Frilenseri i plaćanje poreza – kako i zašto

Poslednjih dana u medijima u našoj zemlji često se spominje pojam frilenseri. Za sve kojima je ovaj pojam nepoznat, evo pojašnjenja. Frilenseri su fizička lica koja obavljaju određene poslove za inostrane kompanije, koje ih angažuju, zbog njihove stručnosti. Frilenseri nemaju radno vreme, rade od kuće i imaju mogućnost biranja projekata na kojima rade.

Postoje platforme na kojima se mogu pronaći poslovi namenjeni frilenserima (Freelancer, Upwork). Frilenser je toliko širok pojam pa se pod njega mogu svrstati i programeri, dizajneri, IT stručnjaci iz različitih oblasti, prevodici, predavači stranih jezika i slobodnjaci mnogih drugih zanimanja.

Tema je postala popularna jer država želi da frilensere uvede u poreski sistem. Nedavno je poreska uprava izašla sa saopštenjem, više opomenom, za sve ljude koji su primali devizne doznake od pravnih lica iz inostranstva da podnesu poreske prijave i izmire dugovanja prema državi i to retroaktivno 5 godina unazad sa sve zateznim kamatama. Ljudi, koji zarađuju na ovaj način, sada se nalaze u velikom problemu jer su u pitanju zaista velike cifre. U medijima možemo pročitati različite podatke. Čak dobijamo informacije i o enormno visokim cenama poreza, gde se pominje 50%, pa čak i 80% nameta, što kako kažu zavisi od osnova po kojem je ostvarena zarada.

Da li poreska može da naplati porez frilenserima?

Kao što smo naglasili Poreska uprava se nedavno oglasila saopštenjem o velikoj meri nepoštovanja poreskih propisa. Ona je posle sprovedenog istraživanja identifikovala sva fizička lica koja su primala devizne doznake od strane inostranih pravnih lica, bez podnošenja odgovarajuće poreske prijave.

Zakon kaže ovako: “Kada rezidentno fizičko lice po osnovu rada koji se obavlja na teritoriji Republike Srbije ostvaruje zaradu od nerezidentnog isplatioca, koji po zakonu nije dužan da obračuna i plati doprinose po odbitku, postoji obaveza tog fizičkog lica da sâmo obračuna i plati pripadajuće poreze i doprinose po odbitku (u zavisnosti od vrste prihoda), kao i da podnese poresku prijavu na Obrascu PP OPO.”

Poreska uprava može, a po svemu sudeći i hoće da naplati porez frilenserima.

Zakon ne prepoznaje frilensere

Što se plaćanja poreza tiče Zakon ne prepoznaje pojam frilenser, a pomenute prihode koje lice ostvaruje uglavnom svrstava u ostale prihode bez neke jasne kategorije ili odrednice. Sam proces obračuna i plaćanja poreza za fizička lica koja na ovaj način zarađuju svoj hleba nije ni malo jednostavan. Za većinu frilensera morala bi neka knjigovodstvena agencija da izvrši obračun, što naravno podrazumeva još dodatnih troškova.

Nećemo vas zamarati procedurama i konkretnim iznosima samo ćemo reci da će frilenseri ukoliko država ustraje u svom nastojanju da naplati porez morati da plate za njih nepojmljive iznose.

Kako ovo izgleda iz ugla države

Dražava je identifikovala sva fizička lica koja ne plaćaju porez po osnovu primanja deviznih doznaka iz inostranstva, i Zakon ih obavezuje do puštuju procedure. Jeste Zakon nesavršen ali je u primeni. Dugo je žmurila na ovakve slučajeve iako je bila svesna da postoje. Kriza prouzrokovana epidemijom KOVID 19 virusa uzima maha, privreda posustaje. Postoje neka sredstva koja im po Zakonu pripadaju i ona će se za njih boriti svom snagom ne bi li koliko toliko ublažila novonastalu situaciju.

Kako ovo izgleda iz ugla frilensera

Sve češće se u javnosti može čuti kontatacija da frilenseri ne žele da budu van sistema, da žele da plate porez ali ne na ovaj način i ne pod ovim uslovima. Oni navode da ih država prepoznaje kao lica sa obavezama ali ne i kao lica sa pravima. U Zakonu o radu ne postoji kategorija radnika na internetu, oni nemaju pravo na bolovanje, godišnji odmor, trudničko ili porodiljsko odsustvo. Ne znaju šta znači sigurnost zaposlenja, nemaju zagarantovanu minimalnu zaradu, a ne postoji ni Zakon koji ih štiti od mobinga ili otkaza. Nemaju pravo na kredite, čekove. Rade od kuće iz svog ličnog prostora na svojoj opremi, sa svojim znanjem i veštinama.

Postavlja se pitanje koje je više etičko i moralno, a manje pravno, da li neko ko nema sva ova prava zaista nešto duguje državi? A pravno gledano duguje u najvećem broju slučajeva polovinu celokupne svoje zarade u proteklih 5 godina sa sve kamatama. Zvanično duguje (kada se oduzmu normativni troškovi) 20% porez +25,5 % za PIO fond + 10,3% za zdravstveno osiguranje.

Pa može li jedan prosečan nastavnik engleskog jezika koji se sam nekako snašao da zaradi 50-ak, 60 hiljada mesečno da izdvoji negde oko 15000 eura da izmiri dugovanje za koje nije ni znao da postoji. Neznanje ga ne abolira od dugova ali je pitanje da li je cilj države da potpuno uništi ovaj sektor ili će naći načina da nekako pomogne ovim ljudima.

Imali smo sagovornika koji je želeo da ostane anoniman koji kaže ovako: „Čim sam shvatio da sam u problemu pokušao sam da iznađem način da platim svoje dugovanje, otišao do poreske da se raspitam i oni su mi rekli da se još ništa ne zna i da se strpim malo. Vidite da čak i sada kad se sve sručilo na nas oni i dalje ne znaju kako dalje i očekuju da se sami snađemo. Nisam imao strpljenja ukucao sam u Guglu „knjigovodstvena agencija Beograd“ pošto živim u Beogradu i pronašao neke zaista divne ljude koji su mi razjasnili čitavu situaciju. Međutim kada su mi rekli o kojoj je cifri reč odmah sam znao da to neću moći da platim, ne a da ne uvučem čitavu porodicu na duži niz godina u dužničko ropstvo.“

Svesni smo činjenice da bi trebali biti neutralni prilikom pisanja ovakvih tekstova. Ne bi trebali ni na čiju stranu. I jedni i drugi su u pravu, a u isto vreme i nisu. Pa gde je bila ta poreska uprava svih ovih godina da bar nekako reaguje, zašto je žmurela tolike godine i pustala ih da se bez upozorenja greše o Zakon pa bi sada sve da nadoknadi po ceni koju je gotovo nemoguće platiti. To se isto može reći i za frilensere, zašto se niste na vreme informisali o svojim obavezama, pošto već prava nemate.

Savet za frilensere

Jedna od najboljih opcija za frilensere da nekako bezbolno izađu iz sive zone je da otvore preduzetničku radnju.

Preduzetnik je trenutno možda najbolja opcija, lako se otvara i poreske stope su dosta niže nego da ostanu u svom trenutnom statusu. Podrazumeva se da će morati nešto da nauče o finansijama, kao i o drugim pojmovima kao što su obračun poreza, transferne cene, zarade i td. Ali je to mala cena spram one koju moraju da plate ako ostanu gde jesu. Želim im svu sreću.