Sadržaj
To malo “a” sa krugom oko sebe, koje je obavezan simbol u imejl adresama, najčešće se naziva “et”, a kod nas su još ustaljeni i nazivi poput „ludo a“, „majmunsko a“, „majmunčić“, „majmunče“ itd. Iznenađujuće ali zapravo ne postoji zvanični, univerzalni naziv za ovaj znak. Postoji nekoliko desetina čudnih izraza koji opisuju simbol @. Nekoliko jezika u svetu koristi reči kojima je asocijacija na ovaj oblik neka životinja.
Primera radi:
Apenstaartje – holandski – majmunov rep
Snabel – danski – slonova surla
Kissanhnta – finski – mačji rep
Klammeraffe – nemački – viseći majmun
Papki – grčki – mala patka
Kukac – mađarski – crv
Dalphaengi – korejski – puž
Grisehale – norveški – svinjski rep
Sobachka – ruski – mali pas
Et, ludo a, majmunsko a, majmunčić, majmunče – srpski
Pre nego što je postao standardni simbol za elektronsku poštu, simbol @ je korišćen za predstavljanje cene ili težine nečega. Tek uvođenjem imejla došlo je do popularnosti ovog simbola. Ovaj simbol u mejl adresi odvaja korisničko ime osobe na mreži od adrese njegovog servera pošte. Na primer, ime@gmail.com.
Široka upotreba ovog simbola na Internetu omogućila je stavljanje ovog simbola na tastature u drugim zemljama koje nikada ranije nisu ni videle ni koristile ovaj znak. Kao rezultat toga, ovaj znak zaista nema svoj zvaničan naziv, već neke izvedene nazive koji asociraju na izgled ovog simbola.
Gde se nalazi na tastaturi
Na standardnim QWERTZ tastaturama:
– Et (@) na engleskoj tastaturi dobijate kombinacijom tastera Shift i broj 2 (pritom taster 2 nije onaj na numeričnom delu tastature već u delu koji se nalazi iznad slova).
– Et (@) na srpskoj tastaturi dobijate kombinacijom tastera AltGr + V (desni Alt).
Istorijat Et (@) simbola
Pravo poreklo ovog znaka velika je zagonetka. Svako ko želi da istraži rano poreklo ovog sada popularnog i modernog simbola, koji je tako silovito izvršio invaziju na kulturu, ima težak posao pred sobom.
Koristili ga srednjovekovni monasi
Istorija kaže da je simbol nastao od strane srednjovekovnih monaha. S obzirom na to da je trebalo da ručno prepisuju svaki primerak objavljene knjige, monasi su našli način da smanje broj pojedinačnih kucanja za neke opšte reči. Znak @ je, kako se nagađa nastao kao integracija dva slova koja su se često koristila. Skratili su dva slova na jedno i tako ubrzali proces prepisivanja.
Skraćenica za reč amfora
Postoji i priča je da je simbol bio korišćen kao skraćenica za reč amfora. Amfora je sud napravljen od gline u kome se nakada prevozilo žito, začini i vino. Amfora se koristila i kao jedinica mere za težinu i zapreminu. Italijanski naučnik, Đorđio Stabil je otkrio ovaj znak u pismu koje je 1536. godine pisao trgovac iz Firence Frančesko Lapi. Verovatno ga je on video u knjigama koje su pisali monasi, pa je i preuzet za skraćenicu reči Amfora što objašnjava i to da je kasnije postao znak koji je određivao količinu nečega.
Vuče korene u španskom i portugalskom jeziku
Oznaka @ se koristila u španskom i portugalskom jeziku i predstavljala je skraćenicu od imena aroba – što je jedinica težine (približno 25 kg). Ovaj znak se prvi put pojavio u jednom zvaničnom dokumentu 1448. godine prilikom pošiljke pšenice od Kastilјe ka Aragonu. Bio je uveden u registar pošiljke.
Simbol @ kao umetnički izraz
Arhitekta Volkmar Hepp iz Frankfurta predstavio je ploču iz knjige Petera Jesena, koji je 1923. godine izveštavao o „Master umetnosti pisanja“. Ova ploča je bila model za pisanje venecijanskog pisca Augustina iz 1565. Ovde se @ pojavljuje precizno i identično po obliku. Međutim, u ovom modelu za pisanje se prikazuje kao umetnički oblik malog slova A.
Mogu se naći dosta različitih značenja i tumačenja ovog simbola, i sve ima svoj smisao za vreme iz kog potiče. Danas se koristi regularno i vrlo je značajno u svetu tehnologije.
Kako je znak @ postao neizostavni deo mejl adrese
Rej Tomlinson, američki programer, koji je u Americi radio programe za elektronsku komunikaciju koristeći nekoliko mreža koje su u to vreme bile vrlo drugačije jedna od druge, tražio je način da osmisli sistem elektronske komunikacije među njima. Kada je uradio programski deo posla on je tražio način da jasno i nepogrešivo razdvoji ime korisnika od identiteta mašina i domena, a da se pritom simbol ne pojavljuje u imenu osobe.
Adresa je zahtevala ime pojedinca, obrazložio je, kao i ime računara (domena), koji bi mogao da koristi veći broj korisnika. Ali simbol koji bi ih razdvajao morao je da bude jedinstven, znak koji nije imao široku upotrebu u programima i operativnim sistemima, da se računari ne bi zbunili.
Pregledajući tastaturu koju je u to vreme imao, simbol nije mogao da bude ni broj ni slovo. Stoga je odabrao simbol @ uz značenje „at“ i shodno tome ispunio ono što je zahtevano od njega. Ostalo je istorija.
