PTICE SELICE – Migracija ptica je jedno od velikih čuda prirodnog sveta. Pre nego što su ljudi odgonetnuti gde neke vrste ptica koje mi danas nazivamo selicama, provode zimu, pretpostavljalo se svašta. Mnogi su smatrali da se ptice u jesen na tajanstven način zavlače u rečni ili jezerski mulj, i tako prezime. I zaista bilo je teško razjasniti: ptice koji su naprosto okupirale obale jezera, sledećeg dana su bez traga nestajale. Zagonetku je razjasnio jedan naučnik koji je prstenovao lastu metalnom alkom. Ona se u proleće vratila sa alkom na kojoj nije bilo nikakvih tragova rđe. Ovo je značilo da ptice zimu ne provode u mulju nego u toplim krajevima sveta.
Danas se mnogo zna o sezonskim putovanjima ptica selica. Postoje geografske karte sa ucrtanim maršrutama za pojedine vrste, a minijaturni radari za ptice mogu da očitaju kojom brzinom, na kojoj visini, koliko ptica i u kom pravcu leti.
Ptice selice, primorane su da ovaj način života. One se sele iz dva razloga, zbog nedostatka hrane u zimskim mesecima odlaze na jug, a sa juga se vraćaju radi razmnožavanja.
Zvezde putokazi
Ptice kreću na put po strogo određenom planu, neke odlaze u svitanje, druge su sigurnije dok putuju noću. Pojedine idu same ili u društvu. Ždralovi lete u zbijenom stroju, a divlje patke obrazuju na nebu prepoznatljiv “klin”. Rode lete elegantno, puštaju se niz vetar, plove po vazduhu i samo povremeno zamahnu krilima, na taj način se odmaraju pri letenju.
Ljudi su ustanovili da ptice poseduju jedan od najsavršeniji kompasa – prirodnu navigaciju, dar majke prirode. Jedna vrsta ptica putuje uvek po jednom te istom putu. Ždralovi dobro poznaju svoje ”nebeske ulice” kojima odlaze u jesen na jug, a vraćaju se u proleće na sever. Svračci prave razliku između dolaziti i odlaziti. Dok lete iz Evrope u Afriku put ih vodi preko Sredozemnog mora, a u domovinu se vraćaju iznad Turske i Arabije.
Nekada se smatralo da starije ptice pokazuju put mlađima. To je ubrzo opovrgnuto, primećeno je da stare rode ne lete zajedno sa mladim, baš kao ni kukavice. Kasnije je utvrđeno da se ptice na putovanjima orijentišu pomoću zvezda i da sa svojim preciznim kompasima one dolaze na svet.
Najvažnije trase sezonske migracije ptica
Kada putuju između mesta za razmnožavanje i mesta za zimovanje, ptice ne biraju svoje puteve nasumično. Ono slede unapred zacrtane rute koje uklјučuju pogodna staništa, mesta gde se mogu zaustaviti i odmoriti (naći hranu) za nastavak puta. Mnogo različitih vrsta zajedno putuje sličnim putevima, koji su labavo razdelјeni na osam glavnih ruta – mislite o njima kao na ptičje super-puteve.
Tri najvažnije trase za migraciju prica između mesta za razmnožavanje i mesta za zimovanje su:
Afričko-evroazijski leteći put: povezuje uzgajališta Evrope i severne Azije sa zimovalištima u Africi, uklјučujući vitalna mesta zaustavlјanja na Bliskom Istoku i Sredozemlјu;
Istočnoazijsko-australsko leteći put: povezuje uzgajališta severoistočne Azije sa zimovalištima u jugoistočnoj Aziji i Australiji, uklјučujući vitalna mesta zaustavlјanja u Kini i Korejskom poluostrvu;
Američki leteći put: povezuje uzgajališta Severne Amerike i zimovališta na Karibima i u Centralnoj i Južnoj Americi.
8.000 km bez pauze
Ponekad je teško i zamisliti kolikim su sve naporima izložena ova krhka i nežna stvorenja na svojim iscrpljujućim putovanjima. Ptice koje lete sa Aljaske na Tahiti, lete po 8.000 km i to bez pauze. To je naravno, izuzetak, ali i uz predah put od deset, petnaest ili dvadeset hiljada kilometara je prevelik za ove uporne vrednice. Ptice koje na ovaj način istestiraju svoju izdržljivost, prelete ovo prostranstvo za dva ili tri meseca. Kada se ne bi računale pauze, one najbrže bi stigle za samo 10 dana. Koliko su ova putovanja iscrpljujuća govori i podatak da ptica tokom u periodu selidbe izgubi oko četvrtinu svoju težine.
Izračunavajući putovanja ptica, ljudi su ustanovili da američke vrste ptica lete bezbednije od istih tih vrsta koje žive u Evropi. Iz razloga što one ne lete tako daleko.
Plovke koje se gnezde u Kanadi, zimu provedu u Meksiku a čvorci iz Severne Amerike u jesen lete u Južnu. Istina je da se njihov put prostire preko mora ali je ipak mnogo kraći od puta iz Evrope u Afriku.
Međutim, danas se ptice suočavaju sa dodatnim pretnjama koje prouzrokuju lјudske aktivnosti. Ova putovanja su ljudi pticama znatno otežali, zagađena voda, lov na ptice, betonirane obale, dalekovodi, i mnogo štošta još, često je pogubno za ptice. Gladne i iscrplјene često kada stignu na svoje odredište, otkriju da je ono već uništeno ljudskim delovanjem, polјoprivredom ili urbanizacijom. Svake godine, milioni ptica strada zbog ilegalnog lova, a njihov opstanak dodatno ugrožavaju dalekovodi.
Klimatske promene uzrokuju da se staništa pomeraju ili nestaju. Uz dobru volju čovek bi se mogao bar malo potruditi da smanji brzinu kojom se uništavaju ptice selice i time učini život lepši kako njima tako i sebi.
