Sadržaj
Tibetanski način života je oduvek impresionirao stanovnike ostatka sveta. Tibetska visoravan je područje koje ne pruža moderne mogućnosti življenja i komfor na koji smo navikli. Ipak, ljudi koji ga nastanjuju su srećni. Govori se da su to ljudi koji se najčešće smeju. Oni su mahom nomadi, ali se razlikuju grupe koje se više sele, od onih koje su manje nomadske. Uglavnom je razlog za njihove česte selidbe pronalazak novog, zelenijeg mesta, koje će im omogućiti bolji ulov ili toplije uslove. Poznato je da je njihova ishrana, samim tim, jako specifična, a i u skladu sa verovanjima ovog naroda.
Budući da žive na visokim nadmorskim visinama, retko mogu dovesti vodu do temperature ključanja. I uglavnom se konzumira sirova hrana. Dominira najrazličitije bilje, ali i dosta mesa. Pri čemu, Tibetanci striktno izbegavaju ribu u ishrani, smatrajući je bogom voda. Tibetanski recepti se prepričavaju i prepisuju širom sveta.
Tibetanska religija
Jako su spiritualni, zbog čega njihovi stavovi inspirišu mnogo ljudi, iz različitih razloga. Ne samo da se klanjaju budističkim bogovima i boginjama, već poštuju planine, kao plemenita mesta, koja im pružaju život. Ali i ne čudi takav odnos i ljubav prema planinama. Tibetanci imaju možda jedan od najlepših pogleda na okruženje. Jedinstvena lepota prirode je još jedna od blagodeti ovog kraja.
A kada je u pitanju dom, čini se da je to sama planina. Tibetanci ne dopuštaju ograničenja u svom kretanju. Postavljaju šatore, pa ih posle nekog vremena uklanjaju i sele se na novo mesto. Međutim, njihovi šatori, iako zvuče kao skromni kutak za život, to ipak nisu. Ne odlikuje ih, doduše, naročito bogatstvo. Ali njihova unutrašnjost je ispunjena mnogobrojnim bojama, koji uglavnom potiču od tepiha i ćilima. Prostrani su i uvek gostoljubivo prime svakog turistu prolaznika. Posebno je zanimljiv običaj da kada posetite tibetanski dom, donesete korpu hrane i poklona za domaćina. A nakon što je on primi i uzme poklone, u istu korpu, domaćin stavlja svoje, kojim podjednako uzvraća poštovanje svom gostu. Na ovaj način, Tibetanci grade lepe odnose sa svakim posetiocem i stvaraju duh zajedništva od samog početka.
Tibetanski recepti za sreću
Vesela priroda ovih ljudi primećuje se i u njihovom talentu za pesmu i igru. Mali su razlozi potrebni da pokrenu Tibetance na pevanje i ples uz muziku. Čak se kaže da oni pre propevaju, nego što progovore. Otud i njihovi festivali odišu istom atmosferom. A i vizuelni dojam im je bogat bojama, u skladu sa njihovim vedrim duhom. Zato je vreme festivala pravi trenutak za posetu Tibetskoj visoravni.
Bogatstvo bojama je prisutno i na njihovoj odeći. A ona je pravljena najčešće od vune, ovčije kože, pamuka ili svile. Rukavi su obično dugački, kako bi upotpunili plesnu koreografiju.
Tibetanski recepti za zdravo življenje
Jedinstvena kultura i način života ogledaju se i u kvalitetnom odabiru hrane. Naime, Tibetanci se ne hrane obilno, ali se trude da unesu sve potrebne hranljive nutrijente. To im obezbeđuje jak imunitet u hladnim klimatskim uslovima. Pored toga, uz svoje obroke preferiraju tople napitke, poput čajeva, kako bi se zgrejali. Takođe, uslovi života su primorali Tibetance da stvore prirodne lekove za različite bolesti, pa i prirodne antibiotike. I kako je njihov prosečno dug životni vek pokazao, prilično su delotvorni i mogu se primenjivati i kod nas. Tibetanski recepti za lekovite materije su nadaleko poznati i primenjuju se kod brojnih stanja, kada se želi postići brže i jače dejstvo redovne terapije ili kada prosto uobičajena medikamentozna terapija nije delotvorna. A mogu ih koristiti i zdrave osobe, u cilju jačanja organizma i nadoknade esencijalnih elemenata.
Recept za čišćenje krvnih sudova
Neki tibetanski recepti potiču još iz vremena pre Hristovog rođenja i pisani su utiskivanjem na glinenim tablicama. Među njima je i recept za čišćenje krvnih sudova, pronađen 1971. godine u jednom tibetanskom manastiru. Iako je preveden sa tablica i prilagođen našoj modernoj medicini, suština je ostala ista.
Za ovaj recept, potrebno je 350 g očišćenog belog luka i 300 ml 96% alkohola. Luk mora biti sitno iseckan i istucan. Oba sastojka se pomešaju i stave u zatvorenu staklenu posudu, da masa ne vetri. Potrebno je čuvati je na hladnijem, suvom i tamnom mestu u trajanju od 10 dana. Nakon 10 dana se procedi kroz gustu tkaninu i opet stavi u staklenu posudu. Nakon 2-3 dana, počinje njeno konzumiranje i to uz obrok, u 50 ml mleka.
U mleko se za doručak prvog dana nakapa jedna kap ovog napitka, za ručak 2, za večeru 3, sledećeg dana za doručak 4 i tako za svaki sledeći obrok po jedna kap više do dostizanja 15 kapi za večeru, petog dana. Šestog dana se za doručak stavlja takođe 15 kapi, za ručak 14 i tako redom za po jednu kap manje do dostizanja 1 kapi, desetog dana uveče. Jedanaestog dana se za svaki obrok uzima 25 kapi u mleku, po svakom obroku i to se nastavlja narednih dana, dok se ne potroši sva količina. Smatra se da se ovaj recept sme primenjivati samo jednom u 5 godina. Poznato je da je delotvoran za zdravlje krvnih sudova i podmlađivanje organizma. A deluje i preventivno protiv mnogih bolesti.