Sadržaj
Mleko u dečijem dobu
Mleko u odraslom dobu
Šta je razlog ovolikoj kontraverznosti mleka?
U siromašnim i nerazvijenim delovima sveta, mleko je jako važno za obezbeđivanje dovoljno hranljivih elemenata tokom dana, onda kada nisu dostupne druge namirnice. U nekim delovima sveta je konzumacija mleka znatno smanjila smrtnost dece, što je od ogromnog značaja. A u razvijenim društvima je češće štetno po zdravlje. Ipak, pre svega, treba imati i vidu da je uzgajanje koza, ovaca i goveda počelo tek pre 11.000 godina, a time i pijenje mleka u zrelijem dobu. Ovaj period je bio relativno kratak da se creva odraslog čoveka evolutivno prilagode mleku i mlečnim proizvodima. Zato i ne čudi što prosečna odrasla osoba oseća nelagodnost i bolove u stomaku nakon pijenja mleka.
Ali da li ga zaista treba izbegavati u potpunosti? Ne, ali ne treba preterivati. Između 100 i 200 ml dnevno, odnosno količina od oko jedne šolje mleka svakog dana može biti više korisna nego štetna. Šolja toplog mleka pred spavanje, može olakšati uspavljivanje. Ali mleko je poželjno samo pod uslovom da nemate probleme sa varenjem, nelagodnost ili pojavu akni nakon pijenja mleka.
Da li mleko sadrži hormone?
Često se postavlja pitanje sadržaja hormona u mleku, budući da životinje mogu biti uzgajane uz stimulaciju hormonima. Međutim, treba naglasiti da je ta koncentracija u popijenom mleku jako mala. I takođe, hormoni bivaju razgrađeni u našem digestivnom traktu, pa ne mogu ispoljiti nikakav efekat. A poređenja radi, da bismo uneli količinu hormona koja odgovara dozi u jednoj tableti, bilo bi potrebno da popijemo 5.000 litara mleka odjednom. To nam jasno govori da nema opasnosti od hormona.
Proizvodi nastali od mleka i njihovi efekti
Što se tiče mlečnih proizvoda, jogurt se najčešće konzumira u opštoj populaciji. Ali za razliku od mleka, on se sadrži laktozu, jer se procesom fermentacije od laktoze dobija mlečna kiselina. To jogurt čini daleko svarljivijim od mleka. Takođe, obično je obogaćen tzv. „dobrim“ bakterijama, koje štite naša creva. Ne samo da pomažu u varenju, već sprečavaju opasne, patogene bakterije i gljivice da prodru kroz zid creva i izazovu infekciju. To čine prostim takmičenjem u brojnosti.
Isto važi i za sir, u kome se, takođe, spravljanjem iz mleka, laktoza pretvara u mlečni šećer. Za razliku od jogurta, on ima koagulisane belančevine i u čvrstom je stanju.
Ali, da li, kada uzmemo u obzir da jogurt i sir praktično ne sadrže laktozu, osobe sa intolerancijom mogu da ih koriste u ishrani? Ipak nije poželjno, budući da se može naći u tragovima.
