Visok krvni pritisak (hipertenzija) je najčešći problem u našoj i svetskoj populaciji. Nema osobe koja nije doživela da bar jednom ima povišen krvni pritisak, a većina zrelije populacije ga ima hronično i neophodno je da ga leči. Međutim, visok krvni pritisak ili hipertenzija praktično i nije bolest već je jedno stanje koje nastaje obično zbog kombinacije brojnih faktora. A isto tako vodi i razvoju drugih bolesti. Hipertenzija donosi rizik za srčani i moždani udar, kao i za potencijalno oštećenje svih drugih organa. Tako da je neophodno da se drži pod kontrolom. Osobe koje boluju od hipertenzije, a redovno uzimaju svoju terapiju, rizik od nastanka pridruženih bolesti svode na minimum.

Koje vrednosti odgovaraju visokom krvnom pritisku?

Krvni pritisak od 140/90 mm Hg i veći spada u visoke vrednosti. U nekim slučajevima, visok krvni pritisak se može regulisati jednostavnom promena navika, pogotovo ako su vrednosti malo povišene. Ali, uglavnom, ukoliko se u tri navrata, u razmaku od jedan – dva dana, ustanovi postojanje visokog pritiska, potrebno je primeniti odgovarajuću terapiju. Česta greška je merenje krvnog pritiska samo kada smo uznemireni ili nakon nekog većeg psihičkog ili fizičkog stresa. Neophodno je da pritisak bude visok i u miru, kada smo odmorni i kada su okolnosti bez stresa, da bi se postavila dijagnoza hipertenzije. Međutim, ni povremeni i retki skokovi pritiska nisu poželjni, pogotovo ako su česti, tako da treba težiti da se oni ne ponavljaju. U svom video snimku o jogi, govorila sam i o pozitivnim efektima joge na regulaciju krvnog pritiska, što možete pogledati na mom kanalu. A i biorezonantna terapija može biti od koristi.

Koji su najčešći uzroci nastanka visokog krvnog pritiska?

Iako visok krvni pritisak nastaje u sklopu nekih bolesti, na primer kod bolesti bubrega, nadbubrežne ili štitne žlezde, njegovi najčešći faktori rizika nisu spomenuti, već kombinacija brojnih drugih. Među važnim uzročnicima su pušenje, visoka vrednost masnoća i šećerna bolest. Ova tri faktora utiču na povećanje zapaljenja unutar zida krvnih sudova i na njihovu veću rigidnost i čvrstinu, takoreći. Smanjuje se elastičnost arterija i time raste pritisak u njima. A pored ova tri faktora, istakla bih i povećanu telesnu masu, jer što je veća zapremina tela koju krvni sudovi treba da ishrane, to je veća potreba da pritisak u njima bude veći.

Zamislite primer česme sa crevom za vodu kojom treba zaliti za isti vremenski period površinu od 10 i 30 m². Za ovu od 30, neophodno je povećati dotok vode i time pritisak u crevu. A zar nije onda time i veći rizik za oštećenje creva i podrivanje zemljišta? Ista je analogija i sa krvnim sudovima i organima.

Dakle, ukoliko imate povišen krvni pritisak, a i veću telesnu masu, pokušajte da prvo smanjite telesnu masu, time ćete postepeno smanjivati i vrednosti krvnog pritiska. Kako ne biste prevremeno i nepotrebno započeli terapiju lekovima. Fizička neaktivnost je još jedan od faktora rizika. A takođe, konzumacija alkohola mora biti svedena na minimum ili potpuno isključena. Za lakše određivanje indeksa telesne mase i savete za zdravo mršavljenje, pogledajte moj video snimak 12 saveta za mršavljenje ili Zdrav jelovnik, u njima možete pronaći neke od saveta korisne za primenu.

Saveti i smernice za osobe koje imaju visok krvni pritisak

Najveći problem u vezi sa visokim krvnim pritiskom je to što ne daje nikakve simptome i samim tim se kasno otkriva. Pa se često naziva i tihim ubicom. A iako ne osećamo tegobe od visokog pritiska, jako je važno uzimati terapiju redovno. Idealno je održavati krvni pritisak na 120/80 mm Hg, a već ako često imamo 130/80 i više, treba korigovati svoje životne navike i izbegavati stres. A ukoliko osoba boluje od šećerne bolesti ili je pušač, nije dovoljno da se krvni pritisak održava ispod 140/90, već je poželjno da bude oko 120/80 mm Hg, jer ovi faktori zajednički mnogo više oštećuju krvne sudove, pa treba umanjiti svaki rizik, koliko je to moguće.

Dakle, ostaviti duvan i održavati normalne vrednosti šećera u krvi. I naravno, kako je svima nama dobro poznato, izbegavati slanu hranu. Istraživanja pokazuju da sva hrana, a pogotovo meso i povrće koje jedemo svakodnevno, već sadrže dovoljno soli u sebi, da ne moramo dodatno da ih solimo. Međutim, ja bih istakla i da zbog manjka joda u našem zemljištu, nije loše ipak pomalo dosoliti hranu jodiranom solju, ali nikako ne preterivati. U principu, unos soli treba biti manji od 2,4 g dnevno.

Kako se pravilno meri krvni pritisak?

