Tinitus je stanje karakterisano prisustvom zvuka u uhu ili glavi, bez spoljnog izvora zvuka.
Mnogi ljudi opisuju taj zvuk kao zvonjavu, zujanje, pucketanje ili šum. Iako tinitus nije samostalna bolest, već simptom drugih stanja, može značajno uticati na kvalitet života onih koji se sa njim suočavaju. U ovom članku ćemo istražiti uzroke, simptome i mogućnosti lečenja tinitusa.
Šta je tinitus?
Tinitus je stanje koje se javlja kod ljudi već dugi niz godina, ali pravilan medicinski opis i dijagnostika tinitusa postali su dostupni tek u skorijim decenijama.
Prema istorijskim zapisima, prvi zvanični medicinski opis tinitusa zabeležen je još u 16. veku. Međutim, priznavanje tinitusa kao posebnog medicinskog stanja i razumevanje njegovih uzroka i tretmana razvijalo se tokom vremena. Danas, tinitus se prepoznaje kao simptom drugih stanja, a ne kao samostalna bolest.
Uzroci tinitusa mogu biti raznoliki. Jedan od najčešćih uzroka je izloženost buci.
Neprekidna izloženost glasnim zvucima, poput onih na koncertima ili na radnom mestu, može dovesti do oštećenja sluha i razvoja tinitusa. Drugi uzroci uključuju starenje, ušni vosak, infekcije uha, povrede glave, poremećaje temporomandibularnog zgloba (TMJ) i određene lekove, kao što su određeni antibiotici, diuretici i antiinflamatorni lekovi.
Pored toga, dokazana je i povezanost tinitusa sa povredama i deformacijama kičme i vrata, kao i infekcijama zuba, te dentalnim hirurškim intervencijama.
Mnogi pacijenti primećuju da su simptomi tinitusa počeli nakon oštećenja vrata ili kičme, što ukazuje na postojanje veze između stanja kičme i tinitusa. Oštećenja vratnih pršljenova ili diskova mogu prouzrokovati kompresiju nervnih vlakana koja su povezana sa sluhom, što rezultira pojavom tinitusa. Takođe, loša postura, napetost mišića vrata i ograničena pokretljivost vrata mogu doprineti razvoju tinitusa.
Pored toga, infekcije zuba i oralni zahvati mogu biti povezani sa pojavom tinitusa. Infekcije zuba mogu se proširiti na susedne strukture, uključujući uši, i izazvati simptome tinitusa. Dentalne operacije i hirurški zahvati mogu izazvati promene u vaskularnom sistemu glave i vrata, što može dovesti do pojave tinitusa kod određenih pacijenata.
Dijagnostifikovanje tinitusa
Dijagnostikovanje tinitusa je često izazovno, jer se simptomi razlikuju od osobe do osobe, a ne postoje specifični medicinski testovi koji mogu potvrditi prisustvo tinitusa.
U većini slučajeva, dijagnoza se postavlja na osnovu detaljnog razgovora o simptomima pacijenta i medicinskog pregleda. Lekar će pažljivo osluškivati zvukove koje pacijent opisuje i isključiti druge moguće uzroke zvukova poput infekcija uha ili problema sa sluhom.
U nekim slučajevima, može biti potrebno dodatno testiranje, kao što su audiometrija i magnetska rezonanca, kako bi se isključile druge moguće komplikacije ili uzroci.
Simptomi tinitusa mogu varirati od blagih do teških i uključuju stalno prisutne zvukove koji ne prestaju. Osobe sa tinitusom često se suočavaju sa poteškoćama u koncentraciji, spavanju i svakodnevnim aktivnostima. Tinitus takođe može uticati na emocionalno blagostanje pacijenta, izazivajući stres, anksioznost i depresiju. Važno je napomenuti da tinitus može biti subjektivan ili objektivan.
Subjektivan tinitus se odnosi na zvuk koji samo pacijent čuje, dok je objektivan tinitus mnogo ređi i može se čuti i putem stetoskopa u vidu pulsiranja i nastaje kao rezultat nepravilnosti u strukturi uha.
Može li se tinitus lečiti?
Lečenje tinitusa zavisi od uzroka i ozbiljnosti simptoma.
Pre započinjanja lečenja, važno je posetiti kvalifikovanog lekara radi dijagnostike i isključivanja bilo kakvih ozbiljnih osnovnih stanja. Još uvek ne postoji specifičan lek za tinitus, iako su naučnici na tragu otkrivanja jednog, čije ispitivanje je još uvek u toku. Ipak, postoji nekoliko pristupa koji mogu pomoći u ublažavanju simptoma.
Prvi korak je utvrditi uzrok tinitusa i na osnovu toga započeti proces lečenja.
Jedan od pristupa je upotreba maskera za tinitus. Ovi uređaji proizvode umirujuće zvukove koji prekrivaju tinitus i pomažu pacijentima da se bolje fokusiraju na druge zvukove ili da ih lakše ignorišu. Maskeri za tinitus mogu biti posebni uređaji koji se nose na uhu ili ugrađuju u slušna pomagala.
Kognitivno-bihevioralna terapija (KBT) takođe može biti korisna za pacijente sa tinitusom. KBT pomaže pacijentima da promene svoje reakcije i stavove prema tinitusu, smanjujući tako negativne emocije i stres. Takođe ih uči tehnikama opuštanja i strategijama za upravljanje anksioznošću.
U nekim slučajevima, lekar može preporučiti upotrebu slušnih aparata. Slušna pomagala mogu poboljšati percepciju zvuka i olakšati pacijentima sa tinitusom da se bolje fokusiraju na druge zvukove. Takođe, upotreba slušnih aparata može pomoći kod gubitka sluha koji je povezan sa tinitusom.
Alternativne terapije, poput akupunkture, refleksologije i homeopatije, takođe se koriste u lečenju tinitusa. Međutim, važno je naglasiti da efikasnost ovih terapija nije naučno dokazana i da se trebaju koristiti sa oprezom.
Prevencija tinitusa je veoma važna, pogotovo ako je izloženost buci glavni uzrok. Korišćenje zaštitne opreme za uši, poput čepova za uši ili slušalica sa svojstvima smanjenja buke, može pomoći u zaštiti sluha od oštećenja. Takođe je preporučljivo izbegavati izlaganje preglasnoj buci kad god je to moguće.
Važno je potražiti lekarsku pomoć čim se pojave simptomi tinitusa kako bi se utvrdio uzrok i odredio odgovarajući plan lečenja. Iako ne postoji specifičan lek za tinitus, postoje pristupi koji mogu pomoći u ublažavanju simptoma i poboljšanju kvaliteta života pacijenta.
Prevencija je takođe ključna, pa je važno smanjiti izloženost buci i koristiti zaštitu za uši kako bi se održao zdrav sluh.
