Semjuel Morze (1791–1872) bio je američki profesor, slikar i pronalazač. Najpoznatiji je po svojim izumima Morzeovoj azbuci i telegrafu kao sredstvu komunikacije. Predavao je umetnost na Univerzitetu u Njujorku, kada je rešio da usavrši izum Džozefa Henrija, koji je 1830. putem pionirskog telegrafskog uređaja uspeo da pošalje poruku na daljinu od jedne milje. Morzeov uređaj mogao je da šalje zvučni signal (jedan dug i jedan kratak). Kako bi preneo poruku, Morze je morao osmisliti posebnu azbuku, sastavljenu od crtica i tačkica. Ona će po svom pronalazaču dobiti ime Morzeova azbuka.
Prvo uspešno javno demonstriranje rada telegrafa Morze je upriličio 1837. godine u Njujorku. Američki Kongres mu nekoliko godina kasnije obezbeđuje sredstva koja će mu omogućiti usavršavanje izuma. Izgradiće telegrafsku liniju između Baltimora i Vašingtona dugačku 40 kilometara, nakon čega sledi prvo ceremonijalno slanje poruke na Morzeovoj azbuci, maja 1844. godine. Bila je to zvanično prva javna telegrafska poruka u istoriji.
Morzeova azbuka – jedan od najpoznatijih metoda prenošenja signala
Profesor Morze patentirao je svoju verziju električnog telegrafa razvijajući kôd pogodan za prenošenje poruka (Morzeovu azbuku). Morzeova azbuka je sintetični alfabet i jedan od najpoznatijih metoda prenošenja signala. Služi za prenos poruka na daljinu. Zasnovana je na svega dva simbola: dah (crtica) i dit (tačka). Osmišljena je tako da se svako slovo i broj predstavljaju nizom crta i tačaka, odnosno njihovom kombinacijom. Morzeov telegraf mogao je da prenosi samo ova dva signala (kratki i dugi, zvučni ili svetlosni signali). Godine 1844. prenesena je prva poruka na Morzeovoj azbuci. Ona je kasnije doživela raznovrsnu primenu. Koristila se u vojne i diplomatske svrhe, od mornarice, preko avijacije, do komunikacije radio-amatera, te u raznim drugim oblicima komunikacije. Međunarodno važeća Morzeova azbuka zasnovana je na engleskom jeziku, a u upotrebi je ostala do danas, uz manje izmene.
Informatička (r)evolucija
Sa patentom američkog profesora Semjuela Morzea, nastaje i savremeni telegraf. Sa nastankom telegrafa nastaje i prva globalna komunikaciona infrastruktura. Prva interkontinentalna telegrafska linija počela je sa radom 1861. godine i pratila je železničku prugu preko američkog kontinenta. Kada se pojavio telegraf, vreme prenosa jedne poruke od recimo tri stotine reči skraćeno je na sedam ili osam minuta, a mogla se postići i veća brzina. Čak ni internet nije ni izbliza onako revolucionaran koliko je za to vreme revolucionaran bio skromni žičani prenos telegrafskih poruka. Telegraf je uticao i na istoriju savremenog novinarstva, koje nakon njegove pojave više nije isto. Mnogi časopisi u svetu i dan-danas su u svom nazivu zadržali imenicu „telegraf“, oslonjeni na tradiciju „brzog prenosa informacija“.
Prva telegrafska linija u Srbiji puštena je u rad na relaciji Beograd–Zemun 1855. godine, kada je Srbija još bila zavisna kneževina, a Zemun Habzburška monarhija. U to vreme je ova linija, dakle, bila zapravo i prva međunarodna telegrafska linija kod nas.
Od goluba pismonoše, preko telegrafa, do interneta
Od semafora i zastavica, preko svetionika i dimnih signala, u situacijama kada poruke nisu mogli da prenose ljudi, korišćene su i životinje. Brzi i okretni psi, koji su mogli da preskoče bodljikavu žicu, rado su upotrebljivani na svim frontovima za vreme Velikog rata. Golubovi pismonoše, najpoznatije životinje korisne za prenošenje značajnih vesti, takođe su bili korišćeni, posebno u 19. veku, i to u vojne svrhe. Veoma je zanimljiv podatak da je uspešnost ovih ptica u prenosu poruka tokom Prvog svetskog rata bila čak 95%. Za veziste u ovom ratu golubovi pismonoše činili su standardni deo opreme. Jedan od njih je, verovali ili ne, odlikovan i Legijom časti! Bio je to golub koji je preneo poruku iz For Vua tokom bitke kod Verdena.
Golubove su koristili još Persijanci, Rimljani i Grci. Malo je poznata činjenica da su pre nego što je telegraf ušao u upotrebu i neke medijske agencije za slanje podataka koristile golubove, i to veoma uspešno (npr. Rojters). Sa porastom popularnosti telegrafa, ptice su se polako povlačile iz „upotrebe“, ali se one svakako ne neki način mogu smatrati prethodnicom telegrafa.
Početkom 20. veka došlo je do brzog razvoja komunikacione tehnologije. „Bežična telegrafija“ odnosno radio i telefon, bili su na putu da zamene električni telegraf. Telegraf je zapravo preteča čitavog niza novih, savršenijih tehnologija koje služe za prenošenje informacija – satelitske komunikacije, teleksa, telefona, radio-veze i drugih njegovih potomaka, i naravno – interneta. Danas je moguće poslati telegram, čestitku ili kakvu hitnu vest ne koristeći Morzeovu azbuku niti telegrafske žice. U većini zemalja telegrafska služba je ukinuta. U istoriji čovečanstva najveća svetska platforma za povezivanje ljudi, za poznavanje i komuniciranje, za razmenu roba i usluga postao je – internet. Evoluciji tehnike ovde zasigurno nije kraj…
