Oralni kontraceptivi i kako prepoznati hormonski poremećaj?

Septembar je mesec podizanja svesti o sindromu policističnih jajnika. Policistični jajnici, hormonska terapija i oralni kontraceptivi su često zapostavljena tema. A s druge strane, jako značajna, pogotovo za mlade devojke. Kao što je svima nama već poznato, sindrom policističnih jajnika karakteriše se pojavom brojnih cisti na oba jajnika, koje se mogu uočiti na ultrazvuku. Ali se dijagnoza često postavlja upravo ultrazvučnim pregledom, iako je suštinski sasvim dovoljno odraditi analizu hormona u krvi. Kada se utvrdi hormonski dizbalans, on je svakako praćen izostankom oslobađanja jajne ćelije u periodu ovulacije i stvaranjem ciste u toku svakog menstrualnog ciklusa kada jajna ćelija nije oslobođena.

Ukoliko žena ima neredovne i nepravilne cikluse, lako se može i uputiti na pregled kod endokrinologa i ginekologa. Ali postoje žene sa naizgled normalnim menstrualnim ciklusom, a postojećim hormonskim poremećajem. Uglavnom je reč ili o pothranjenim ili o preuhranjenim ženama. U mom video snimku 12 saveta za mršavljenje, u opisu ispod možete pronaći link do tabele za izračunavanje indeksa telesne mase. A onda kada ni to nije slučaj, već žena ima normalnu telesnu masu, može posumnjati na hormonski poremećaj u slučaju kada ne može da zatrudni, uprkos urednom ginekološkom nalazu. Tada je rešenje privremeno davanje terapije oralnim kontraceptivima.

Međutim, kako prepoznati hormonski poremećaj kada su u pitanju mlade devojke, koje još uvek nisu planirale trudnoću i imaju normalnu telesnu masu i redovne cikluse? I kada je vreme posetiti lekara?

Oralni kontraceptivi kao terapija

Oralni kontraceptivi predstavljaju hormonsku terapiju koja se primenjuje kod žena sa hormonskim dizbalansom. I isključivo prema propisu lekara, na osnovu pažljivo određenih vrednosti estrogena, progesterona i testosterona u krvi. Kada se njihova koncentracija utvrdi analizom krvi, bira se tačno određena vrsta oralnog kontraceptiva koji se mora piti redovno. I nikako se ne smeju kupovati „na svoju ruku“.

Oralni kontraceptivi kao zaštita od malignih bolesti

Oralni kontraceptivi, dakle, imaju zadatak da regulišu hormone i izleče hormonski poremećaj. Jer hormonski dizbalans čak može voditi malignitetima, prvenstveno raku dojke, jajnika i materice. To se posebno odnosi na višak estrogena i manjak progesterona.

Naime, istraživanja su pokazala da estrogeni hormoni imaju sposobnost da promovišu razvoj karcinoma. Dok progesteroni imaju zaštitnu ulogu i praktično su u suprotnosti sa estrogenima. Ukoliko hormonski dizbalans u količini oslobođenog estrogena naspram progesterona postoji tokom niza godina, ovaj rizik je veći.

Kada postoji hormonski dizbalans?

Kao što znamo, u normalnom menstrualnom ciklusu, estrogen se najviše izlučuje u prvoj polovini ciklusa. Dok se progesteron više sekretuje u drugoj polovini. Kada je dužina ciklusa 28 do 32 dana, najčešće postoji i adekvatan odnos između izlučivanja ova dva hormona. Ali šta se dešava kada su ciklusi skraćeni ili produženi?

Kod skraćenih menstrualnih ciklusa, progesteron ne stiže da se izluči, a time ni da ispolji svoju zaštitnu ulogu na ćelije osetljive na estrogen. U produženim ciklusima, faza izlučivanja progesterona je uobičajena, ali je faza oslobađanja estrogena duža. Pa praktično i u skraćenom i u produženom ciklusu, dejstvo estrogena je veće u odnosu na dejstvo progesterona. Iako estrogen ima mnogo važnih uloga u telu žene, svakako nije poželjno njegovo produženo delovanje.

Zašto su osobe sa suviše mršave i gojazne osobe pod većim rizikom za razvoj hormonskog poremećaja?

Nedovoljno uhranjena osoba može imati i manjak ukupnog holesterola u krvi, iz koga se hormoni stvaraju. Istina, popularno je shvatanje da holesterol mora biti što niži, ali to se odnosi na tzv. „Loš“ ili LDL holesterol, a ne i na dobar, tj. HDL holesterol. Ukupni holesterol, odnosno zbir ova dva, mora biti u granicama normale, kako bi se hormoni regularno stvarali.

