Sadržaj
Pokretanje sopstvenog biznisa je veliki korak – bez obzira da li želite da radite sami ili planirate da razvijete firmu sa zaposlenima. Prva odluka je uvek ista: koji oblik poslovanja vam najviše odgovara i šta je sve potrebno da biste firmu zvanično osnovali. U nastavku teksta pronaći ćete jasan pregled opcija, procedura i praktičnih saveta za otvaranje i zatvaranje firme.
Šta je potrebno za otvaranje firme?
Kada ste odlučili da se osamostalite u poslovnom smislu, postoji milion pitanja na temu kako osnovati firmu.
Ako želite da otvorite firmu kao preduzetnik, otvarate je kao fizičko lice u svoje ime i za svoj račun. Postoje tri tipa preduzetničke radnje: preduzetnik paušalac, preduzetnik knjigaš i preduzetnik sa isplatom lične zarade. Prvi korak je da izaberete šifru delatnosti kojoj pripada vaš budući biznis. Nakon toga potrebno je da odete u Agenciju za privredne registre kako biste podneli prijavu. Rešenje iz APR-a dobijate nakon 2-3 radna dana. Čim dobijete rešenje, idete u Poresku upravu gde se prijavljujete za paušalno oporezivanje, odnosno izbor vođenja knjiga. Kada dobijete rešenje iz Poreske uprave, poslednji korak je odlazak u banku kako biste otvorili poslovni račun. Mnoge banke imaju opciju otvaranja računa online, što je dobar način da uštedite vreme. Kako biste dobili elektronski potpis potreban za pristup e-porezima, idite u najbližu policijsku stanicu u odeljenje za izdavanje ličnih karata i dobićete ga besplatno.
Osnovna razlika između preduzetnika i društva sa ograničenom odgovornošću je upravo odgovornost za obaveze firme. dok kao preduzetnik odgovarate svom svojom imovinom, osnivači DOO odgovaraju samo u visini uplaćenog kapitala. Za otvaranje DOO potebno je da posedujete Odluku o osnivanju, odnosno ako imate poslovne partnere Ugovor o osnivanju. Osim osnivačkog kapitala (koji je zapravo simbolična suma od minimalnih 100 dinara), pre prijave u APR-u pripremite lične karte, podatke o direktoru i adresu sedišta firme. Ta prijava se popunjava elektronski i potreban vam je elektronski potpis. Rešenje iz APR-a dobijate za 3 do 5 radnih dana i tada možete otići u banku da otvorite poslovni račun.
Da li je obavezno da firma ima knjigovođu i zašto?
Preduzetnik paušalac ne mora da ima knjigovođu, dovoljno je sam da vodi KPO knjigu. Međutim, ako uđe u sistem PDV-a, mora da angažuje stručno lice koje će mu voditi knjige. Preduzetnik knjigaš i društvo sa ograničenom odgovornošću moraju da imaju knjigovođu ili agenciju. DOO vodi dvojno knjigovodstvo, što znači da mora da vodi bilans stanja, bilans uspeha, PDV evidenciju, obračun poreza na dobit (15%), evidenciju o kapitalu, rezervama itd. Tako za otvaranje i zatvaranje firme često su vam potrebni saveti knjigovodstvene agencije ili biznis asistenta.
Ako firma ima poslovanje sa povezanim licima u zemlji ili inostranstvu, javlja se i obaveza dokumentovanja transfernih cena. Na primer, ako vi imate DOO firmu u Srbiji i sestrinsku firmu u Hrvatskoj te kupujete ili prodajete robu od nje, morate da sastavite Izveštaj o transfernim cenama koji ima za cilj da pokaže da cene nisu „nameštene“ radi smanjenja poreza, već da su slične tržišnim. Studiju o transfernim cenama je zapravo nemoguće analizirati bez knjigovođe ili poreskog savetnika.
Ko mora da ima licencirano lice za bezdednost i zdravlje na radu?
Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu sve firme sa 1+ zaposlenim moraju da imaju licencirano lice za bezbednost i zdravlje na radu, osim preduzetnika paušalca koji radi sam i DOO ako vlasnik radi sam bez ugovora o radu. Svaki poslodavac koji ima barem jednog zaposlenog (na ugovor o radu, bez obzira da li je na određeno ili neodređeno) mora da obezbedi uslugu BZR: da angažuje stručno lice sa licencom izdatom od strane Ministarstva zdravlja ili da angažuje firmu koja se bavi BZR. Ako se radi u oblastima sa povećanim rizikom (građevina, proizvodnja, hemijska industrija, ugostiteljstvo sa kuhinjom, skladištenje opasnih materija itd.), mora da postoji lice koje redovno sprovodi procenu rizika, obučava zaposlene, vodi evidenciju o povredama, vrši periodine provere radnih mesta.
Otvaranje i zatvaranje firme – koji proces je teži?
Otvaranje i zatvaranje firme su procesi sa kojima se knjigovodstvene agencije svakodnevno susreću, ali vama deluju kompleksno. Zapravo, u praksi, zatvaranje firme je teži, sporiji i skuplji proces od otvaranja, bez obzira da li se radi o preduzetniku (PR) ili DOO. Opis otvaranja firme smo opisali, a sada ćemo vam objasniti i zatvaranje. Kada je u pitanju preduzetnik za ovu aktivnost potrebno je do 7 do čak 30 dana. Najpre treba da podnesete zahtev u APR za gašenje firme, zatim da se odjavite u Poreskoj upravi i PIO fondu, podnesete završni finansijski izveštaj i ugasite poslovni račun. iako deluje jednostavno, Poreska može da zakomplikuje proces tražeći neke dodatne provere.
Za DOO ovaj proces je mnogo kompleksniji i traje od 3 do 12 meseci. Mora da se donese odluka o prestanku rada, da se postavi likvidacioni upravnik, da se objave pozivi povericima u roku od 90 dana, da se izmire sve obaveze i dugovanja, da se podnese završni likvidacioni izveštaj i brisanje iz APR-a. Ako DOO posluje sa povezanim licima (npr. firma u inostranstvu u vlasništvu istog osnivača), prilikom zatvaranja obavezno je usaglašavanje i izveštaj o transfernim cenama. To komplikuje proces i dodatno povećava troškove, jer Poreska uprava proverava da li su transakcije bile po tržišnim cenama kako bi sprečila izbegavanje poreza.
U svakom slučaju otvaranje i zatvaranje firme zathetvaju administrativne obaveze koje možete sami da obavljate, a možete i prepustiti firmama koje se time bave i uštedeti vreme. Izbor je samo na vama!
