviti detaljan plan akcije u slučaju katastrofe i čak podeliti i uloge u skladu sa specifičnostima određenih položaja.

Postoji mogućnost da će vas okolina u početku posmatrati s podsmehom, ali vi zapravo samo želite da budete sigurni i da sebi i svojoj porodici pružite najbolje šanse za preživljavanje, bez obzira na scenario. Bićemo iskreni, sam proces prepinga može biti i zabavan, posebno ako nađete odgovarajuće društvo!