Glavobolja je jedna od jako čestih tegoba u populaciji. Svakodnevno se veliki broj ljudi obraća lekaru upravo zbog glavobolje. I svaki čovek ih doživljava na različiti način. A postoje i različite vrste glavobolja. Mogu se razlikovati prema karakteru bola, lokaciji bola, širenju i intenzitetu. A neke od njih mogu imati i prateće pojave, kao što je mučnina, povraćanje, suzenje oka, itd. Onda kada su česte, sumnja se na ozbiljniji uzrok u vidu oboljenja, kao što je visok krvni pritisak ili tumor na mozgu. Ali uzroci mogu biti i banalni, poput stresa, hronične upale sinusa, nespavanja, pa i promaje.

Povremene glavobolje ne narušavaju bitno kvalitet života, ako nisu velikog intenziteta. Ali svakodnevna glavobolja, pogotovo ako traje 15 dana mesečno ili duže, smatra se hroničnom i mora se ozbiljno pristupiti njenom lečenju. Ipak, kod sporadičnih pojava glavobolje, može se primenjivati i prirodno lečenje.

Treba, takođe, imati u vidu da u toku glavobolje, dolazi do senzibilizacije neurona. Tako da pri svakom sledećem napadu glavobolje, ona ima jači intenzitet, ukoliko nije primenjena adekvatna terapija. Pa ako želite da vam se glavobolje s vremenom ne pojačavaju sve više, na vreme uzmite lek ili primenite neku od prirodnih metoda ublažavanja glavobolje.

Trajanje glavobolja

U zavisnosti od vrste, glavobolja može različito trajati. Pa tako, migrena uglavnom traje od 1 do 3 dana. Glavobolja koja potiče od stresa i napetosti mišića glave i vrata (tenziona glavobolja), može trajati i duže, ali i mnogo kraće, u zavisnosti od vremena delovanja uzroka. Klaster glavobolje obično traju 15 minuta do 3 sata, ali se mogu ponavljati i do 8 puta dnevno.

Način nastanka glavobolja

Kod migrene i glavobolje nastale usled krvarenja u mozgu, glavobolje nastaju naglo. Dok se kod tumora, meningitisa i glavobolja tenzionog tipa, obično razvija sporo.

Lokalizacija glavobolja

Glavobolja izazvana hroničnim sinuzitisom je lokalizovana u predelu zahvaćenog sinusa. Pa može boleti u predelu čela ili unutrašnjih uglova oka i oko nosa. A bol u migreni uglavnom zahvata jednu polovinu glave i predeo oka. Bol u klaster glavoboljama se javlja oko, iza ili iznad jednog oka.

Intenzitet bola

Tenzione glavobolje ne moraju biti suviše snažne. Migrenozni napadi mogu biti jakog intenziteta, pa čak praćeni povraćanjem usled prejakih bolova. A bolovi koji se opisuju kao najintenzivniji se javljaju kod tzv. klaster glavobolja. Čak se veliki broj žena sa ovom vrstom glavobolja izjasnio da su bolovi snažniji i od porođajnih. Tokom istorije, opisani su slučajevi pacijenata koji su se samopovređivali usled trpljenja prejakog bola u klaster glavobolji.

Karakteristike bola

Bol u migreni je uglavnom pulsirajući. Isto važi i za bol kod povišene temperature i visokog pritiska. Kod tenzione glavobolje, zbog napetosti mišića glave i vrata, uglavnom je u vidu stezanja ili pritiska. Osobe koje pate od klaster glavobolja, navode da je bol u vidu „bušenja“.

Karakteristične prateće pojave kod glavobolje

Migrena je često praćena mučninom i povraćanjem. A može se javiti i često zevanje, umor i čak potreba za slatkišima. Karakteristična za migrenu jeste i tzv. aura. Reč je o posebnim promenama koje se dešavaju u periodu pre nastanka migrenoznog napada, a koje praktično najavljuju da će doći do glavobolje. Kod klaster glavobolja se javlja često i suzenje i crvenilo oka, kao i znojenje jedne strane lica. Čak se može javiti suženje zenice sa te strane.

Dodatna dijagnostička ispitivanja

Najvažnije je pravilno ispitivanje pacijenta putem anamneze. Čime se saznaju podaci u vezi sa tipom, trajanjem i karakteristikama bola u glavobolji. Zatim, od velikog značaja je i neurološki pregled, kao i pregled očnog dna. Može se obaviti i laboratorijska analiza, radi upotpunjavanja podataka o kliničkoj slici. Ponekad može biti neophodan pregled rentgenom, skenerom ili magnetnom rezonancom. Kod pacijenata sa sumnjom na meningitis, pored laboratorijske analize je potrebna analiza likvora. I povremeno, EEG nalaz.

Lečenje glavobolja lekovima

Kada se glavobolja javlja povremeno ili retko, mogu se koristiti različiti analgetici, kao i nesteroidni inflamatorni lekovi. Od analgetika, paracetamol, aspirin, kafetin i slični lekovi mogu biti korisni. A među nesteroidnim inflamatornim lekovima, brufen i diklofen su u najširoj upotrebi. Lečenje klaster glavobolja se uglavnom vrši primenom kiseonika i leka sumatriptana.

Lečenja glavobolja bez lekova

Po najnovijim istraživanjima, placebo efekat ima veliki udeo u lečenju glavobolja. Posebno se savetuju joga, meditacija, tai-či, kao i fizikalna terapija. Takođe je važno smanjenje unosa kofeina, redovno spavanje, regulacija ishrane i fizička aktivnost. Dovoljna količina tečnosti pomaže u pojedinim oblicima glavobolje. Isto važi i za žvakanje svežeg bosiljka. Boravak na svežem vazduhu prevenira nastanak glavobolje. A kod glavobolja izazvanih predugim gledanjem u ekran telefona/kompjutera/televizora, pomaže odmor očiju i boravak u zamračenim prostorijama.

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime