Skup koga čine Sunce, planete i druga nebeska tela koja se kreću oko njega predstavlja Sunčev sistem. Svaka planeta u ovom sistemu je jedinstvena – sa sopstvenim okruženjem i sopstvenom pričom, pričom koja govori o istoriji postanka. Danas ćemo malo bliže upoznati planete Sunčevog sistema iz ugla brojki.
Glavne članove Sunčevog sistema čine:
- 8 planeta;
- 3 patuljaste planete;
- više od 150 prirodnih satelita i
- mnoštvo drugih sitnih nebeskih tela, poput kometa, meteora…
Zadivlјujuća je razlika u veličini planeta. Dok lјudi misle o Zemlјi kao o velikoj planeti, u stvarnosti je ona minijaturna ukoliko se uporedi sa masivnim gasovitim gigantima koji vrebaju na spolјnim ivicama našeg Sunčevog sistema.
Nije bilo ljudi pre oko 4,5 milijardi godina kada je nastao naš Sunčev sistem, tako da ono što znamo o njegovom rođenju dolazi iz nekoliko izvora: ispitivanjem stena na Zemlјi i drugim mestima, istraživanjem drugih solarnih sistema u formiranju i korišćenjem računarskih modela, između ostalih metoda.
Sunce se sastoji od gasovite vrele plazme (temperatura na površini Sunca je približno 5500 stepeni) vodonika i helijuma. Za svoju energiju Sunce može zahvaliti nuklearnoj fuziji jezgra vodonika.
Do devedesetih godina prošlog veka naučnici su znali samo za planete u našem Sunčevom sistemu i u tom trenutku su prihvatili da postoji devet planeta. Kako se tehnologija teleskopa pobolјšavala, desile su se dve stvari. Naučnici su otkrili egzoplanete, odnosno planete izvan našeg Sunčevog sistema. To je počelo pronalaženjem ogromnih planeta mnogostruko većih od Jupitera, a zatim su na kraju pronašli i planete koje su stenovite – čak i nekoliko koje su blizu same veličine Zemlјe.
Da se vratimo na naš Solarni sistem, ranije se smatralo kao što smo to već napomenuli da u Sunčevom sistemu ima 9 planeta ali je kasnije Pluton (2006. godine) sistematizovan u grupu patuljastih planeta.
Planete sunčevog sistema po veličini
Pred vama se nalaze procenjeni poluprečnici osam planeta u našem Sunčevom sistemu, poređani po veličini. Takođe smo uvrstili i veličine poluprečnika u odnosu na Zemlјu kako bismo vam pomogli da ih bolјe zamislite.
- Jupiter (69.911 km) – 1.120% veličine Zemlјe
- Saturn (58.232 km) – 945% veličine Zemlјe
- Uran (25.362 km) – 400% veličine Zemlјe
- Neptun (24.622 km) – 388% veličine Zemlјe
- Zemlјa (6.371 km)
- Venera (6.052 km) – 95% veličine Zemlјe
- Mars (3.390 km) – 53% veličine Zemlјe
- Merkur (2.440 km) – 38% veličine Zemlјe
Planete Solarnog sistema prema udaljenosti od Sunca
Osim po veličini planete Solarnog sistema možemo posmatrati i prema udaljenosti od Sunca. Brojevi koji su prikazani odnose se na srednju udaljenost, s obzirom da se planete i druga nebeska tela kreću u eliptičnim putanjama oko Sunca.
- Merkur – 57 miliona km,
- Venera – 108 miliona km,
- Zemlja – 150 miliona km,
- Mars – 228 miliona km,
- Jupiter – 779 miliona km
- Saturn – 1,43 milijarde km
- Uran – 2,88 milijarde km
- Neptun – 4,50 milijarde km
Ponešto o planetama
Jupiter je posle Sunca najmasovnije nebesko telo Sunčevog sistema, njegova masa je za negde oko 2,5 puta veća od mese ostalih 7 planeta. Peta je planeta po udaljenosti od Sunca. Spada u gasovite džinove. Interesantan je podatak da oko Jupitera kruže 79 prirodnih satelita od kojih najveći, Ganimed ima veći prečnik od Merkura.
Saturn, najpoznatiji po svojim prstenovima, takođe poseduje desetine prirodnih satelita – uklјučujući Titan koji ima svoju atmosferu. Prstenovi koji okružuju Saturn predstavljaju sitne i krupne čestice, leda i silikatnih stena. Postoje nekoliko teorija o nastanku ovih prstenova ali se sve svode na raspadanje jednog ili više satelita koji su nekada kružili oko ove planete.
Pridružuje im se u spolјnom Sunčevom sistemu Uran i Neptun, koji oboje imaju atmosferu vodonika, helijuma i metana. Uran je prva planeta otkrivena teleskopom ime je dobio po starogrčkom Bogu neba. Neptun je osma i najudaljenija planeta u Sunčevom sistemu. Zbog ove udaljenosti Neptun je jedno od najhladnijih mesta Solarnog sistema sa temperaturom od oko -218° C
Unutrašnje planete uklјučuju Veneru (koja se nekada smatrala Zemlјinom blizankom); Mars (planeta na kojoj je tečna voda mogla da teče u prošlosti); Merkur (koji i pored Sunca ima leda na svojim polovima) i Zemlјu, jedinu planetu na kojoj je za sada moguć život.
