Sadržaj
Vulkani su neoborivi dokaz da je naša planeta nekada bila užarena lopta i da se njena kora postepeno hladila kako bi se stvorio nama poznat život. Po definiciji vulkani su geološki oblici koji predstavljaju rupturu ili otvor u zemljinoj kori iz koje na površinu izlaze pepeo, gasovi, komadi čvrstih stena i užarena masa – lava (dok ne izbije na površinu ova užarena masa naziva se magma). Vulkani imaju svoje elemente: vulkansku kupu, udubljenje – krater, kanale, ognjište i magmu (lavu). Na svetu postoji oko 600 aktivnih vulkana i bezbroj ugašenih ili neaktivnih, odnosno uspavanih (za koje postoji mogućnost da postanu aktivni). Najpoznatiji aktivni vulkani na svetu se nalaze u Vatrenom pojasu Pacifika, Sredozemlju, basenu Atlantskog okeana, basenu Indijskog okeana i u zoni Velikog afričkog rova. U nastavku teksta upoznaćemo vas kako i gde nastaju vulkani i koji od njih su ispisali stranice svetske istorije.
Kako nastaju vulkani?
Vulkani nastaju u oblastima koje su podložne tektonskim pokretima. To su najčešće obodi ploča zemljine kore (litosfere) i mesta na kojima se one preklapaju, odnosno jedna se podvuče pod drugu. Usled težine gornje ploče, donja tone sve dublje ka zemljinom užarenom jezgru. Magma počinje da koristi kanale u stenovitoj masi litosfere, kao i pukotine kroz koje se njen put ka površini ubrzava. U nekom momentu naglo izbija na površinu praćena parom i gasovima. Ta pojava naziva se erupcija vulkana. Tečna lava izlazi iz kratera u obliku potoka i vulkanskih platoa, dok gusta počinje da se nagomilava oko samog kratera. Vulkani predstavljaju veliku opasnost po okolni živi svet, jer sve gori na temperaturi od 700 °C do 1204 °C. Osim „vidljivih“ vulkana postoje i oni ispod površine mora. Kada se formira dovoljno visok konus, oni postaju vidljivi u obliku tzv. vulkanskih ostrva. Havajska ostrva i Kanarska ostrva su najpoznatiji primeri vulkanskih arhipelaga na svetu.
Najveće vulkanske erupcije u istoriji
Neke od vulkanskih erupcija bile su toliko jake da su zauvek promenile izgled predela u kome su nastale i odnele veliki broj života. Neki od tih vulkana još ključaju i danas su najpoznatiji aktivni vulkani na svetu. Prvi na toj listi je Krakatau u Indoneziji, vulkan koji je razorio istoimeno ostrvo i odneo 35.000 ljudskih života. Pored njega, neke od najsmrtonosnijih eurpcija bile su: Ruiz u Kolumbiji, Unzen u Japanu, Tambora u Indoneziji i Vezuv u Italiji. U današnje vreme, vulkanske aktivnosti ima na svim kontinentima, osim u Australiji.
Najpoznatiji aktivni vulkani na svetu u Vatrenom pojasu Pacifika
Preko 400 aktivnih vulkana nalazi se u Vatrenom pojasu Pacifika, koji počinje na obodu pacifičkog basena kod poluostrva Kamčatka. U tom predelu ima 28 aktivnih i oko 160 ugašenih vulkana. Upravo ovde se nalazi i jedan od najaktivnijih i najviših vulkana na svetu sa 4.850 m nadmorske visine – Ključevska Sopka. Idući ka jugu, oko Kurilskih ostrva, nalazi se još 39 aktivnih vulkana (35 na površini zemlje i 4 pod morem), zatim oko Japanskih ostrva 49 (najpoznatiji je Fudžijama) i u oblasti Filipina 12. Istočni obod Vatrenog pojasa Pacifika obuhvata aktivne vulkane Aleutskih ostrva, planinskih venaca Kordiljera i Anda (kojima pripada i meksički Popokatepetl) i Havajskih ostrva, gde se nalazi najviši vulkan na svetu – Mauna Kea (ukupne visine 10.204 m, od toga iznad površine mora 4.205 m).
Etna i Vezuv – najpoznatiji aktivni vulkani u Evropi
Kada su tema najpoznatiji aktivni vulkani na svetu, Vezuv i Etna ruku pod ruku, predvode ovu listu. Etna, najviši vulkan u Evropi i konstantno aktivan više od pola miliona godina, nalazi se na italijanskom ostrvu Sicilija, iznad grada Katanija. Njena visina je 3.320 metara, što znači da je za 51 metar niža nego 1865. godine. Visina varira usled erupcija, a poslednja se dogodila 2017. godine.
I pored nepredvidivosti koju stvara život u blizini vulkana i potpunog uništenja mesta Maskali 1928. godine, podnožje Etne je poprilično gusto nastanjeno. Jedan od razloga za tako hrabru odluku Sicilijanaca je izuzetno plodno tle, naročito za uzgoj voća. Poslednjih godina svetsku slavu stekao je limun sa Etne. Italijani ga najčešće koriste u kuhinji i za negu kože, jer se od njega mogu napraviti odlične prirodne maske za čiščenje lica. Vulkan je dostupan i turistima, koji mogu obići ugašeni krater Silvestre, skijati niz vulkansku kupu ili čak posmatrati lavu kako ističe iz kratera.
Jedini aktivni vulkan u kopnenom delu Evrope je Vezuv. Erupcija koja je na obali Napuljskog zaliva dogodila 28. avgusta 79. godine pretvorila je u pepeo gradove Pompeju, Herkulaneum i Stabiju. Priča o Pompeji zaživela je u 18. veku sa arheološkim otkrićima i teoriji o „božjoj kazni“ zbog erotske umetnosti. Danas je to najposećeniji lokalitet u blizini Napulja, jer svedoči o načinu života u antičkom periodu i potresnim momentima koji su zadesili grad kako erupcijom Vezuva, tako zemljotresom i cunamijem. Može se reći da nakon 1944. godine nije bilo velike erupcije. Oko tri miliona ljudi živi u njegovoj neposrednoj blizini, te je velika sreća što nije bilo većih razaranja više od pola veka.
Krakatau – indonežanski džin
U maju 1883. godine sa malog indonežanskog ostrva Krakatau počela je da se čuje tutnjava. Svakim danom postajala je sve glasnija, a more sve nemirnije. Mornari koji su plovili morima između Sumatre i Jave, svedočili su o čudnim događajima. Moglo se naslutiti da će doći do erupcije, ali niko nije mogao znati kolikih razmera. Malo ostrvo Krakatau je 27. avgusta potpuno razneto, a erupcija istoimenog vulkana ušla u anale kao jedna od najrazornijih na svetu. Od erupcije i cunamija, uništeno je 163 sela i 35.000 ljudi je izgubilo život. Zvuk eksplozije čuo se čak do 3.500 km udaljene Australije. Oblak prašine koji se digao, kružio je Zemljom izazvajući klimatske promene, pre svega u vidu smanjenja letnjih temperatura. Danas, na mestu nekadašnjeg ostrva Krakatau, vulkansko ostrvo Anak Krakatau ili Krakatauovo dete izdiže se 181 metar iznad mora. Naučnici veruju da se nikad više neće ponoviti erupcija s kraja 19. veka, ali to se nikad ne može sa sigurnošću potvrditi.
