Kako se boriti protiv mobinga na poslu

U pravnom kontekstu, pojam „mobing“ označava situacije u kojima dolazi do psihološkog maltretiranja ili zlostavljanja na radnom mestu.

Iako je ovaj fenomen prisutan već desetljećima, termin i dijagnostički okvir razvijeni su tek u osamdesetim godinama prošlog veka. Švedski psiholog Hajnc Lejman je prvi definisao i prepoznao ovu vrstu ponašanja kao moralno zlostavljanje, šikaniranje i postupke koji uzrokuju štetu zaposlenima.

Posledice mobinga mogu biti ozbiljne, uključujući fizičke, emocionalne i psihološke povrede. S obzirom na to da je mobing specifičan oblik zlostavljanja, postavlja se pitanje kako dokazati njegovu prisutnost na radnom mestu.

Šta predstavlja mobing na radnom mestu?

Mobing se odnosi na psihološko nasilje koje se dešava u radnom okruženju, a uključuje zlostavljanje, ponižavanje i maltretiranje. Ovaj oblik diskriminacije usmeren je na psihu pojedinca i ima za cilj da stvori neprijatnu atmosferu na poslu.

To su uporni negativni postupci koji dovode do umanjivanja vrednosti zaposlenog. Često je cilj mobinga da se osoba natera da napusti svoje radno mesto, tj. da dobrovoljno da otkaz. U Srbiji, mobing na poslu je zakonski regulisan Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu, koji je na snazi od 2010. godine.

Postoje dve osnovne vrste mobinga: 

1. Horizontalni mobing koji se dešava kada zlostavljanje dolazi od kolega na istom nivou odgovornosti. Može biti pojedinačno, kada jedan radnik maltretira drugog, ili grupno, kada cela grupa vrši pritisak na jednog zaposlenog.
2. Vertikalni mobing se pojavljuje u dva slučaja: kada nadređeni zlostavlja podređenog ili kada grupa zaposlenih zlostavlja svog nadređenog.

Ko sve ima pravo na zaštitu od zlostavljanja na radnom mestu?

Zakon jasno definiše da svi zaposleni, bez obzira na vrstu zaposlenja – bilo da je u pitanju ugovor na određeno ili neodređeno vreme, povremeni poslovi, ugovor o delu, praksa bez zasnivanja radnog odnosa, pa čak i volonteri. Ova zaštita se odnosi na sve koji rade za određenog poslodavca.

Takođe, 2010. godine Ministarstvo rada i socijalne politike donelo je Pravilnik koji definiše kako poslodavci i zaposleni treba da postupaju kako bi se sprečilo zlostavljanje i obezbedila zaštita na radu.

Ovaj pravilnik daje jasne smernice za ponašanje zaposlenih i poslodavaca u cilju prevencije zlostavljanja, kao i zaštite od istog. Osim toga, pravilnik postavlja norme koje omogućavaju zdravo radno okruženje, a takođe definiše ponašanja koja mogu biti signal za zlostavljanje ili seksualno uznemiravanje.

Kako dokazati mobing na radnom mestu

Mobing na radnom mestu može biti suptilan i teško uočljiv, što čini dokazivanje tog problema izazovnim. Ipak, postoje konkretni koraci koji vam mogu pomoći da potkrepite svoje tvrdnje i omogućite lakše prikupljanje dokaza.

Evo šta možete da učinite:

• Prikupljanje informacija: Bitno je zapisivati sve relevantne informacije. Beležite datume, vremena, mesta i okolnosti u kojima se dešavaju neprijatni događaji. Ove beleške mogu biti ključne kada bude potrebno rešavati situaciju.
• Sakupljanje materijalnih dokaza: Zabeležite i sačuvajte sve materijalne dokaze koji podržavaju vašu tvrdnju, poput poruka, e-mailova ili drugih pisanih dokumenata.
• Medicinska dokumentacija: Ako su efekti mobinga uticali na vaše zdravlje, važno je da redovno posećujete lekara koji će evidentirati sve posledice. Izveštaji lekara, kako opšte prakse, tako i specijalista, mogu biti ključni u pružanju dokaza o vašem zdravlju.
• Podrška kolega: Ako i drugi zaposleni doživljavaju slične neprijatnosti, njihova izjava ili podrška može biti od značaja u procesu dokazivanja mobinga.
• Pravni saveti: Ako osećate nesigurnost ili strah u vezi sa situacijom, preporučuje se da se posavetujete sa advokatom specijalizovanim za radno pravo. Oni vam mogu pomoći da sagledate svoje opcije i odaberete odgovarajući pravni put.
• Komunikacija sa nadređenima: Ako se osećate spremnim, možete razmisliti o otvorenom razgovoru sa svojim nadređenima o situaciji u kojoj se nalazite, tražeći njihovu podršku u rešavanju problema.

Međutim, važno je napomenuti da neovlašćeno snimanje audio i video materijala neće imati pravnu vrednost kao dokaz pred sudom, pa se treba uzdržati od toga ako nemate saglasnost druge strane.

Zaštita od mobinga: Prebacivanje tereta dokazivanja na poslodavca

Zakon o mobingu primenjuje opšta pravila parničnog postupka, osim ako određeni zakon ne nalaže nešto drugo. Iako zakon o mobingu obrađuje samo osnovne elemente, ostatak postupka sledi smernice Zakona o parničnom postupku.

Prema standardnim pravilima, osoba koja podnosi tužbu mora da pruži dovoljno dokaza da bi potvrdila svoje tvrdnje. Ako to ne uspe, slučaj se odbija, bez obzira na istinitost tvrdnji (teret dokazivanja je na tužiocu).

Međutim, zakon o mobingu donosi izuzetak za žrtve. Kada žrtva priloži uverljive dokaze, teret dokazivanja prelazi na poslodavca ili odgovornu osobu. To znači da poslodavac mora da dokaže da nije odgovoran za mobing i da se ponaša na način koji nije štetan. Ova promena pruža veću zaštitu žrtvama, jer teret dokazivanja više nije isključivo na njima.

Dokazivanje mobinga zahteva doslednost i hrabrost. Pravni okvir nudi zaštitu žrtvama i sankcionisanje počinilaca. Poznavanje prava i odgovarajućih koraka neophodni su za rešavanje ovakvih vrsta zlostavljanja.