Pritisak se meri uz pomoć klasičnog aparata sa manometrom ili uz pomoć digitalnog aparata. Moram naglasiti da je tačnost klasičnog aparata uglavnom veća u odnosu na digitalni, ali da i jedan i drugi daju orijentacione vrednosti koje su nam korisne za dalje praćenje. Kada su u pitanju digitalni aparati, takođe treba voditi računa da od njih budu udaljeni svi uređaji koji emituju elektromagnetno zračenje. To važi za mobilne telefone jer mogu ometati merenje. O čemu treba voditi računa prilikom samog merenja?

Osoba kojoj se meri pritisak mora da sedi mirno i da ne priča. Oba stopala su na tlu i noge nisu prekrštene. I najbolje je da pre merenja pritiska osoba kojoj se meri pritisak, bar 45 minuta nije pila kafu ili pušila cigaretu. Ruka, i to najbolje leva, postavi se na sto.

Proces merenja

Najpre treba potpuno ispustiti vazduh iz poveske i na meraču zavrnuti kotur okretanjem prema sebi. Povesku treba stavljati IZNAD lakatne jame, bez njenog gužvanja. Nikako ne vezivati preko lakta, već 2-3 cm iznad. Poveska mora biti adekvatne dužine, ako je osoba izrazito gojazna, npr., kako biste je pravilno postavili. Vezuje se tako da bude u nivou srca, radi dobijanja što preciznijih vrednosti i ne sme previše da zateže ruku. Pumpanje se vrši do iznad 200, ponekad i nešto više, ukoliko se sumnja na jako visoke vrednosti pritiska. A zatim se vazduh iz poveske jako postepeno i lagano ispušta odvrtanjem kotura. Trenutak kada počnemo čuti otkucaje srca na stetoskopu se beleži kao gornji (sistolni) pritisak. A momenat kada prestanemo da ih čujemo, kao donji (dijastolni).

Takođe, nije poželjno meriti dva ili više puta uzastopno na istoj ruci, jer to uglavnom ne daje sasvim tačne podatke. Već sačekati bar 10 minuta pre ponovljenog merenja. I isto tako, treba pritisak izmeriti na obema rukama, te utvrditi da nema velike razlike u pritisku, što može biti od značaja vašem lekaru, da obavi dodatna ispitivanja. Razlika ne sme prelaziti 10-15 mm Hg. Treba imati u vidu da ni stalno nizak pritisak nije poželjan, jer se na taj način sporo i nedovoljno dopremaju vitalni organi hranljivim materijama i kiseonikom.

Koji simptomi nam mogu ukazati da imamo visok krvni pritisak?

Iako, dakle, visok pritisak ne mora dati nikakve tegobe godinama, postoje pojedini znaci koji nas mogu usmeriti da počnemo da razmišljamo o kontroli pritiska. Pre svega, tu su glavobolje nejasnog uzroka, zujanje u ušima, krvarenje iz nosa, pritisak u grudima, trnjenje ili slabost u jednom delu tela, brže zamaranje, pa čak i gušenje. Ukoliko nemate aparat za pritisak, raspitajte se o najbližoj apoteci koja ima takve usluge. Ili zamolite nekog ko ima, i pritom vodite računa o greškama tokom merenja, koje sam navela prethodno. Ukoliko ste ustanovili da imate pritisak preko 180/110 mm Hg, a već znate da bolujete od hipertenzije, pokušajte da oborite ovu vrednost uzimanjem dela svoje redovne terapije, prema dogovoru sa lekarom. Međutim, ako niste do tada znali za ovu dijagnozu, neophodno je da zatražite hitnu medicinsku pomoć.

Visok krvni pritisak, aparat za merenje

Šta možete učiniti sami da snizite visok krvni pritisak?

Pre svega, trudite se da mirujete i nakon nekoliko minuta ponovite merenje. Isto važi i za osobe koje se leče od hipertenzije. Pre nego što bude omogućena lekarska pomoć, možete sesti i pokušati da se smirite. Budite u polusedećem položaju i po potrebi otvorite prozore kako biste došli do svežeg vazduha. Poznato je takođe da banana, zbog bogatstva kalijumom, može sniziti krvni pritisak. Isto važi i za čen belog luka zbog njegovog sadržaja supstance alicina, koja opušta krvne sudove. Praksa pacijenata sa hipertenzijom pokazala je da jedenje limuna efikasno snižava povišen krvni pritisak.

Šta je najbolje da jedete ako bolujete od hipertenzije?

Paradajz, namirnica bogata kalijumom, utiče na balans natrijuma i snižava pritisak. Zatim, celer, beli i crni luk snižavaju krvni pritisak. A i magnezijum, koga ima dosta u zelenom lisnatom povrću i mahunarkama, može biti od pomoći. Masna morska riba, zbog bogatstva omega-3-masnim kiselinama i njen unos se preporučuje bar 3 puta nedeljno.

Kada je vaš pritisak prilikom posete lekaru visok, a merenjem kod kuće nizak, izjasnite se o tome kod vašeg lekara. On će vas posavetovati da obavite pregled u vidu holtera krvnog pritiska. Razlog tome je mogućnost da imate tzv. „hipertenziju belih mantila“. Odnosno, da ste samo u ovim okolnostima pod stresom i tada iz istog razloga imate visok krvni pritisak. Holter krvnog pritiska podrazumeva da ćete sa sobom 24h nositi poseban aparat za merenje krvnog pritiska tokom ovog perioda. Po završetku tih 24h, lekar će uočiti da li ima kakvih nepravilnosti i odlučiti o uvođenju terapije.

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime