Emocionalna zavisnost je veoma složeno stanje. Način na koji nastaje i na koji se odražava su dve različite stvari. Osoba koja ima problem sa emocionalnom zavisnošću najčešće ima i druge simptome kao što su anksioznost i uznemirenost. Istovremeno živi u paničnom strahu da ukoliko prekine veze sa ljudima od kojih emocionalno zavisi može doći u opasnost.

Ova vrsta zavisnosti se ne pominje često ali je vrlo slična drugim vidovima zavisnosti, tako da su i apstinencijalne krize sasvim normalna pojava. Anksioznost i depresija su povećani kada veza sa bliskim osobama počne da slabi ili se prekine iz nekog razloga. Psiholozi razlikuju tri osnovna tipa emocionalne zavisnosti a to su: emocionalna zavisnost od porodice, emocionalna zavisnost od partnera kao i emocionalna zavisnost od društvenog okruženja.

 Porodica kao utočište, dobre i loše strane

Ovaj vid emocionalne zavisnosti se najčešće javlja u porodicama u kojima roditelji pate od anksioznosti i to prenose na svoju decu. Ti ljudi su puni straha kako od spoljašnjeg sveta tako i od života uopšte. Spoljni svet doživljavaju kao pretnju a porodicu kao utočište od svega. Skloni su da precenjuju zaštitu koju im porodica pruža. Istina, u takvim porodicama postoji velika naklonost porodice ka pojedincu a postoji i preterana međusobna solidarnost. Uglavnom su nerealna razmišljanja koja navode na to da opasnost vreba svuda. Porodica je sigurno utočište ne samo od svih racionalnih strahova, već u ovom slučaju i od iracionalnih.

U ovakvim porodicama umesto da se samopouzdanje podstiče, ono se narušava. Celokupna porodica gleda na pojedinca kao na nekog ko nije sposoban da se samostalno suoči sa novim izazovima. Na taj način mu usađuju takvo uverenje, tako da je i razumljivo što pojedinac postaje emocionalno zavisan od porodice. Koliko god da porodica predstavlja neku vrstu zaštite ona istovremeno i zarobljava pojedinca. Uskraćena mu je mogućnost da se razvija kao individua.

Partnerske veze i emocionalna zavisnost

Ovo je najnepovoljnije vrsta emocionalne zavisnosti ali istovremeno i najčešća. Takve osobe žive u uverenju da im jedino veza sa partnerom daje smisao životu i da ih štiti od usamljenosti. Ljudi koji su nesigurni su zavisni od partnera. Sebe doživljavaju kao bespomoćne i kao nekog ko ne ume normalno da funkcioniše bez partnera. Ova vrsta emotivne zavisnosti može biti zaštita neko vreme, ali na dugoročne staze prouzrokuje veliku patnju. Osoba koja je emocionalno zavisna od partnera se panično plaši gubitka istog. U ovakvim vezama je prisutna prekomerna ljubomora kao i maksimalna potčinjenost drugom. Upravo iz tog razloga ovakve veze su pre ili kasnije osuđene na prekid. A čak i da ne dođe do prekida veze, jedna strana će uvek da trpi a možda i obe.

Ne živite da biste udovoljavali drugima

Osobe koje imaju emocionalnu zavisnost od društvenog okruženja su u stalnoj panici da li će svaki njihov postupak biti društveno prihvatljiv.  Ukoliko naiđu na neodobravanje u startu se povlače i neretko pate u sebi, distancirajući se od drugih. Uvek veoma teško i vrlo emotivno proživljavaju svaki vid neodobravanja od drugih. Takve osobe su spremne da se žrtvuju kako bi se prilagodile drugima i kako bi zadobile njihove simpatije. Spremne su da udovoljavaju drugima i preko granica svojih mogućnosti. Svako negodovanje od strane okruženja ili neslaganja ih dovodi do očaja i preispitivanja svojih postupaka. Uvek krivca traže u sebi i najčešće nisu sposobni da realno sagledaju situaciju. Ovakve osobe su spremne da zanemare sopstvena uverenja i osećanja samo da bi zadobile pažnju i naklonost okoline. Tek kada uspeju u tome, bar na kratko prestaju da žive pod tenzijom.

Izađite iz zone komfora

Sva lažna uverenja se vremenom pretvaraju u strah i anksioznost. Što im se više prepuštamo ti strahovi postaju sve dublji. Jedini pravi način da se izborimo sa njima kao i sa zavisnošću od drugih ljudi je prihvatanje problema i suočavanje sa istim. Tek kada osoba postane svesna situacije i kada se suoči sa strahovima može se krenuti ka postepenom eliminacijom zavisnosti od drugih. Kako bismo bili spremni da se uhvatimo u koštac sa ovim problemima važno je izaći iz sigurne zone, tj. zone komfora. Tek tamo gde prestaje zona komfora pravi život počinje.

Istina, to se neće desiti preko noći. To je proces koji traje, ali koji provereno daje rezultate.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here