Sadržaj
Želite da vratite vreme unazad? Da li i koliko vežbanje i fizička aktivnost može obrisati godine sa lica i tela? Jedna osobina je zajednička svim ljudima čiji duh i telo odolevaju starenju – fizička aktivnost.
Vežbanje nije samo način da izgledate mršavije već čuva, ali i vraća mladolikost. Moć produžene fizičke aktivnosti je impresivna: redovno vežbanje pomaže izgradnji čvrščih mišića, čuva organizam od mnogih hroničnih oboljenja i najzad čini da nam odeća bolje stoji.
Još jedan važan benefit koji čak i umereno vežbanje donosi je mladolik izgled lica bez obzira koliko ste rođendana proslavili.
Hronološka starost je nepromenljiva. Ono što možemo promeniti je kvalitet života i zdravlje do te mere da se osećamo i izgledamo mnogo mlađe nego što zaista jesmo. Naučno je dokazano da fizička aktivnost ima pozitivan uticaj kako na telo tako i na mozak. Pročitajte koji su benefiti redovnog vežbanja!
Vežbanje daje više energije
Trening je kao prirodni energetski napitak. On čini da se organizam probudi i oživi. Fizička aktivnost budi telo što se prevodi u pojačanu vitalnost, brži metabolizam i dobro raspoloženje. Dvadeset minuta laganih do umerenih vežbi 3 puta nedeljno 6 nedelja uzastopno dokazano podiže energiju.
Pojačanom fizičkom aktivnošću podstiče se cirkulacija. Krv donosi više kiseonika i nutritijenata do svih ćelija tela. Na ćelijskom nivou, vežbanje podstiče organizam na proizvodnju više mitohondrija unutar mišićnih ćelija. Mitohondrije su moćne ćelije, jer stvaraju gorivo iz glukoze iz hrane koju jedete i kiseonika iz vazduha koji udišete. Ako ih imate više, povećava se snabdevanje vašeg tela energijom.
Veće prisustvo kiseonika omogućava telu da funkcioniše bolje i koristi energiju efikasnije. Zato ne iznenađuje mladalački polet kod osoba koje redovno upražnjavaju fizičke aktivnosti.
Čuva zdravlje srca
Srce je mišić i kao i svi ostali mišići u telu slabi i postaje mlitavo usled neaktivnosti. Zbog toga sve mu je teže da pumpa krv kroz telo, pa se i prilikom najmanjeg napora umorite i zadišete.
Srećom, čak i blaga fizička aktivnost kao što je 30 minuta šetnje jača naše srce. Redovan trening smanjuje rizik od kardiovaskularnih problema koji se javljaju sa godinama. Vežbanje nas štiti od visokog krvnog pritiska, triglicerida i masti u krvi.
Naravno, ukoliko osetite tegobe u vidu čestih zamaranja, nepravilnog srčanog rada ili čak bola u grudima, to su prvi znaci da se javite kardiologu. Lekar specijalista će uraditi ultrazvuk srca i druge potrebne analize i utvrditi da li vam je potrebna terapija, koje vežbe možete da radite i kako da osnažite srčani mišić.
Čini kožu mekom i blistavom
Univerzitet u Ontariju je proučavao grupu odraslih od 20 do 84 godine. Redovni vežbači stariji od 40 godina imali su elastičniju i jedriju kožu od osoba u dvadesetim i tridesetim koji ne vežbaju.
Po njihovoj naučnoj teoriji, koja još nije dovoljno istražena, tokom vežbanja telo proizvodi supstancu koja usporava starenje kože. Ipak još istraživanja je potrebno da bi se utvrdilo na koji način fizički napori menjaju strukturu kože. Ono što je sigurno je da vežbanje podstiče cirkulaciju. Ćelije kože su bolje prokrvljene, dobijaju više nutritijenata i kiseonika. Ovo je važno za dobru kondiciju kože koja odoleva starenju.
Popravlja držanje tela
Šta mladolikost razlikuje od starosti u fizičkom smislu? Osim dobrog zdravlja to je i dobro držanje. Zahvaljujući gubitku mišića i promenama gustine kostiju, naše držanje trpi sa godinama. Vežbanjem se suprotstavljamo gubitku mišićne mase i jačamo kosti. Kičmeni stub ostaje u uspravnom položaju, ramena zabačena. Ovo je figura mlade osobe bez obzira na datum u ličnoj karti. Uz dobro stanje tela osećate se i psihički moćnije te hodate uzdignute glave bez da se saginjete.
Osećate se sposobnije
Svako ko u nekim godinama još uvek bez problema sedi u turskom sedu, saginje se i isteže bez problema i bola oseća se mlađe. Taj dobar osećaj ispoljava se i na spoljašnjost. Starenje čini da i duh i telo postaju po malo kruti. Tako nastaju stari ljudi koji se osećaju manje sposobnim u raznim situacijama. Vremenom odustaju od brojnih aktivnosti koje su im ranije donosile radost.
Redovni treninzi, posebno rutine orijentisane na istezanje, poput joge i pilatesa, održavaju vas opuštenim i elastičnim.
Podiže libido
Fizički napor pojačava cirkulaciju u celom telu pa i u organima zaduženim za seksualnost. Zahvaljujući tome osoba će se osećati senzualnije, probuđenih čula… Vežbanje takođe podstiče seksualni nagon u psihološkom smislu.
Dobro stanje tela uliva pojedincu više samopouzdanja u svoj izgled. To dalje vodi do seksepilnijih misli. Povećana energija u telu budi i taj segment i u psihičkom i u fizičkom smislu.
Popravlja raspoloženje
Za euforično stanje nakon vežbanja zaslužan je jedan hormone – endorfin. Čuli ste za “runners high” osećanje kod trkača nakon duge i naporne trke. To blaženo poboljšanje raspoloženja može se dogoditi nakon bilo koje aktivnosti koja će vas naterati da se dobro preznojite.
Budući da endorfini deluju na receptore opijata u mozgu oni redukuju bol i podižu raspoloženje. Kao rezultat, nakon naporne fizičke aktivnosti osećamo se blaženo. Telo otpušta endorfin kao odgovor na fizički stres, ali i tokom drugih aktivnosti kao što su konzumiranje ukusne hrane, vežbanje ili seks.
Svakako će ovakav osećaj koji sledi nakon treninga učiniti da se ponovo osećate onako euforično kako kada ste bili mladi.
Popravlja memoriju
Zaboravnost je normalna posledica sterenja. Ipak, istraživanja pokazuju da se vežbanjem naš mozak može izboriti i sa ovim izazovom. Istraživački članak u Britanskom žurnalu sportske medicine iz 2014. godine iznosi tvrdnju da redovne aerobik vežbe po svoj prilici uvećavaju hipokampus, deo mozga zadužen za memoriju.
Prethodna istraživanja su takođe povezala vežbanje sa izoštrenijim kognitivnim sposobnostima. Ukoliko vam se sve češće dešavaju “starački momenti” kad uzalud prizivate u sećanje neku običnu stvar, krajnji je čas da povratite mentalnu britkost “na mišiće”.
Usporava starenje ćelija
Vežbanje ne samo da čini da se osećamo mlađim, već može isključiti isključiti proces starenja u našim hromozomima. To ima veze sa telomerima, kapama na kraju hromozoma koje kontrolišu starenje. Telomeri postaju sve kraći sa starenjem, a duži telomeri povezani su sa dugovečnošću. Nedavna istraživanja otkrila su vezu između redovnog vežbanja i produženja telomera, sugerišući da vežbanje može usporiti sat i produžiti život.
Sprečava gojaznost
Starenje sobom nosi lako gomilanje masnih naslaga. Manje kretanja i prilike da se potroše kalorije. I u zdravstvenom i u estetskom smislu gojaznost narušava mladalačko stanje organizma. Pogrešna je predstava da se pod vežbanjem podrazumevaju manje više prilično naporne vežbe u teretani.
U zavisnosti od sklonosti, godina, zdravstvenog stanja, svako bira svoju fizičku aktivnost. Da li ćete brzo hodati nekoliko kilometara, voziti bicikl, plivati, skijati ili igrati basket važno je samo u smislu šta vas usrećuje. Važno je da krv prostruji, da se raspoloženje popravi, a telo zategne.
Sve ove aktivnosti troše dodatne kalorije i smanjuju verovatnoću nastanka masnih naslaga koje su pre svega zdravstveni pa tek onda estetski problem. Fizičke aktivnosti u prirodi su najblagotvornije, jer povezuju nekoliko dimenzija koje povoljno deluju na duh i telo.
Boravak na otvorenom u trajanju od samo 15 minuta dnevno neverovatno popravlja raspoloženje.
Ukoliko je uz to reč o aktivnosti u društvu poput planinarenja, trčanja ili grupnih sportova na otvorenom biće toj aktivnosti zaista nema mane. U priči o važnosti redovne fizičke aktivnosti za očuvanje mladosti i vitalnosti zapravo je reč o kvalitetu života koji živimo. Niko i ništa nam ne može garantovati dugovečnost. Ono što možemo učiniti za sebe je da dok hodamo Zemljom činimo to radosni, zdravi i srećni. E tu vežbanje i te kako vredi.
