Sadržaj
Jedna od veoma aktuelnih tema o kojoj se često razgovara je samopouzdanje kod dece. Deca se ne rađaju sa samopouzdanjem i postavlja se pitanje kako da ga deca steknu tokom svog odrastanja. Ona se ne rađaju ni dobra ni loša, ni sa verom u sebe ni sa odstustvom iste. Oni tokom svog odrastanja sebe upoznaju a tome veliku ulogu igraju na prvom mestu roditelji a zatim, vrtić, škola, vršnjaci. Dete koje je izgradilo zdravo samopouzdanje poštovaće kako sebe tako i druge. Biće svesno sebe i svojih potreba ali ne na uštrb tuđih. Samopouzdanje nije sebičnost niti narcisoidnost. To je jednostavno vera u sebe i svest da smo sposobni i dovoljni baš takvi kakvi jesmo. Deca koja nemaju samopouzdanja su stidljiva, povučena, preosetljiva na kritiku, lako odustaju…To kasnije vodi vrlo često u anksioznost.
Najčešće greške koje pravimo
Kritikujemo
Vrlo često roditelji misle da će kritikujući dete postići da se ono trgne i i u inat svima pokaže onu drugu stranu. Mali je broj dece koji će iz bunta početi verovati u sebe. Kritika najčešće donosi sve veće povlačenje. Ukoliko stalno deci govorimo da su smotana, nesposobna, glupa, deca će početi verovati u to i zaista nastaviti živeti u tom uverenju. Kasnije ga je jako teško promeniti.
Ne verujemo u njih
Vrlo često roditelji nisu svesni zrelosti svoje dece pa ih iz najbolje namere pokušavaju zaštititi. Neki roditelji čak potajno ne veruju u svoju decu i čak i ako im nikada to ne kažu, deca će to osetiti. Oni su mali skeneri. Znaju i ono što mi mislimo da smo jako dobro sakrili. Ako deci ne dopuštamo da nešto sami urade uz igovor „ja ću to brže“ ili „ti si još mali/a“, dete će takođe u to poverovati i postati svesno da ono nešto ne može ili nije dovoljno sposobno za to. Kasnije će to uverenje preneti i na školu i posao.
Prevelika očekivanja
Dešava se i da roditelji očekuju od dece previše i ne poštuju njihove granice. Ukoliko detetu loše ide matematika a roditelj, čak i ako vidi da se dete izuzetno trudi, uporno govori da mora dobiti peticu, dete će se osećati jako loše. Shvatiće da svaka ocena manja od peti znači da nije dovoljno dobro. Sve što nije odobreno od strane roditelja za dete će predstavljati katastrofu.
Nemamo vremena
Ponekad su roditelji previše okupirani i zauzeti poslom pa se dešava da nemaju vremena da saslušaju svoju decu. To takođe može negativno uticati na razvoj samopouzdanja jer će deca osećati da oni nisu vredni pažnje i da ono što imaju da kažu nije nikome bitno. Počeće da se povlače u sebe i neće se poveravati nikome.
Kako pomoći deci da steknu samopouzdanje?
Obraćajte se s puno razumevanja
Prvo i najvažnije, posvetite se svojoj deci. Posvetite im svoje vreme. Ako se dogodi da dete nešto pogreši, ne kritikujte ga. Njemu je sasvim dovoljno njegovo saznanje da je pogrešilo. Izrazite razumevanje i porazgovarajte na koji način možete zajedno uticati da se to ne ponovi. Svi ljudi greše i važno je da dete shvati da pogrešiti ne znači ne biti dovoljno dobar. Važno je dopustiti detetu da vidi da i roditelji greše ponekad. Kada dete shvati da je bezuslovno voljeno bez obzira na neke propuste, ono će verovati u sebe i svoj potencijal.
Verujte im
Kada deca osete da im verujemo oni se osete veoma važnim a to je od ogromnog značaja za njihov zdrav razvoj samopouzdanja. To mogu biti sasvim male stvari kao npr.poverenje da će odneti čašu do sudopera a neće prosuti vodu, da će samo obrisati svoje cipele ili izgnječiti bananu. Dopustite im izbor. Važno je dopustiti im da uvide da mnogo toga mogu sami. Kada radite nešto nađite način da i deca bezbedno učestvuju. Videćete neverovatan ponos u njihovim očima.
Poštujte njihove limite
Postoji izreka „Nije svako za sve stvoren!“ i to je zaista tačno. Svaki čovek pa i dete ima neku svoju specifičnost i nešto u čemu je sjajan. Isto tako postoji i ono u čemu je svako lošiji. Ne forsirajte kod dece nešto što vidite da nije njihova najjača karika. Nemojte pokušavati ostvariti svoje snove preko dece. Neka svako dete razvija svoje potencijale u skladu sa svojim mogućnostima, željama, afinitetima. Kada deca izražavaju sebe na svoj jedinstven način, oni su u stanju da zablistaju izvan svih okvira.
Posvetite im se
Ne postoji ništa moćnije od podrške porodice. Kada je porodica jaka, provodi vreme zajedno i jedni drugima daju podršku, dete nema ni jednu drugu opciju sem da upije sve ono što mu porodica s ljubavlju daje. Takva deca imaju zaista ogromno samopouzdanje. Ako roditelji svoju decu podupiru, veruju u njih, konstruktivno ih hvale i vrednuju njihove napore a ne samo rezultat, ta deca će biti iznad svega psihički jaka. Razgovarajte sa njima što više. Vreme sa decom je najbolje provedeno vreme. Ono vreme koje uložite u svoju decu nema cenu. To vreme nikad nije izgubljeno ali se ne vraća. Plodove svoga rada ubiraćete dok ih budete gledali kao divne i srećne odrasle ljude.
Od ogromnog je značaja da roditelji svojim primerom doprinose jačanju samopouzdanja kod svoje dece. Roditelj je deci uzor. Pokažite deci svoj stav i svoje samopouzdanje uz blagi podstrek kako bi ga ono oslikalo na sebe. Ne da bude vaša kopija, već da vidi da može i da je to sasvim prirodno i normalno verovati u sebe. Budite svojoj deci mirna luka gde mogu naći utočište ali im dopustite da osete i buru kako bi znali da su sasvim dovoljno jaki da izdrže i one malo jače talase.
