Variola vera – bolest i naše iskustvo

Kada je počela pandemija virusa covid-19, javnost u Srbiji ponovo se zainteresovala za priču o velikim boginjama – poslednjoj variola vera epidemiji u Evropi, koja je u martu i aprilu 1972. godine harala Jugoslavijom. Suočavanje sa nepoznatim virusom koji je zaustavio svet „mobilisalo“ je sve lekare koji su imali iskustva sa epidemijama. Da li to iskustvo možemo primeniti u današnjim uslovima i koliko nam je zaista korisno? Epidemiolozi su tu da otkriju paralelu između ovih bolesti, a mi ćemo se podsetiti kako je otkrivena, kako je lečena, i najbitnije – kako je zaustavljena variola. Koliko je epidemija velikih boginja uticala na naše društvo, ovekovečeno je u filmu Gorana Markovića iz 1982. godine pod nazivom „Variola vera“.

Šta su velike boginje i koji su simptomi?

Velike boginje su zarazna bolest koju kod čoveka izazivaju dve vrste virusa variole: Variola vera major i Variola vera minor. Prva je mnogo opasnija, jer izaziva smrt kod 30 do 40% zaraženih, dok kod preživelih izaziva trajnu unakaženost (prevashodno na licu) i trajno slepilo. Što se drugog oblika tiče, on je mnogo blaži i izaziva smrt kod 1% zaraženih. Domaćin virusa može biti isključivo čovek.

Virus variola vera napada krvne žile u koži, ustima i grlu, izazivajući osip i mehuriće ispunjene tečnošću. Prvi simptomi su slični gripu – temperatura, malaksalost, mučnina, bol u leđima. Nakon toga javlja se osip. Dešavalo se i da neki zaraženi pacijenti ne dobiju osip, ali veoma retko. Period inkubacije, od zaražavanja do ispoljavanja simptoma, traje 12 dana. U prvoj fazi napada usta, grlo ili pluća, dok u drugom talasu prelazi u koštanu srž, slezinu ili limfne čvorove.

Virus se prenosi vazduhom, kapljičnim putem, dužim kontaktom sa zaraženom osobom. Osim toga, može doći do prenosa i preko posteljine ili odeće. Lakše se prenosi u zatvorenim prostorima. Po tom pitanju, jako je sličan virusu covid-19. Kod oba virusa najbolja prevencija je karantin, s tim što redovno pranje ruku kod variole nije bilo od pomoći.

Istorija bolesti

Velike boginje su se pojavile još u starom Egiptu, a dokaz za to su tragovi opsipa na mimificiranom faraonu Ramzesu V (umrlom 1157. godine pre nove ere). U 18. veku bolest je harala Evropom, usmrtivši čak 80% zaražene dece. Evropljani su prošli kroz golgotu, ali su stekli imunitet na ovaj virus. To je razlog zašto je epidemija variole zadesila domoroce Severne i Južne Amerike kada su kolonizatori došli noseći virus variola vera. Za razliku od njih, domoroci nisu do tad dolazili u dodir sa sličnim virusom i veliki broj ljudi je izgubio živote. Poslednja epidemija u Evropi desila se u našoj zemlji 1972. godine, ali je za dva meseca zaustavljena. Zvanično, velike boginje ne postoje u ljudskoj populaciji od 1977. godine, već samo dve laboratorije na svetu, u SAD i Rusiji. To je i prva zarazna bolest ljudi koja je u potpunosti iskorenjena.

Kako je došlo do epidemije variola vera u Jugoslaviji 1972. godine?

Iskorenjena tropska bolest ponovo se pojavila u Evropi i to upravo u našoj zemlji. Ibrahim Hoti iz Donjana na Kosovu i Metohiji 15. februara 1972. godine vratio se iz hadžiluka u Meki. Pred put na Bliski Istok, Hoti se vakcinisao u Skoplju. U to vreme je vakcinacija za odlazak u ovaj deo sveta bila obavezna. Međutim, Hoti je možda napravio ključni potez koji je izazvao epidemiju u Jugoslaviji. Verujući da vakcina izaziva osip, mesto uboda isprao je alkoholom, što je poništilo dejstvo vakcine. Nadležni organi su bez provere izdali potvrdu o vakcinaciji.

