Da li ste dobar roditelj? – Umeće roditeljstva

Verovatno sve roditelje s vremena na vreme muči isto pitanje. Da li sam dobar roditelj? Nije važno da li je vaše dete beba, nestašni tinejdžer, student ili čak svoj čovek, dilema je ista. Da li sam dobar roditelj? Savršen recept za roditeljstvo ne postoji. Ali postoji onaj instinkt koji nam govori da li smo na dobrom putu? Da li grešimo? Da li se premalo dajemo? Ili se pak previše dajemo? Pitanje je da li za roditeljstvo postoji mera.

Roditeljstvo je svakako jedno jedno od najlepših a istovremeno i od najzahtevnijih iskustava. Odgajanje i vaspitanje dece je veliki izazov za roditelje. Činom rođenja prvog deteta mladi ljudi postaju roditelji. Naravno niko od nas nema kvalifikaciju za tako nešto. Ne postoji neko pouzdano znanje šta je to što tom malom biću treba u određenom momentu. U početku se teško raspoznaje plač.  Mladi roditelji ne znaju da li je plač zbog gladi, potrebe za pažnjom ili je nešto drugo u pitanju. To svakako ne treba da stvara paniku kod roditelja, jer briga oko deteta postaje spontana i prirodna.

Naši roditelji kao prvi model ponašanja

Ono što je najvažnije u odnosu između roditelja i deteta je svakako bezuslovna ljubav. U težnji da budemo što bolji roditelji svom detetu, tražimo način kako to da postanemo. Jedan od načina je model ponašanja po ugledu na naše roditelje. Da li ćemo sve prihvatiti ili ne zavisi od nas samih. Sve ono što je nama smetalo iz ugla deteta trudićemo se da ne ponavljamo. Činjenica je da su nas naši roditelji vaspitavali najbolje što su umeli. I mi želimo svoju decu da vaspitavamo na najbolji mogući način. Isto kao što su naši roditelji imali cilj  i mi imamo samo jedan cilj. A to je da nam deca budu uspešna i srećna. Katkad se može desiti da ponavljamo neke postupke svojih roditelja, a da toga nismo ni svesni. Odgoj i vaspitanje dece je dinamičan odnos koji se stalno menja. I uvek dovodi do preispitivanja da li sam dobar roditelj?

Pažnja i pohvala su veoma važni

Ukoliko se ne posvećujemo dovoljno deci, oni će se truditi da zadobiju našu pažnju kako god. Nekada će njihovo ponašanje prelaziti granice pristojnosti. Galamiće, neće hteti da uče, govoriće ružne reči, plakaće, teraće inat. To su situacije u kojima dete bira između toga da ga ne primećujemo ili da ga kaznimo. Uvek će izabrati drugu opciju. Opciju da bude kažnjeno, jer na taj način dobija vašu pažnju, ma koliko da mu je neugodno. Ljubav koju pružate detetu je najvažniji resurs koji će mu kasnije u životu omogućiti da stvara dobre i kvalitetne odnose sa drugima. Pohvala je veoma važna. Pohvalite svaki i najmanji postupak svog deteta, jer tako ćete jačati njegovo samopouzdanje. Trudite se da imate vreme samo za vas. Vreme koje vam niko ne može oduzeti. I to ne samo dok su mali, već neka to postane vaš porodični ritual. Ali bez obzira na to i dalje ćete se presispitivati da li sam dobar roditelj?

Period od rođenja do polaska u školu

Ovo je period kada biste trebali mnogo vremena da provodite sa svojim detetom. Period kada biste umesto da mu date mobilni telefon trebali da pričate sa njim. Da se igrate. Da mu pročitate priču pre spavanja. Ukoliko posvetite pažnju njegovim rečima i delima na taj način ćete osnažiti vaš odnos. Pohvalite ga uvek kada učini nešto dobro. Tako ćete mu dati podsticaj da se još više potrudi u nadolazećim situacijama. Nemojte čekati konačan ishod kako biste pohvalili dete. Važno je da pohvalite svaki pokušaj, svaki trud. Što više budete hvalili trud deteta da postigne nešto, istovremeno ga motivišete da u svemu što radi da sve od sebe.

Ne zaboravite da vas dete posmatra i da uči od vas. Ukoliko vaši postupci nisu usaglašeni sa onim što pričate, dete će biti zbunjeno. Morate biti dosledni, jer vaše dete želi da se ugleda baš na vas. Ne dozvolite sebi da zbog vaših frustracija na poslu dete snosi posledice. Ne pribegavajte fizičkom kažnjavanju. Na taj način pokazujete svoju nemoć a kod deteta stvarate strah. To ne smete sebi da dozvolite. Dobar roditelj ne demonstrira zakon jačeg.

Vaše dete kao školarac i vaš odnos

Polaskom deteta u školu vaš zadatak je da dete podstičete, hrabrite i što je najvažnije da ga razumete. Polazak u školu predstavlja značajan korak u životu deteta. Ali i u vašem životu. Dete će upoznati nove drugare, novu sredinu a vaš zadatak je da ga ohrabrite u svemu tome. Škola je mesto gde se stiču nova znanja, novi prijatelji i kao takvu treba da je predstavite detetu. Nemojte ga plašiti školom, jer škola nije bauk. Na taj način ćete u startu kod deteta stvoriti odbojnost prema školi, koju je kasnije jako teško ispraviti.

Polaskom u školu vaše dete već poseduje određena znanja kao i pravila ponašanja. Možda će mu biti teže da se organizuje oko školskih obaveza, oko izrade domaćih zadataka. Zajednički napravite plan rada. Vodite računa da plan koji pravite mora da sadrži i vreme za igru i druženje. Ne zaboravite da je deci igra nasušna potreba. Važno je da detetu date podstrek za sve što radi. Pomozite mu u početku oko učenja, dajte mu krila a zatim ga samo nadgledajte. Nemojte dozvoliti sebi da sedite pored njega i da učite zajedno. Na taj način mu ne pomažete, već sputavate njegovu samostalnost.

 Odnos sa tinejdžerom

Kako godine prolaze vaše dete se sve više osamostaljuje i sve više se okreće vršnjačkim grupama. To je sasvim u redu, ali od vašeg odnosa koji bi trebalo da ste izgradili još u ranom detinjstvu zavisi da li će dete više biti okrenuto vršnjacima ili vama. Normalno je da ima društvo, da sa njima deli tajne, razmenjuje mišljenje. Takođe je normalno da od vas traži savet i da vam se poverava. U ovom periodu detetovog odrastanja morate biti aktivno uključeni u njegov život. To svakako ne znači da treba da ga uhodite, ali treba da mu verujete. Ukoliko ste postavili dobar temelj i prisne odnose, dete neće zloupotrebiti vaše poverenje.

Ovo je period kada će vaš tinejdžer imati česte promene raspoloženja. Od potištenosti do euforičnog smeha. Period kada ste mu potrebni ali kada vam to neće direktno pokazati kao kada je bio mali. Na vama kao roditelju je da pratite svoje dete, osluškujete njegove potrebe i da nenametljivo insistirate na razgovoru. U ovom periodu odrastanja inicijator razgovora morate biti vi.

Kad dete krene na fakultet

Dete je raslo, raslo i poraslo. Došao je dan odlaska od kuće, polaska na fakultet. To što ste fizički razdvojeni i što je vaše dete otišlo u drugi grad na školovanje ne znači da mu više niste potrebni. Drugi grad, novo nepoznato društvo, novo okruženje drugačije od porodičnog doma može na tren poljuljati samopouzdanje vašeg deteta. Ohrabrite ga, od vas se to očekuje. To što ćete mu uputiti reči podrške i ohrabrenja ne znači nikako da dete nije dozrelo novom zadatku. Uostalom, priznaćete  niko od nas u novom okruženju ne puca od samopouzdanja. Lepo je ako ste od malena izgradili odnos koji se zasniva na poverenju i iskrenosti. Dete će znati da u vama uvek ima podršku i oslonac, a vi ćete biti ponosni, jer se trud isplatio.

Proširenje porodice i unučići

Vaše dete odavno nije više dete, već samostalna ličnost koja je zasnovala svoju porodicu. To nikako ne znači da treba da se udaljite iz života vašeg deteta, ali ni da mu se namećete. Normalno je da vaše dete ima svoje planove, želje i htenja u skladu sa svojom novom porodicom. Ne uplićite se i ne smetajte. Budite tu uvek kad zatreba. Posebno onda kada dođu unučići. Pomozite uvek kada možete i koliko možete. I ne zaboravite, ono što niste dozvoljavali svom detetu nemojte dozvoljavati ni unučićima. Na taj način samo otežavate proces vaspitanja svojoj deci. Ako se vaš recept za gajenje sopstvenog deteta pokazao kao dobar i ispravan nemojte ga kvariti tako što ćete unučiće razmaziti. Vaše dete će vam biti beskrajno zahvalno.