Narodni običaji za Vaskrs kod Srba

U Srpskom narodu postoje narodni običaji za Vaskrs.To je praznik kada se kod hrišćana  proslavlja Hristov povratak među žive – vaskrenje.  Hrišćani ovaj praznik proslavljaju farbanjem jaja, kao prvom asocijacijom na Uskrs, ali i čitavim nizom drugih narodnih običaja. 

Postoji čitav niz tradicionalnih običaja kojima se proslavlja najveći hiršćanski praznik i oni počinju od Velikog četvrtka pa do trećeg dana Vaskrsa. Najvažniji običaj koji je ujedno i glavni simbol kada je u pitanju ovaj praznik jeste farbanje jaja, ali pored toga i Sveto pričešće, Sveta liturgija, vaskršnje slavlje praćeno deljenjem jaja i slatkiša najmlađima, tucanje ofarbanim jajima, pobusni ponedeljak. 

Teodorova subota

Prva subota Vaskršnjeg posta naziva se Teodorova subota i po pravilu od toga dana počinju da se poštuju običaji vezani za Vaskrs. Ovog dana u pravoslavnim domovima, prema običaju, kuva se žito i time proslavlja uspomena na istorijski događaj o Svetom Teodoru Tironu i caru Julijanu Otpadniku.

Lazareva subota – Vrbica

U šestu nedelju Časnog posta proslavljaju se Cveti (Ulazak Hristov u Jerusalim) i Lazareva subota. Lazareva subota se proslavlja uoči praznika Cveti i predstavlja uspomenu na vaskrsenje Hristovog prijatelja, Lazara. Tog dana u pravoslavnim hramovima se unose vrbove grančice, po uzoru na maslinove grančice kojima je bio dočekan Hristos u Jerusalim. Ovaj praznik se smatra praznikom dece, koja prave venčiće od cveća i vrbovih grančica.

Velika nedelja 

Velika nedelja počinje od ponedeljka, dana posle praznika Cveti. Naziva se i Strasna sedmica. U Velikoj nedelji proslavljaju se Veliki četvrtak i Veliki petak, kao uspomena na Hristovu izdaju i raspeće.

Veliki četvrtak

Poslednji četvrtak pre Vaskrsa obeležava se kao Veliki četvrtak i vernici ovaj praznik obeležavaju u znaku sećanja na poslednju Isusovu večeru sa apostolima poznatiju kao tajna večera. U toku večere Isus je učenicima otkrio da ga je neko izdao. Na Veliki četvrtak u narodu postoje brojni običaji: 

• U nekim krajevima ovaj dan se proslavlja kao slava orača. Orači izlaze na svoje njive, ali ne rade ništa, ovaj dan posvećuju obilasku njive i odmoru od rada. 
• U nekim krajevima na Veliki četvrtak se počinje sa farbanjem uskršnjih jaja.
• Na Kosovu postoji običaj da se na Veliki četvrtak farba samo jedno jaje koje se naziva strašnik i ono se čuva u kući tokom cele godine do sledećeg Vaskrsa. 
• U narodu postoji verovanje da svi oni koji se pričeste na Veliki četvrtak biće im oprošteni grehovi, jer je na Veliki četvrtak ustanovljena i Sveta tajna pričeća. U crkvama se tog dana služi liturgija Svetog Vasilija Velikog. 
• Ponegde u Srbiji Veliki četvrtak je dan „devojačkih gatanja“. Naime, ukoliko devojka želi da sazna, prema narodnom verovanju, za kog momka će se uda treba da pre spavanja pod jastuk stavi ogledalo, češalj i peškir. Veruje se da koga te noći devojka sanja za njega će se udati. 

Veliki petak 

Veliki petak je dan koji se obeležava u znaku Hristovog raspeća na Golgoti, te je ovo praznik najveće žalosti kod hrišćana. 

