Smatra se da su golubovi pripitomljeni još pre 5000 godina. Nekada su, pre modernih komunikacionih uređaja prenosili važne poruke sa jednog mesta na drugo, međutim neki naučnici pronašli su im novu ulogu: po njihovoj konstituciji napravili su nacrt nove generacije letećih mašina.
Ptice mogu modifikovati oblik svojih krila skupljajući i šireći perje. Baš ta odlika integrisana je u ove nove naprave, što im omogućava da krstare nebom spretnije od krutih bespilotnih letelica, poput dronova. Sada, koristeći uvid u to kako tačno zglobovi golubova kontrolišu širenje pera na krilima, istraživači su izgradili robotskog goluba, nazvanog PigeonBot, čija pernata krila menjaju oblik kao kod prave ptice. U PigeonBot ugrađeno je 40 stvarnih golubovih pera. Iako ima električni pogon, perje mu daje mogućnost da upravlјa i manevrše poput prave ptice.
Ovo istraživanje otvara put stvaranju agilnijih letilica. Sa krilima nalik pticama, letelice koje se nalaze u vazduhu mogle bi da prave čvršće zavoje u skučenim prostorima, kao što su oblasti oko zgrada ili u šumama, u ovim uslovima ovakve vrste letilica mogu se bolјe i stabilnije kretati.
Prava pera golubova integrisana u letilicu pomogla su istraživačima da shvate na koji način ptice kontrolišu svoj let. Ti eksperimenti su otkrili da uglovi krila, zglobovi i prsti najviše utiču na stabilnost leta. Avioni manevrišu na način da menjaju položaj krilnih elemenata, ali ptice imaju mnogo savršeniji let sa mogućnošću manevrisanja u bilo kom trenutku, to znači da ptice mogu da promene čitav oblik svojih krila, a avioni samo pojedine svoje delove. Upravo se na ovaj način višestruko uvećava efikasnost krila, i zato su naučnici poželeli da ovi elementi budu sastavni deo budućih letećih mašina.
Zglobovi, prsti i perje
Ptice poput golubova mijenjaju oblik krila, usred leta pribijaju svoja pera na krilima bliže jedno drugom ili ih rašire još više. Ta prilagođavanja pomažu im da se provuku u uskim zavojima i manevrišu kroz turbulencije.
Pored postavlјanja temelјa za izgradnju gracioznijih bespilotnih letelica, ono što je uistinu zanimljivo kod ovog robota je da se ovde mogu izvršiti manipulacije sa krilima robota koje nikad ne bi mogli učiniti ili želeti da uradite kod ptice, kako bi proučavali let.
Tokom letačkih testova, tim koji je radio na ovom eksperimentu uočio je da savijanje samo prsta jednog krila olakšava manevar robota u naglom okretanju – nudeći prve dokaze da ptice ponekad mogu koristiti samo prste da upravlјaju u letu.
Prirodne mikrokukice važne za stabilan let
U jednoj nadavno objavlјenoj studiji, grupa naučnika okupljena oko Davida Lentinka koristila je svoj dizajn robotskog krila i podelila još jedno zanimljivo otkriće. U eksperimentima koji su uklјučivali preklapanje pravih ptičjih pera – kako bi potpuno oponašali let, utvrđeno je da se dva pera u početku lako razdvajaju, ali se zatim međusobno privlače i drže. Rendgenskim mikroskopskim snimcima otkriveno je da na perima postoje sitne kukice koje poput čičak trake drže pera zajedno.
Da bi potvrdili efekat ovih mikrostruktura, istraživači su rotirali pera na svom robotu kako ona ne bi klizala jedno o drugo kada su krila ispružena. U testovima vetra i testovima leta, utvrđeno je da praznine nastale između pera na modifikovanim krilima robota, potkopavaju stabilnost krila.
Možemo se svi složiti da je ovde učinjen jedan veliki napredak u razvoju nove generacije bespilotnih letilica, ali i da ima mnogo prostora za napredak. Na primer, budući leteći robot mogao bi da obuhvati i zglobove ramena, kako bi se dodatno dokučilo kako mahanje ptičjih krila gore i dole utiče na let. Ali korak po korak, nadamo se da je PigeonBot prva u nizu sličnih naprava.
