Sadržaj
U botaničkim baštama i staklenicima, kao i među sobnim biljkama, orhideje vekovima važe za vredne eksponate, zahvaljujući svojoj boji, obliku i mirisu. Većinu orhideja ljudi danas uzgajaju iz semena, dok su u divljini mnoge retke vrste ugrožene. Pravu ekspanziju su doživele u 20. veku, kada je izumljeno „kloniranje biljaka“, zbog čega su one danas uglavnom samo još jedan hibridni ukrasni element potrošačkog društva.
Orhideja – dugovečna lepotica
Orhideje (Orchidaceae) su jedna od najvećih familija zeljastih cvetnica na svetu. Prema statistici, širom sveta postoji, verovali ili ne, čak 28.000 vrsta ove biljke. Orhideje rastu na raznovrsnim staništima (na svim kontinentima izuzev Antarktika) – od najmračnijih prašuma do visokih vrhova tropskog drveća, pa čak i na tako nepovoljnim staništima kao što su tresetne močvare. Većina vrsta ove biljke su endemiti, prilagođeni specifičnim lokalnim uslovima i žive na ograničenom prostoru. U prirodnim staništima mogu da prežive vekove, zbog čega se smatraju besmrtnom biljkom. S obzirom na to da i cvetaju dugo, predstavljaju idealno sobno cveće i idealan poklon, kao simbol dugovečnosti, nežnosti i egzotične lepote.
Više od polovine orhideja su epifite. Epifite su poznate kao „viseće biljke“, jer nemaju kontakt sa površinom zemlje i u potpunosti su se odvojile od nje. Ovakva orhideja raste tako što se zakači za stabla ili grane drveća, dok joj korenje visi slobodno u vazduhu. Na njenom korenu postoji sunđerasto tkivo, zahvaljujući kojem se voda iz magle i vlage u vazduhu prenosi u unutrašnjost biljke. Neophodne hranljive supstance prikuplja iz biljnih ostataka sa krošnji okolnog drveća.
Lovci na orhideje
U 19. v. mnoge retke vrste su dovedene skoro do istrebljenja, jer su bile meta „lovaca na orhideje“. Neretko se dešavalo da neki od kradljivaca plate i životom u potrazi za ovim ekstravagantnim cvetom. Iako su mnoge ugrožene vrste strogo zaštićene, i danas ima strastvenih sakupljača novih, retkih ili još neotkrivenih vrsta, koji na njih gledaju kao na egzotični trofej.
Orhideje – opsenarke i vešte zavodnice
Nežne i ljupke orhideje su u svetu biljaka pravi majstori mimikrije i velike zavodnice. Njihov sistem za oprašivanje je visokospecijalizovan. Zahvaljujući neobičnim i raznolikim oblicima cvetova, kao i oponašanju drugih mirisa, ove dame mame i zavode insekte koji ih oprašuju. Na taj način one vešto, volšebno i kapriciozno obmanjuju svoje oprašivače, koji misle da imaju posla sa jedinkom drugog pola. Zbog toga su ih čak neki drevni narodi smatrali mešavinom cveta i insekta. Zanimljivo je da orhideje oprašuju i zrikavci, pa čak i ptice (kolibriji). Neke vrste orhideja više vole „direktniji pristup“, pa zahvaljujući svojim mehanizmima „ispaljuju“ polen direktno na svoje oprašivače. Na taj način, i one same su „lovci“.
Neke od najpoznatijih i najzanimljivijih vrsta orhideja
Da li ste znali da i vanila (Vanilla) pripada porodici orhideja? Vanila potiče iz Meksika. U pitanju je najpoznatija jestiva orhideja, koju koristimo kao začin. Vanilini štapići zapravo su sasušene i nedozrele mahune plodova ove biljke.
Vampirska orhideja (Dracula vampira), još jedna kraljica obmane, raste u Ekvadaru. Ime je stekla zahvaljujući svom zlokobnom izgledu, jer njene izdužene latice podsećaju na očnjake vampira. Njen miris podseća na pečurke, čime vara sitne mušice koje su u potrazi za hranom, a hrane se pečurkama.
Orhideja pčelica (Ophrys apifera) podseća na određene vrste divljih pčela, s obzirom na to da je prekrivena dlačicama i ima braon i žute šare. Upravo zahvaljujući svom izgledu, ona je jedna je od najpoznatijih „varalica“ među zavodnicama. Prevareni mužjaci insekata pokušavaju da se pare sa cvetom, i na taj način sakupljaju polen. Ipak, „najdirektnija“ zavodnica pčela je Catasetum fimbriatum, čiji mehanizam funkcioniše kao „okidač“, ispaljujući polen kada pčele slete na njih.
Orhideja božićna zvezda (Angraecum sesquipedale) otkriće je francuskog istraživača Luj-Mari Ober di Pti-Tuara. Darvin je bio veoma zaintrigiran ovim cvetom, koji je došao do njega preko Džejmsa Bejtmena, uzgajivača orhideja. Uskih kožastih listova i velikih belih cvetova zagonetne lepote, potiče sa Madagaskara i dostiže čak do 1 m visine. Njen nektar se nalazi u dugoj osturzi, zbog čega je ne može oprašiti bilo koji insekt, već samo jedna vrsta noćnog leptira, čiji je jezik dovoljno dugačak da dosegne nektar.
Trichosalpinx rotundata poznata je kao „orhideja kišobran“ jer ima list koji poput minijaturnog kišobrana od čestih kiša štiti insekte koji je oprašuju. Ova centralnoamerička orhideja ima cvetove koji se nalaze sa donje strane okruglog lista.
Venerina papučica (Paphiopedilum rothschildianum) je endemična vrsta koja raste samo u nižim predelima planine Kinabalu na Borneu. O ljupkosti, nežnosti i lepoti ove nesvakidašnje vrste svedoči već samo njeno ime.
