Sadržaj
Mobing predstavlja zlostavljanje na radu, i zabranjen je zakonom. Svaki poslodavac je dužan da svoje zaposlene zaštiti od takvog ponašanja.
Na koji način se vrši mobing
Mobing može da se izvrši na različite načine. To može da bude svako ponašanje koje povređuje dostojanstvo, ugled, lični i profesionalni integritet, zdravlje, ili položaj zaposlenog.
Zatim to može biti ponašanje koje izaziva strah, stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje.
Takođe mobing predstavlja i ponašanje koje pogoršava uslove rada, dovodi do toga da se zaposleni izoluje ili ga navodi da na sopstvenu inicijativu da otkaz.
Ko može da vrši mobing
Izvršilac mobinga može biti poslodavac, ali i bilo koje drugo zaposleno lice kod poslodavca.
On može biti usmeren prema jednom zaposlenom ili prema grupi zaposlenih.
Mobing zahteva kontinuirano ponašanje
Da bi postojalo zlostavljanje na radu, nije dovoljno da se desi samo jedan pojedinačan događaj, već zakon traži da se neželjeno ponašanje ponavlja, tj da postoji neki kontinuitet.
Obaveze poslodavca
Prilikom zasnivanja radnog odnosa poslodavac je u obavezi da svakom zaposlenom preda pisano obaveštenje o zabrani vršenja zlostavljanja na radu. Ukoliko poslodavac propusti da ovo učini, čini prekršaj za koji su predviđene novčane kazne.
Dužnost zaposlenih
Zaposleni su dužni da se uzdržavaju od ponašanja koje predstavlja zlostavljanje na radu.
Zakon štiti zaposlene od mobinga, ali isto tako ne dozvoljava ni zloupotrebu prava na zaštitu.
Zaposleni koji vrši mobing, ali i zaposleni koji zloupotrebi pravo na zaštitu od mobinga može dobiti otkaz. Ipak ukoliko poslodavac smatra da je otkaz prestroga kazna, može umesto otkaza odrediti neku od disciplinskih mera kao što su opomena, udaljenje sa rada od 4 do 30 radnih dana bez naknade zarade, ili trajni premeštaj u drugu radnu okolinu.
Postupak za zaštitu pred poslodavcem
Postupak za zaštitu od zlostavljanja pokreće se pred poslodavcem.
Pravo na podnošenje zahteva zastareva u roku od 6 meseci od dana kada je kada je poslednji put izvršeno ponašanje koje predstavlja mobing.
Postupak vodi posrednik koji uživa poverenje obe strane u sporu, i on se okončava u roku od osam dana od dana određivanja poslednika. Iz opravdanih razloga ovaj rok se može produžiti na maksimalno trideset dana.
Ukoliko se za zlostavljanje tereti preduzetnik ili odgovorno lice u pravnom licu, zaposleni ne mora pokrenuti postupak pred poslodavcem, već se može direktno obratiti sudu.
Postupak pred sudom
Ukoliko zaposleni nije zadovoljan ishodom postupka pred poslodavcem, ostaje mu mogućnost da postupak nastavi pred sudom.
Postupak pred sudom pokreće se tužbom. Tužba se podnosi isključivo protiv poslodavca, a ne protiv lica koje vršilo mobing. Ukoliko tužba bude podneta protiv lica koje je vršilo zlostavljanje, sud će takvu tužbu odbiti.
Zaposleni ima rok za podnošenje tužbe, a on in iznosi šest meseci od dana kada je poslednji put izvršeno ponašanje koje predstavlja mobing.
Zaposleni koji je bio izložen zlostavljanju ima pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete koju je pretrpeo. Za štetu odgovara poslodavac, a ne lice koji je vršilo zlostavljanje.
Zaposleni koji je izložen zlostavljanju može tražiti od suda i da zabrani dalje vršenje takvog ponašanja, da naredi uklanjanje posledica, kao i da odredi objavljivanje presude.
