Poboljšajte učenje – 5 koraka + saveti za bolje rezultate

Sa krajem leta dolazi nam i povratak u školske klupe. Tokom školskih dana studenti i đaci najviše vremena provode u učenju. Za većinu đaka proces učenja zahteva mnogo vremena, snage i koncentracije. Međutim, učenje ne mora biti toliko komplikovano. Postoje mnogobrojni „trikovi“ koji će vam pomoći da se bolje koncentrišete, više pamtite i bolje razumete naučeno gradivo.

Pre nego što pročitate ovih 5 koraka za dobro učenje, zapamtite da bilo koji metod učenja ne može učiniti da naučite 100 strana dnevno, niti može naučiti gradivo umesto vas.

Pet koraka za efikasnije učenje

Fokusiranje na svoj cilj

Uklonite smetnje

Prvi korak za dobro učenje je čišćenje radnog prostora, uklanjanje sa stola svega što vam ne treba i što bi vas moglo uznemiriti. Stvorite ugodno i uredno okruženje za učenje. Učenje u sređenoj prostoriji pomaže u smanjenju smetnji i boljem fokusu i mentalnom redu. Evo čega bi trebalo da se slobodite:

• Telefona
• PC (ako vam ne treba za učenje)
• Slatkiša i druge hrane
• Sve za šta znate da bi moglo da vam skrene pažnju

Koncentracija i rutina

Ako želite dobro učiti, ponovite svom umu da je sada vreme koje ste posvetili učenju, da ste ovde i sada da biste učili, a ne da radite druge stvari.

Učenje je vreme kada se posvećujete gradivu, te će vam od koristi biti ako „naterate“ svoj mozak da stvori ritual koncentracije.

Na ovaj način svom mozgu „saopštavate“ da od sada morate dodatno da se koncentrišete. Ovo možete odraditi tako što ćete napraviti svakodnevnu rutinu – odredite tačno vreme u koje počinjete da učite, vreme pauza, i vreme završavanja s učenjem.

Kvalitetna organizacija vremena

Da biste brzo učili, morate da naučiti da kvalitetno upravljate svojim vremenom. Ako pokušate da učite nekoliko sati bez pravljenja pauze, velika je šansa da nećete zapamtiti mnogo informacija.

Neka istraživanja pokazuju da je za uspešno učenje potrebno održavati odgovarajući prag koncentracije i da, nakon otprilike sat vremena, efikasnost pamćenja drastično opada.

Zatim koristite tehniku učenja od 40 minuta i pauze od 10 minuta.

Pokušajte da učite neprekidno 40-50 minuta bez ometanja, a zatim se opustite i zabavite 10-15 minuta. U ovom vremenskom okviru nije važno šta radite, ključna stvar je da razmišljate o nečem drugom: možete ležati na krevetu, koristiti Instagram, užinati ili se samo opuštati.

Zauzimanje odgovarajućeg stava za dobro učenje

Sigurno ste do sada primetili da ako pokušavate da naučite nešto do čega vam nije stalo, učenje će biti teže. Međutim, postoje ključni stavovi koji vam mogu koristiti za brzo učenje:

Zainteresovanost i iskrena radoznalost su bitne, razmislite o tome kako se ono što učite može povezati sa svojim svakodnevnim životom.

Pokušajte da se nagradite nečime kako ne biste izgubili motivaciju za učenje. Kako biste bili više fokusirani i motivisani, možete sebe nagraditi nakon postignutog željenog rezultata (primer: ako naučite 20 strana, kupujete sebi sladoled).

Postavljajte sebi pitanja, kako o stvarima koje već znate, tako i o onima koje još proučavate. Cilj je da nove informacije povežete sa onima koje već znate. Možete pokušati i da vizualizujete određene informacije, s obzirom na to da određen broj ljudi bolje pamti slike (vizuelno), nego napisane informacije (tekstualno).

Koristite efikasne metode učenja

Metode koje slede smo svi bar jednom koristili prilikom učenja. Njih je proučio tim Džona Dunloskog koji je identifikovao najefikasnije tehnike za pamćenje.

• Pisanje rezimea: Efikasnost ove tehnike je niska, posebno u poređenju sa drugim strategijama. Prepisivanje informacija već prisutnih u knjizi na papir ne pomaže previše da se pojmovi bolje zapamte, pogotovo ako ih postoji više.
• Stvaranje mentalnih slika i „mapa“: Stvaranje mentalnih slika o ključnim pojmovima koje treba učiti pokazalo se ne baš korisnim za učenje kada je u pitanju pamćenje velikog broja informacija, već može biti korisno ako se sadržaji međusobno jako razlikuju.
• Ponovno čitanje: Ponovno čitanje ima nisku efikasnost, ali je veoma korisno za „osvežavanje na kraju roka“ , kao i eventualno uviđanje propusta.
• Podvlačenje ključnih termina : Ovo je takođe vrlo uobičajena tehnika, pomaže kod manjeg broja informacija i često su ključni pojmovi već istaknuti ili podebljani u udžbeniku. Koriščenje različitih boja može biti korisno kod osob akoje pamte vizuelno.
• Samoispitivanje :Počinjemo da se krećemo ka najisplativijim tehnikama učenja: samopreispitivanje ima dvostruku funkciju- osoba sebi postavlja pitanja i sama sebi odgovara. Samoispitivanje vam omogućava da se efikasnije pripremite, i da to učinite naglas kako biste maksimizirali učenje.
• Samoobjašnjenje: Slično samoispitivanju, tehnika samoobjašnjavanja je efikasnija za ispitivanje rešenja problema od samog početka i praćenje puta koji vodi do potpunog razumevanja nekog problema ili procesa.
• Pravljenje testova i upitnika :Upitnici i vežbe se pokazuju efikasnim za učenje, veoma korisni za izdvajanje ključnih delova od glavnog dela teksta koji smo zapamtili, čime se potvrđuje da smo razumeli i asimilirali temu.

Ove podatke ne treba uzeti za apsolutnu istinu.Ova studija ne uzima u obzir mnoge faktore. Svaka osoba je jedinstvena, te jedna tehnika neće odgovarati svima. Kombinacija tehnika povećava šansu za produktivnije učenje i bolje pamćenje.

Rezime ili pregled

Pregled je temeljni korak za dobro proučavanje i popravljanje koncepata u umu. Pregled je ponavljanje informacija koje su naučene tokom vremena i podsećanje na koncept. Pri svakom prisećanju podsetićete se informacija koje ste proučavali i učvrstiti ih u sećanju. Što više vremena prolazi, manje ćete napora morati uložiti da ih se definitivno setite.

U pregledu/rezimeu podsećate se onoga što je zapamćeno na ovaj način:

• Pregled nakon 1 sata
• Pregled nakon 1 dana
• Pregled nakon 1 nedelje
• Pregled nakon 1 meseca
• Pregled nakon 1 godine

Dodatni saveti: Obratite pažnju na hidrataciju i san. Unošenje najmanje 2l tečnosti i 8 sati sna dnevno uticaće na bolju koncentraciju. Takođe, povremeno uzimanje nekog slatkiša ili voćke povećaće vašu koncentraciju, s obzirom na to da je šećer glavna hrana za mozak.

Iako je i ovaj savet vrlo očigledan, u praksi nije toliko primenljiv. Pokušajte da budete što opušteniji i smireniji. Stres utiče negativno na psihu i na vaše telo, a umor i nervoza vam definitivno neće pomoći u postizanju boljih rezultata.