Sadržaj
Prvi i najvažniji izbor pri osnivanju firme nije logo, već pravni oblik koji određuje stepen lične odgovornosti. Taj izbor definiše da li ćete odgovarati celom svojom imovinom ili samo ulogom u preduzeću. Tekst koji sledi poređuje dostupne pravne oblike i objašnjava zašto ograničena odgovornost ostaje najsigurnija polazna tačka za većinu osnivača.
Zašto pravni oblik i dalje određuje sigurnost malih i srednjih preduzeća
Pravni oblik kompanije nije administrativna kategorija – to je mehanizam koji određuje ko snosi posledice kada posao ne ide po planu.
U Srbiji postoje opcije: preduzetnik, ortačko društvo, društvo sa ograničenom odgovornošću i akcionarsko društvo. Svaka od njih nosi različit stepen lične izloženosti osnivača.
Preduzetnik odgovara celom svojom imovinom za obaveze preduzeća. To znači da poslovni dug može dovesti do izvršenja na stanu, automobilu ili štednji.
Ortačko društvo funkcioniše slično – ortaci solidarno odgovaraju bez ograničenja. Akcionarsko društvo zahteva veći kapital i složeniju strukturu, pa je često nepraktično za pokretanje malih firmi.
Društvo sa ograničenom odgovornošću funkcioniše na sledeći način: osnivač ulaže određen kapital (najmanje 100 dinara po zakonu, ali u praksi obično nekoliko hiljada evra) i odgovara samo do visine tog uloga. Lična imovina osnivača ostaje van domašaja poverilaca, osim u slučaju krivičnog dela ili namerne zloupotrebe pravnog lica.
Ova razlika postaje konkretnija kad firma potpiše ugovor koji ne može da ispuni ili kada klijent pokrene tužbu zbog neisporučene usluge. Ako ste preduzetnik, sud može naložiti izvršenje i na vašu nekretninu. Ako imate društvo sa ograničenom odgovornošću, maksimalni gubitak je ulog u firmi – ostatak vaše imovine ostaje nedodirnut.
Kako ograničena odgovornost funkcioniše: pravni mehanizmi i finansijske implikacije
Ograničena odgovornost znači da je kompanija pravno lice odvojeno od osnivača. Firma ima svoj PIB, tekući račun, obaveze i prava.
Kada društvo potpiše ugovor, potpisuje ga kao pravno lice – ne neka osoba lično. Kada duguje novac, dužnik je firma, ne njen vlasnik.
U praksi to znači sledeće: ako vaša firma zaključi ugovor o izradi softvera za 20.000 evra, pa posao ne završi na vreme i klijent zahteva naknadu štete od 30.000 evra, sud može naložiti izvršenje samo na imovini firme. Vaš stan, automobil ili lična štednja ne ulaze u izvršnu masu, čak i ako firma nema dovoljno sredstava da pokrije dug.
Registracija DOO firme podrazumeva upis osnivačkog akta u Agenciji za privredne registre, utvrđivanje visine osnovnog kapitala i imenovanje direktora koji zastupa firmu.
Osnovni kapital ne mora biti novčani – može biti u opremi, licencama ili nekretninama, pod uslovom da je procenjen i evidentiran.
Finansijske implikacije su jasne: firma plaća porez na dobit (15% u Srbiji), a osnivač plaća porez na dividendu (15%) kada izvlači profit. To znači dvostruko oporezivanje, ali i jasnu granicu između poslovnih i ličnih finansija.
Preduzetnik plaća porez na prihod, što može biti povoljnije u malim obimima, ali gubi zaštitu koja dolazi sa pravnim licem.
Ovaj oblik takođe omogućava lakše finansiranje. Banke su spremnije da daju kredit pravnom licu sa jasnom strukturom kapitala nego preduzetniku čija lična i poslovna imovina nisu odvojene.
Scenariji rizika i primeri primene ove strukture u praksi
Zamislite malu IT firmu sa tri osnivača koja razvija softver za e-trgovinu. Firma potpisuje ugovor sa inostranim klijentom, obavezuje se na isporuku za šest meseci i prima avans od 15.000 evra. Posle tri meseca, jedan od programera napušta projekat, razvoj kasni, klijent otkazuje ugovor i traži povraćaj avansa plus naknadu štete.
Ako je firma registrovana kao društvo sa ograničenom odgovornošću, osnivači rizikuju samo uloženi kapital – recimo 3.000 evra po osobi. Ostatak njihove imovine je zaštićen. Ako su radili kao preduzetnici ili ortaci, svaki od njih solidarno odgovara celom imovinom, što može značiti prodaju stanova ili višegodišnje zaduživanje.
Drugi scenario: firma posluje uspešno, ali direktor donese lošu odluku – kupi skupu opremu na kredit, poslovanje oslabi, kredit ne može da se otplaćuje. Banka može naplatiti potraživanje iz imovine firme ili založene opreme, ali ne može dirati lični račun vlasnika.
Treći scenario: firma zaposli osobu koja počini prevaru – na primer, prodaje proizvode bez evidentiranja i prisvaja novac. Ako je u pitanju društvo sa ograničenom odgovornošću, odgovornost pada na firmu i na zaposlenog, ali to ne prelazi automatski na vlasnike, osim ako se dokaže njihova umešanost ili svesno saučesništvo.
Postoji i druga strana medalje. DOO zahteva vođenje poslovnih knjiga, podnošenje redovnih finansijskih izveštaja, održavanje skupštine (čak i kada je vlasnik jedno lice) i troškove notara za izmene osnivačkog akta.
Preduzetnik ima jednostavnije obaveze – mesečni ili kvartalni obračun, bez složenih procedura. Za neke niskorizične delatnosti, ta složenost može biti neopravdana.
Šta izbor ovog oblika znači za rast, finansiranje i sledeće korake
Kada razmišljate o rastu, društvo sa ograničenom odgovornošću nudi fleksibilnost koju preduzetnik teško može da pruži. Možete primiti novog člana bez gašenja i ponovnog osnivanja firme – dovoljno je izmeniti osnivački akt i raspodelu udela. Možete prodati deo firme investitoru ili partneru kroz prenos udela, što je pravno jasno definisana transakcija.
Finansiranje kroz kredite ili investicije je lakše sa ovom strukturom. Banke traže bilans stanja, jasnu strukturu vlasništva i odvojene finansije. Investitori žele da ulažu u pravno lice sa definisanim vlasničkim udelima, a ne u preduzetnika čija lična i poslovna sredstva nisu razgraničena.
Kako firma raste, DOO omogućava postavljanje direktora koji nije vlasnik. To znači da možete delegirati operativno upravljanje profesionalcu, dok vi kao vlasnik zadržavate kontrolu kroz skupštinu. Kod preduzetnika, vi ste uvek lično odgovorni i teško možete preneti taj rizik.
Tu je i pitanje kredibiliteta. Klijenti i partneri često doživljavaju društvo sa ograničenom odgovornošću kao ozbiljniju strukturu od preduzetnika. Pravna forma sa PIB‐om, direktorom i jasnom adresom deluje stabilnije, što može olakšati sklapanje ugovora.
Konačno, ovaj oblik olakšava prelazak na veće pravne forme kada firma naraste. Transformacija u akcionarsko društvo je jasno propisana procedura. Prelazak iz preduzetnika u društvo sa ograničenom odgovornošću zahteva gašenje preduzetničke radnje i osnivanje firme, što može otežati kontinuitet ugovora, odnosa sa klijentima i poslovnu istoriju.
Kada se odlučite za pravni oblik preduzetničkog poslovanja, razmislite i o načinu promocije i marketinga. Digitalni marketing je važan za male preduzetnike, jer im omogućava da efikasno dosegnu širu publiku i povećaju konkurentnost na tržištu.
Korišćenjem alata kao što su društvene mreže, SEO i plaćeni oglasi, mali biznisi mogu da se pozicioniraju na tržištu. Za najnovije savete i strategije o digitalnoj promociji, pročitajte najnovije trendove na portalu DIGITAL na dlanu, koji nudi korisne informacije o tome kako mali preduzetnici mogu koristiti digitalni marketing za brži rast.
Izbor pravnog oblika nije “trajna kazna” – možete promeniti strukturu kasnije. Ipak, početni izbor određuje koliko će sve naredne promene biti jednostavne ili komplikovane. Društvo sa ograničenom odgovornošću nije nužno najbolja opcija za svakoga, ali za većinu malih i srednjih preduzeća koja žele da rastu bez izlaganja lične imovine, ostaje najsigurnija polazna tačka.
