Osteoporoza: od običnih bolova do potpune nepokretljivosti (simptomi i lečenje)

Osteoporoza je bolest kostiju koja se manifestuje progresivnim gubitkom koštane mase. Do bolesti dolazi usled sporijeg obnavljanja nove koštane mase, tj. kada se ne može postići ravnoteža između njenog gubitka i ponovnog formiranja. Dakle, koštana masa se brže troši nego što se stvara. Kako se gustina kostiju smanjuje tako se stvara veći rizik od oštećenja njihove strukture. Kosti gube čvrstinu i postaju šuplje i krhke, što povećava sklonost ka prelomima. 

Od osteoporoze oboli skoro svaka peta žena starija od šezdeset godina. Ženska populacija je pretežno sklonija ovom oboljenju, ali se može javiti i kod muškaraca. O simptomima i lečenju osteoporoze pročitajte detaljnije u nastavku teksta.

Simptomi – kada je vreme da reagujete?

Nažalost, simptomi osteoporoze se javljaju onda kad je bolest već nastupila. Dakle, u početnim ranim fazama nema izrazitog simptoma. Javljaju se umor, iscrpljenost i povremeni bol u mišićima, ali se na ove simptome ne reaguje, jer nisu tipični samo osteoporozi. Mogu se javiti i posle napornog dana, previše obaveza ili stresa, te niko ne pomisli na bolest.

Međutim, onda kada kosti postanu slabe i osteoporoza se već razvije mogu se javiti sledeći simptomi:

1. Izrazito jaki i oštri bolovi u zglobovima, kostima, mišićima, u predelu leđa;
2. Prelomi kostiju pri minimalnim povredama;
3. Kifoza (pogrbljenost);
4. Smanjenje telesne visine.

Od ova četiri simptoma osteoporoze prelomi ostavljaju najgore posledice. Prelom kičmenih pršljenova i kukova mogu da izazovu ozbiljne komplikacije sa krajnjim rezultatom invaliditeta. Ukoliko je osoba stara, nepokretna i bez mogućnosti brige o tim prelomima može se čak javiti i rizik od smrti. Potpuna nega i posvećenost je najbolji je način izbeći takve posledice, te bi starački dom trebalo biti najbolja opcija za razmatranje.

Da li postoje faktori rizika za razvoj osteoporoze?

– Da, postoji niz faktora rizika za ovo oboljenje kostiju i među njima su pol, starost, rasa i nasledni faktor. Međutim, ne možemo se potpuno osloniti na njih, jer sve to mogu biti faktori rizika i za razvoj drugih bolesti. 

Razvoj osteoporoze podstiču značajniji faktori:

1. Rana menopauza (pre 45. godine života);
2. Bolesti kao što su rak prostate (kod muškaraca) i rak dojke (kod žena); 
3.  Bolest štitne žlezde;
4. Bolest reumatoidnog artritisa;
5. Bubrežna oboljenja;
6. Poremećaji u ishrani;
7. Nedostatak kalcijuma u toku svih životnih dobi;
8. Prekomerno konzumiranje cigareta;
9. Prekomerno konzumiranje alkohola;
10. Fizička neaktivnost.

Kako se osteoporoza može lečiti?

Nakon što se uspostavi dijagnoza, lečenju osteoporoze se pristupa prvenstveno lekovima. Oni su svrstani u dve grupe. To su lekovi koji sprečavaju razgradnju i gubitak koštane mase (Bisfosfonati) i lekovi koji stimulišu njenu izgradnju (fluoridi, anabolni steroidi, kalcitonin i vitamin D). Takođe, velika uloga pripada i D vitaminu pa je važno utvrditi njegov nivo u krvi i uticati na postojeći nedostatak. 

Pravilan režim ishrane je jako važan kod ove bolesti. Zbog toga se insistira na namirnicama bogatim belančevinama, mineralima, vitaminima i kalcijumom. Pored zdrave ishrane važna je i fizička aktivnost. Kako je osteoporoza bolest koja utiče na pokretljivost aktivnost bi trebalo prilagoditi ličnim sposobnostima i potrebama. Telesna težina je usko povezana sa pokretljivošću, te je neophodno da ona bude optimalna. Prekomerna težina može dovesti do neaktivnosti, a opet slaba težina će povećavati rizik od preloma.

Da li se osteoporoza može trajno izlečiti?

Jednom dijagnostikovana osteoporoza zahteva redovne kontrole. Napredovanje ili mirovanje bolesti praktično se prati godinama pa čak i doživotno, zato što je obnavljanje narušenog koštanog kvaliteta dugotrajan proces. Uzimanjem redovne terapije kosti samo postaju otpornije na prelome, ali je nemoguće da povrate nekadašnju gustinu i kvalitet. 

Koja je najbolja prevencija?

Riziku od osteoporoze najčešće je izložena starija populacija. To je već doba kada se ništa krucijalno ne može promeniti. Zato lekari opominju na zdrav život u mladosti kao najbolju prevenciju ne samo ove bolesti nego i mnogih drugih.

Redovna i zdrava ishrana, fizička aktivnost i kvalitetan san su jako važni u svim godinama života, a pogotovo u mladosti. Od unosa zdravih namirnica, bogatim svim neophodnim hranljivim materijama zavise mnogobrojni procesi u organizmu. Ishrana je presudna i u formiranju koštane mase. Od toga koliko je dostignuta njena količine u mladosti zavisi kojom će brzinom biti trošena u starosti.