Na Veliki petak običaj nalaže strogi post – uzdržavanje od masne hrane. Narodni običaji koji su vezani za Veliki petak jesu: 

• Tog dana ništa se ne radi, ni po kući, ni u polju. 
• Žene na Veliki petak nikako ne smeju uzimati iglu i raditi nešto njome: ušivati, plesti, heklati, jer će im se, prema narodnom verovanju, pojaviti plikovi po rukama. 
• Na Veliki petak tradicionalno počinje farbanje jaja. Prvo jaje koje se ofarba – čuvarkuća, po narodnom običaju, treba da bude crvene boje i ono se ostavlja u kući i čuva do sledećeg Uskrsa. Jaja se farbaju u spomen na događaj kada je Sveta Marija Magdalena Mironosica, kojoj se Hristos prvi javio nakon vaskrsenja, otputovala u Rim da propoveda Jevanđelje i posetila cara Tiberija. Tada mu je, prema verovanju, u znak pažnje predala crveno jaje i pozdravila ga rečima „Hristos voskrese!“. Crvena boja simbolizuje Hristovu nevino prolivenu krv na Golgoti.
• Na Veliki petak se poštuje strogi post – post na vodi. Tog dana se ne pali vatra u kući, ne rade se kućni poslovi, ne mesi se hleb. 
• Srbi veruju da na Veliki petak treba kalemiti voće – jer je to dan kada se kalem nabolje prima. 
• Srbi veruju da na Veliki petak ne treba jesti koprive. 
• Veruje se da na Veliki petak treba oprasti kosu, jer po narodnom verovanju, cele sledeće godine onoga ko opere kosu neće boleti glava.
• U nekim krajevima Srbije postoji verovanje da tog dana kuću treba pomesti metlom, a zatim tu metlu baciti, jer se, po verovanju, sa njom baca svo zlo iz kuće. 

Velika subota 

Poslednji dan velikog posta je Velika subota. U srpskom narodu postoje običaji koji se poštuju tokom ovog dana. U Leskovačkom kraju Velika subota se naziva „dugačka subota“ što ukažuje na duge Hristove muke tokom raspeća.

• Na Veliku subotu, po narodnom običaju, žene u kući nastavljaju sa farbanjem jaja. Takođe, mese se uskršnji hlebovi (u narodu poznatiji kao kolači). 

Narodni običaji za Vaskrs

Sam praznik Hristovog vaskrsenja uvek se slavi nedeljom, dok se datum često pomera i različit je svake godine. 

Kada osvane dan Hristovog Vaskrsenja tj. nedelja, sa svih pravoslavnih hramova i crkava čuju se zvona, koja se prethodnih dana nisu čula, jer su crkvena zvona znak radosti, a Veliki četvrtak i Veliki petak su najtužniji dani u godini. Narodni običaji za Vaskrs u nedelju su: 

• Odlazak domaćina sa decom u crkvu na Svetu vaskršnju liturgiju. Posle službe narod se pozdravlja rečima „Hristos vaskrse!“ i „Vaistinu vaskrse!“. Taj pozdrav traje sve do Spasovdana. 
• Po povratku iz crkve ukućani se međusobno pozdravljaju uskršnjim pozdravom i čitaju molitvu. 
• Tucanje jajima je neizostavni običaj kod svih hrišćana. Domaćin kuće bi, prema običaju, prvi trebalo da uzme ofarbano jaja, a zatim i svi ukućani. Tada nastaje takmičenje čije je jaje najjače. Ovaj čin predstavlja veliku radost za decu. Tog dana prvo se jedu jaja, a zatim i ostala jela sa uskršnje trpeze.
• Ukoliko na Vaskrs dođe gost on se prvo dariva farbanim jajima, pa se onda služi ostalim posluženjem. 
• U nekim krajevima Srbije postoji običaj da se drugog dana Vaskrsa, u ponedeljak, odlazi na groblje preminulih ukućana ili daljih rođaka. Tog dana, prema narodnom verovanju treba „pobusati“ grobove umrlih – urediti grobovo busenjem sa zelenom travom. Zbog toga se u nekim krajevima prvi ponedeljak posle Vaskrsa naziva Pobusni ponedeljak. Tog dana se iznose farbana jaja na grobove i dele sirotinji.