Kada se vratio iz Meke, Hoti je na pijaci u Đakovici stupio u kontakt sa učiteljem iz sela Dobri Dub, Latifom Mumdžićem. Latif je sa osipom na telu i bolovima u leđima primljen u bolnicu u Čačku, a već 10. marta umire u Beogradu kao prva žrtva velikih boginja u Jugoslaviji. Nakon njega, umrle su dve zdravstvene radnice sa kojima je bio u kontaktu. Institut „Torlak“ je ustanovio da je reč o virusu variola vera.

Bolest se brzo raširila u Čačku, Novom Pazaru, Beogradu i Plavu (Crna Gora). Već 8 dana nakon prvog smrtnog slučaja, otpočela je vakcinacija u najugroženijim delatnostima – zdravstvu, policiji, saobraćaju i ugostiteljstvu, dok se 22. marta počelo sa masovnom vakcinacijom. Vakcinisano je više od 18 miliona ljudi! Poslednji izlečeni pacijent je napustio karantin 19. maja, a kraj epidemije proglašen je 23. maja 1972. Ukupno obolelih bilo je 184 (najviše obolelih bilo je na Kosovu i Metohiji), a umrlo je 40 osoba. Nulti pacijent, Ibrahim Hoti, preživeo je variolu!

Kako smo pobedili epidemiju variole?

Variola vera smatrala se iskorenjenom bolešću u Evropi. Stanovništvo Jugoslavije, kao i u drugim zemljama „starog kontinenta“, redovno je vakcinisano 50 godina unazad. Iz tog razloga naši lekari nisu odmah posumnjali na ovaj virus kod Latifa Mumdžića. Kada se virus proširio, došlo je do brze reakcije. Odmah je uveden karantin u nekoliko opština i nekoliko klinika, i nedugo zatim počela je masovna vakcinacija. Istog dana kada su Dermatovenerološka klinika i Prva hirurška klinika u Beogradu stavljene u karantin počela je obavezna vakcinacija stanovnika na čak 727 punktova u prestonici Jugoslavije. U Beogradu je vakcinisano oko 1,8 miliona ljudi. Trošene su vakcine iz instituta „Torlak“, a iz Imunološkog zavoda u Zagrebu stizale su nove doze. Ceo svet je slao svoje zalihe vakcina u našu zemlju.

Od 22 miliona stanovnika koliko je brojala tadašnja SFRJ, širom zemlje vakcinisano je 18 miliona ljudi. Ključ borbe bio je u disciplini državljana Jugoslavije i veri u zdravstveni sistem.

Film Gorana Markovića – „Variola vera“

Deset godina nakon epidemije, režiser Goran Marković snimio je film inspirisan virusom i nazvao ga „Variola vera“. U jednoj od sprovedenih anketa među ljubiteljima filma, ušao u je TOP 100 najboljih horora svih vremena. Marković je materijal za film prikupljao od lekara koji su govorili o stanju u bolnicama tokom epidemije. I sam kaže kako je to najteži film koji je ikad snimio. On ističe da nije u pitanju samo priča o epidemiji već i priča o bolesnom društvu. Film prati ponašanje pacijenata, medicinskog osoblja, ostalih građana i političara iz vlasti tokom epidemije. Radnja se odvija u Opštoj bolnici u Beogradu koja je u karantinu zbog epidemije velikih boginja. Glavne uloge tumače Rade Šerbedžija, Aleksandar Berček, Rade Marković i Radmila Živković.

Zanimljiva je scena iz režiserovog privatnog života, kada je, nekoliko godina kasnije, legao u operacionu salu i shvatio da je upravo tu snimana scena iz filma „Variola vera“.