Sadržaj
Drvo je jedan od najcenjenijih materijala u enterijerima zbog svoje prirodne lepote, topline i dugovečnosti. Međutim, bez pravilne zaštite, čak i najkvalitetnije drvo podložno je propadanju pod uticajem vlage, temperaturnih promena, UV zračenja i svakodnevnog habanja. Očuvanje drvenih površina nije samo estetsko pitanje,ono direktno utiče na trajnost nameštaja, podova, stolarije i drugih elemenata od drveta u domu. Dugoročna zaštita zahteva ne samo pravovremene intervencije, već i razumevanje ranih znakova oštećenja, izbora odgovarajućih premaza i redovno održavanje.
Rana identifikacija problema na drvenim površinama može sprečiti ozbiljna i skupa oštećenja. Jedan od prvih znakova propadanja drveta jeste pojava tamnih mrlja ili promena boje, što najčešće ukazuje na prisustvo vlage. Takve promene se često javljaju oko prozora, vrata, u kuhinjama i kupatilima gde se kondenzacija najviše zadržava. Osim boje, važno je obratiti pažnju i na nepravilnosti na površini,mehurići, ljuštenje ili neravna tekstura ukazuju na to da je zaštitni sloj već počeo da popušta.
Još jedan znak koji ne treba zanemariti jeste pojava sitnih pukotina, koje se u početku javljaju samo površinski, ali vremenom mogu postati duboke i izazvati strukturna oštećenja. Na spoljnim površinama, kao što su drvene terase ili prozorske daske, pojava sivkaste patine ukazuje na izloženost UV zracima bez odgovarajuće zaštite. Na unutrašnjim elementima, posebno nameštaju, može se javiti suvoća i ispucalost, naročito ako su prostorije sa niskom relativnom vlažnošću.
Zvuk koji drvo proizvodi takođe može biti pokazatelj problema. Škripanje podova koje ranije nije bilo prisutno ili „šuplji“ zvuk pri kucanju mogu ukazivati na oslabljenu strukturu. U takvim slučajevima neophodno je brzo reagovati,pregledati stanje i odlučiti da li je potrebno dublje čišćenje, obrada ili potpuna zamena oštećenog dela.
Na kraju, miris može biti tihi signal upozorenja. U zatvorenim prostorima, drvo zahvaćeno vlagom i plesnima može početi da emituje neprijatan miris, čak i ako površina deluje neoštećeno. U ovim situacijama, detekcija problema u ranoj fazi i brza primena zaštitnih mera može značajno produžiti vek trajanja drvenih elemenata u domu.
Koju boju za drvo odabrati za enterijer, a koju za eksterijer?
Izbor prave boje za drvo zavisi od uslova u kojima se drvena površina nalazi. Enterijer i eksterijer zahtevaju različite vrste zaštite, jer su izloženi različitim faktorima poput vlage, sunčeve svetlosti, habanja i temperaturnih promena. Za unutrašnje površine, akcenat je najčešće na estetici, dok se kod spoljnih elemenata prioritet daje otpornosti i dugotrajnosti.
Za enterijer, preporučuju se boje na vodenoj bazi koje nemaju jak miris, brzo se suše i bezbedne su za upotrebu u zatvorenim prostorijama. Mat, polumat i sjajni završeci omogućavaju različite vizuelne efekte u skladu sa stilom uređenja. Za nameštaj, lajsne i unutrašnja vrata biraju se boje koje omogućavaju ravnomerno nanošenje i lako održavanje.
Za eksterijer, neophodno je koristiti boju za drvo formulisanu za otpornost na UV zračenje, vlagu i promene temperature. Najčešće su to boje na bazi rastvarača, lazure ili zaštitne premaze koji stvaraju dugotrajan film. Ove boje produžavaju vek drveta, sprečavaju pojavu buđi i pucanje usled vremenskih uticaja. Pre nanošenja, preporučuje se primena impregnacije za dodatnu zaštitu.
Koji alati su neophodni za kućne projekte?
Za uspešnu zaštitu, farbanje ili obnavljanje drvenih površina, važno je imati odgovarajući set alata. Pravilna priprema i precizno nanošenje boje u velikoj meri utiču na krajnji rezultat i dugotrajnost sloja. Bilo da je u pitanju manji kućni projekat ili renoviranje većih površina, osnovni alati su slični.
Osnovni alati uključuju brusni papir različitih granulacija i brusilicu za uklanjanje stare boje, neravnina ili oštećenja. Zatim, potrebno je imati četke različitih veličina, sunđere ili valjke za nanošenje boje u zavisnosti od veličine i teksture površine. Za precizne ivice korisne su zaštitne trake koje sprečavaju razlivanje boje.
Za zaštitu okoline i korisnika, preporučuju se plastične folije, maskirne trake i rukavice. Takođe, pri radu sa bojama koje ispuštaju isparenja korisna je i zaštitna maska. Kada se koristi boja za drvo koja se razređuje, obavezno je imati i odgovarajući razređivač, kao i posudu za mešanje i čuvanje boje tokom rada.
Kako produžiti trajnost zaštitnog sloja?
Zaštita drvenih površina ne završava se samo jednom primenom boje ili laka. Da bi drvo ostalo dugotrajno otporno na vlagu, sunce, promene temperature i habanje, neophodno je redovno održavanje i pravilno osvežavanje zaštitnog sloja. Prvi korak ka dugotrajnosti jeste izbor kvalitetne završne obrade — bilo da se koristi ulje, lak ili boja, važno je da proizvod ima UV zaštitu, elastičnost i otpornost na vodu. Za spoljašnje površine preporučuju se proizvodi sa dodatnom zaštitom od gljivica i insekata.
Redovna provera stanja premaza takođe igra ključnu ulogu. Preporučuje se da se na svakih 12 do 24 meseca obavi vizuelna kontrola, posebno kod eksterijera izloženih sunčevoj svetlosti i kiši. Ukoliko se primeti blago bleđenje boje, matiranje površine ili pojava sitnih pukotina, to su znaci da je vreme za osvežavanje. Umesto potpunog uklanjanja sloja i nanošenja novog, često je dovoljno blago brušenje i dodatni tanak sloj premaza.
Jedan od najefikasnijih trikova jeste nanošenje zaštitnog sredstva u dva sloja sa blagim brušenjem između, kako bi se povećala prionljivost i kompaktnost premaza. Takođe, izbegavanje direktnog pranja površina abrazivnim sredstvima i korišćenje blagih sredstava za čišćenje produžava vek zaštitnog sloja. Pravilno skladištenje nameštaja i drvenih predmeta tokom zimskih meseci, kada je moguće, dodatno smanjuje rizik od oštećenja.
Na kraju, redovno informisanje o savremenim materijalima i tehnologijama za obnovu drveta pomaže da se zaštitni sloj prilagodi stvarnim uslovima korišćenja, čime se štedi vreme, trud i novac na duži rok.
