Otac medicine, Hipokrat, je u petom veku pre nove ere, rekao „Bolesti ne obuzimaju kao grom iz vedra neba, već su one posledica stalnih grehova protiv prirode“. I istina, iako genetika igra značajnu ulogu u oboljevanju, veliki deo faktora rizika za nastanak bolesti pripada negenetskim uzrocima. Oni potiču od naših navika, stila življenja, ponašanja i izloženosti stresu. Iako je 20. i 21. vek obeležio napredak na svim poljima, pa i u oblasti medicine, sa sobom je doneo i mnogo modernih, a nepoželjnih navika. Čovek je više izložen stresu, pritiscima, zanemarivanju zdravstvenih potreba i preteranoj konzumaciji suplemenata, umesto težnje zdravijoj ishrani. Među takvim navikama je i sedenje.
U današnje vreme, sedenje je postalo uobičajeno. Ne samo da je reč o ružnoj navici, već je često i potreba u raznim profesijama. Pa tako imamo poslovne ljude u kancelarijama, mlade ispred ekrana računara i telefona, penzionere ispred televizora.
Ipak, pogledajmo anatomiju ljudskog tela. Ono je sačinjeno od POKRETAČA. U našem telu postoji čak 752 mišića, koji su, zajedno sa kostima, zglobovima, ligamentima i tetivama, aktivni pokretači. Takođe, postoji preko 360 zglobova, a najveći deo čine pokretni (kao npr. rameni zglob, koleno, lakat) i polupokretni (zglobovi kičmenog stuba). Naša koža je elastična, što omogućava lakše kretanje. Čak se i mnogo stvari u našem organizmu kreće. Creva se pokreću peristaltikom, krv cirkuliše, srce kuca, a i procesi na nivou samih ćelija su u vidu različitog kretanja materije i energije. Međutim, kada smo pasivni, svi ovi procesi su otežani i usporeni. Dok, ukoliko se krećemo, cirkulacija krvi i limfe je poboljšana, time i razmena hranljivih materija i ishrana svih tkiva. Takođe, hrana se bolje vari i brže se oslobađamo štetnih materija.
Učestalo sedenje i njegove posledice
U današnje vreme se sedenje po svojim posledicama po zdravlje često poredi sa zavisnošću od duvana. Zašto je to tako?
Kao što je već spomenuto, pre svega je narušena normalna cirkulacija krvi i limfe, kao i normalna ishrana ćelija i oslobađanje organizma od štetnih sastojaka. Zbog usporenog kretanja creva, osobe koje dugo sede, češće pate od opstipacije. S obzirom na to da je sedenje često, ne samo dugotrajno, već i nepravilno, pritisak na pojedine delove kičme i ramene zglobove je veći. Tako dolazi do njihovog kočenja, češćeg povređivanja i oboljevanja. Bolovi mogu više zahvatati gornje ili donje delove leđa, u zavisnosti od držanja i udobnosti stolice. Među problemima koji više zahvataju donji deo leđa, česta je pojava išijasa, diskusa hernije, zategnutosti mišića i postepenog propadanja međupršljenskog diska.
Pozicija sa pognutim leđima i glavom tokom svakodnevnog sedenja smanjuje prostor u grudnom košu. Time se otežava normalno širenje pluća u toku disanja. Tako da osobe koje dugo nepravilno sede, češće u toku života razviju plućne tegobe. Takođe, sedenje je povezano sa češćom pojavom šećerne bolesti, kao i gojaznosti i povećanog krvnog pritiska.
Ipak, vežbanje NIJE lek za efekte sedenja. Ukoliko podjednako dugo sedimo, to što više vremena provedemo vežbajući, neće umanjiti posledice sedenja. Ključno je sto manje sedeti.
Pridruženi faktori rizika
Pored samog sedenja, nije zanemarljiv i uticaj koji pridružene aktivnosti imaju na zdravlje. Naime, osobe koje sede i dugo gledaju u ekran računara, pored pomenutih simptoma, mogu razviti i oštećenje vida.
Preporuka je osobama koje stalno sede, pogotovo ukoliko njihova profesija to nalaže na radnom mestu, da na svakih pola sata prošetaju nekoliko minuta. Kada je to nemoguće češće, onda bar odvojiti 5 minuta na svakih sat vremena. Takođe, poželjno je odraditi i istezanje ili neke lake vezbe. Njima bi se razmrdali ekstremiteti i, tokom godina rada, očuvala pokretljivost zglobova. A budući da je najštetniji faktor zapravo održavanje uvek iste pozicije tela, i sama promena stava može pomoći u izbegavanju posledica. Ipak, ukoliko je osoba primorana da sedi duže vreme u istoj poziciji (npr. vozači autobusa), treba težiti održavanju pravilnog stava tela. To podrazumeva pozicioniranje tako da izdužujemo kičmeni stub duž zamišljene uspravne linije. Takođe, treba voditi računa da karlični predeo ne bude suviše izbačen prema napred, jer to takođe vodi krivljenju kičme.
Takođe, u sklopu svakodnevnih aktivnosti, svaka osoba bi trebalo da primenjuje bilo kakve sportsko-rekreativne vežbe ili kretanje u trajanju od pola do jednog časa. Jutarnja gimnastika (razgibavanje, istezanje i oblikovanje) je poželjan izbor, pogotovo 5 do 8 vežbi za svaki segment tela. Uz ove vežbe, minimum dnevnih potreba organizma za kretanjem može da zadovolji 3 do 5 km pešačenja, odnosno 3 km trčanja. Vožnja bicikla u dužini od 5 do 7 km ili plivanje na relaciji od 1 do 2 km odgovara ovim potrebama, takođe. Kod ljudi srednje ili starije dobi važi pravilo da zahtevnije i napornije fizičke vežbe obavljaju uveče. Time se smanjuje rizik od neželjenih efekata od strane kardiovaskularnog sistema.
Sledeći video snimak ilustrativno prikazuje štetne efekte sedenja.