Kod gojaznih osoba, postoji povećana konverzija estrogena u testosteron, što je inače proced koji se odigrava u masnom tkivu, koje je u ovom slučaju veće, pa je time veće stvaranje testosterona. Takođe, kod gojaznih osoba, povećana je otpornost odnosno rezistencija ćelija na insulin. Zbog čega se on stvara i oslobađa mnogo više, kako bi tu rezistenciju nadomestio. A insulin dokazano utiče na veću stimulaciju stvaranja testosterona, kao faktora remećenja normalnih ciklusa. Tako da bi gojazne osobe, kao i žene sa sindromom policističnih jajnika, trebalo da provere i količinu insulina u krvi.

Kako se proverava hormonski status?

Postoji učestala greška da se progesteron meri na početku ciklusa. Međutim, on je tada u svakom slučaju nizak, i u normalnim i u poremećenim ciklusima, kao što smo videli na ovim slikama. Tako da takvim merenjem ne dobijamo informaciju o statusu hormona, pa i ne znamo da li poremećaj postoji.

Progesteron bi trebalo meriti na sredini druge faze menstrualnog ciklusa, odnosno, najbolje 21. dana, jer bi on tada, u normalnom hormonskom statusu, trebao biti najviši. Tada se svakako mora izmeriti i nivo estrogena, radi određivanja odnosa između progesterona i estrogena. Jer je to još jedan paramerar kojim će lekar shvatiti i objasniti hormonski status. Količinu testosterona je takođe poželjno odrediti u krvi, jer može doći do njegovog stvaranja iz estrogena. A isto tako je dodatni faktor remećenja ciklusa. Pored ovih hormona, lekar će tražiti i određivanje hormona FSH (folikulostimulirajući hormon) i LH (luteinizirajući hormon), koji stimulišu oslobađanje pomenutih hormona i u posebnom su odnosu sa njima, što ću objasniti nekom drugom prilikom. Takođe, poželjno je odrediti količinu insulina, s tim što analizu treba sprovesti ujutru, nakon osmočasovnog gladovanja, zajedno sa određivanjem šećera u krvi.

Da li oralni kontraceptivi imaju nuspojave?

U većini slučajeva, oralni kontraceptivi ne daju nikakve neželjene efekte. U manjem broju mogu dovesti do pojave mučnina. A u jako retkim slučajevima do tromboflebitisa, odnosno upale vena. Međutim, treba imati u vidu da se kontraceptivi daju najčešće mladim devojkama, odnosno dok se hormonski status ne izbalansira. Te devojke jako teško mogu zatrudneti bez prethodne terapije oralnim kontraceptivima. A ukoliko bi razvile tromboflebitis u toku primene kontraceptiva, kada je rizik za to mnogo manji nego pod uticajem hormona u trudnoći, to bi značilo da bi isti svakako razvile i u toku trudnoće, kada je to i mnogo opasnije. Odnosno, terapija oralnim kontraceptivima će omogućiti ženi i njenom lekaru da na vreme znaju za mogućnost tromboflebitisa u trudnoći, te da se adekvatnim lekovima to spreči.

Kako se hormonski poremećaj može prepoznati?

Višak estrogena, koji je uglavnom praćen viškom testosterona uz manjak progesterona daje često neke tipične promene kod žena, kao što je često masna koža i kosa, ali i pojava akni. Ove promene su uglavnom rezultat stvaranja veće količine testosterona. Zatim, uvećane i bolne grudi u drugoj fazi ciklusa, odnosno nekoliko dana pre početka menstrualnog krvarenja. I naravno, svi oblici nepravilnog krvarenja, pogotovo pojava zgrušane menstrualne krvi, što može biti znak viška estrogena. Ove promene mogu kod mnogih žena nagovestiti potencijalni hormonski poremećaj, mada to ne mora biti pravilo.

Zaključak

1. Oralni kontraceptivi nisu zamena za zaštitu u toku polnog odnosa. Oni su terapija za hormonske poremećaje i moraju se primenjivati onda kada isti postoje kod mladih devojaka, bez predrasuda i uz dobru edukaciju od strane lekara ginekologa i endokrinologa
2. Oralni kontraceptivi ne izazivaju rak, kako se često govori među nedovoljno informisanim ljudima, već smanjuju rizik od njega, kod ženskih osoba koje imaju hormonski dizbalans, tako što smanjuju pojačano dejstvo estrogena, čiji se produženi efekat povezuje sa nastankom karcinoma dojke, jajnika i materice.
3. Hormonski dizbalans koji se može uočiti po neredovnosti ciklusa, pojavi akni, bolnim i uvećanim grudima, mora se na vreme regulisati, nakon provere statusa hormona.
4. Za poremećen menstrualni ciklus često je odgovoran i nizak ili visok indeks telesne mase. Odnosno, suviše mršave ili gojazne ženske osobe ga mogu lakše razviti. U tom slučaju, treba raditi na korigovanju ishrane i fizičkoj aktivnosti, te na normalizovanju težine, a ne na preuranjenom uvođenju hormonske terapije.
5. Do dugoročnih hormonskih poremećaja mogu dovesti i tzv. “pilule za dan posle“.

O ovoj temi, možete se informisati i putem video snimka: