Ako pitate roditelje, retko koji će reći da je zadovoljan sa ishranom svoga deteta, jedni će reći: “svaki zalogaj se mora bukvalno ugurati u usta”, a drugi će reći: “moram da krijem hranu”. Retki su oni roditelji čija deca imaju zdrave i dobro izbalansirane obroke, a da ne negoduju. Mnoga deca vole paštete, nekvalitetne salame i druge mesne prerađevine više od voća, povrća i kvalitetnog mesa. Pa kako onda izbeći probleme za stolom?

Jelo je potreba, ne obaveza

Jelo i piće su potreba, ne moranje! To je zahtev koji se orijentiše prema apetitu deteta. To je zadovoljavanje prirodnih potreba i nikako ne bi smelo da bude povod za proveravanje i dokazivanje odnosa snaga između roditelja i dece.

Nikad ne treba dete primoravati da jede. Na taj način se već od „malih nogu” programiraju kasnije teškoće u jelu ukoliko se na primer kašica ili povrće silom i uz pretnje guraju u usta ili se pokušava to postići nagovaranjima i obećanjima. Sa takvim metodama ubija se u stvari apetit i navikava dete da uz pomoć prihvatanja ili odbijanja jela može da ostvari svoju moć u odnosu na roditelje.

Često ćete čuti majku kako kaže: “Moram da ga hranim iako je već velika da budem sigurna da je bar nešto zdravo pojela”. A za stolom beskonačna nadmudrivanja na relaciji roditelj – dete.

“Hoću da pojedem ako mi daš telefon!” ili “Ovo neću da gledam ako mi ne pustiš crtani film!” i td. Ovo treba odmah saseći u korenu. Zahtevi deteta ićiće u nedogled a vi kao roditelj izgubićete jednu važnu bitku, dete neće voleti hranu koju jede već će je posmatrati kao instrument za ostvarivanje svojih ciljeva.

Šta sve može uticati na apetit

Da li će dete imati dobar apetit zavisi, isto kao i u slučaju odraslih, od njegovog telesnog i ukupnog duševnog stanja: ukoliko dete premalo izlazi napolje i malo se igra, ukoliko predugo sedi u šetalici ili pred televizorom ili kompjuterom, ukoliko kija ili kašlje, ili se žali na neku drugu bolest i oseća se loše, manje će moći da jede. Energija se mora trošiti u srazmeri sa unetom hranom.

Ukoliko je dete potišteno, ne dobija dovoljno pažnje i nežnosti, ukoliko u porodici i među roditeljima ima svađe ili je atmosfera loša, sve će se to negativno odraziti i na apetit. Ljubav i dobro raspoloženje u porodici je od najvećeg značaja ne samo za apetit već za čitav proces formiranja zdrave ličnosti. Ukoliko se loše situacije mogu popraviti, to će se povoljno odraziti i na ponašanje deteta u pogledu jela i na njegov apetit.

Neka vam dete pomogne u pripremanju obroka

Dete u kuhinji ne samo da ne sme biti bauk, već ga treba uključiti čim uzmogne. U početku neka vam dete dodaje sastojke za pripremu, neka vidi kako jelo nastaje, neka se oseti zaslužno. Pohvalite ukus pripremljene hrane i recite detetu kako je ono zaslužno za ovako lep ukus. Na ovaj način dete će se osetiti korisnim, naučiće nešto o pripremi hrane i želeće da jede hranu u čijoj je pripremi učestvovalo.

Ponašanje za stolom

Dete nikada ne treba da primeti da se roditelji posebno brinu za njegovu ishranu i o tome u toku jela nikada ne treba zabrinuto razgovarati. Raspoloženje i razgovor za stolom uopšte ne treba da se odnosi samo i jedino na jelo, osim ukoliko i kada se izražava pohvala o ukusu pripremljenog obroka! Naravno da roditelji ili veća braća i sestre ne smeju za stolom da upućuju kritike u pogledu jela kao na primer:

Kad otac kaže: “Spanać nisam voleo još kao dete”, ili majka: “Brokoli ne mogu da podnesem”, ne treba se čuditi, da neko od dece bude odbijalo obe ove vrste povrća i kad odraste! Mala deca nisu gluva, i vrlo često oponašaju roditelje i odrasle.

Neka dete traži još

Uvek treba davati detetu samo male porcije u tanjir, tako da dete može samo da traži još! Roditelji često precenjuju apetit svoje dece. Najbolje je zaboraviti stara, prevaziđena pravila da tanjir mora da se potpuno isprazni. Ne dogodi li se to uvek, ne bi trebalo od toga praviti poseban problem.

Između obroka ne treba davati ništa, nikakav keks, slatkiše, bombone ili čokoladu! Ovde roditelji treba da nauče da ostanu čvrsti i dosledni i da više cene detetovo dobro zdravlje.

Moje dete je predebelo!

Veliki broj dece, a još i više odraslih ljudi u našoj zemlji, pada u oči na ulici zbog svoje trapave i ugojene figure. Gojaznost kod dece postaje gorući problem. Uzrok: samo se retko radi o bolestima, a skoro je uvek prevelika telesna težina, posledica pogrešne ili preobilne ishrane. Zaslađena pića pritom igraju posebnu opasnu ulogu! Već kod malog deteta ovim se stvaraju masne ćelije u telu čije se uvećanje broja sledećih godina teško može izbeći. Stoga valja što ranije sprečiti ove početke. Jelo i piće su često zamena za pomanjkanje ljubavi i brige.

Vedar i srećan porodičan život, sa mnogo ljubavi i pažnje, dovoljno kretanja i igre, sporta i vežbi na svežem vazduhu, u prirodi, raznovrsna ishrana sa mnogo voća, povrća, proizvoda od mekinja (na primer crni hleb i ovsene pahuljice), najbolja su sredstva i načini da jelo i piće stalno i uspešno održe telo i duh u jedinstvu, jer u zdravom telu je i duh zdrav.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here