Kvinoa – biljka koja čovečanstvo može spasiti od gladi u budućnosti

Kvinoa, ili kinoa kako je kod nas češće nazivaju, u svakom svom zrnu nosi obilje potrebnih hranljivih materija, dok istovremeno ne sadrži one koje su čest uzrok alergija i drugih tegoba savremenog čoveka. Uz sve to, kinoa je moćno sredstvo u detoksikaciji organizma, pa je ljudi širom sveta koriste u svakodnevnoj ishrani, kako bi poboljšali zdravlje svoje porodice.

Početkom druge decenije novog milenijuma ova biljka, koju mnogi nazivaju žitaricom, iako to nije, prepoznata je kao biljka koja može rešiti uvek goruće pitanje gladnih, kako danas, tako i budućnosti. U tom smislu 2013. godina je bila proglašena godinom kvinoe, kako bi se skrenula pažnja na izuzetne vrednosti ove biljke i mogućnosti koje može pružiti budućim generacijama.

Ako je verovati Inkama…

Kvinoa je biljka za koju je poznato da je rasla u Južnoj Americi na planinskim vencima Anda još pre pet hiljada godina. Drevni narodi ovog kontineta uzgajali su je na nadmorskoj visini od oko 4000 metara, a narod Inka nazivao je zlatno seme kvinoe “svetom hranom” ili “majkom svih žitarica” (iako kinoa predstavlja samo zrno koje se priprema kao žitarica, ali u biti to nije).

Razlog za ovakvo poštovanje kvinoe, jeste njihova svest o tome koliko je ova biljka moćan saveznik u očuvanju zdravlja čoveka. Pored kukuruza, kvinoa ili kinoa, bila je osnovna namirnica koju su u svojoj ishrani koristile Inke. 

Možda je upravo taj odnos poštovanja prema biljci koja čoveku može pružiti toliko blagodeti, podsetnik i za savremenog čoveka, koji polaže puno nade u to da će ova biljka rešiti pitanje gladi u budućnosti. 

Ovo je posebno važno u smislu naučnih istraživanja koja se rade na “unapređenju” kvinoe, kako bi se neutralisao specifičan, blago gorkast ukus njenog semena, koji potiče od saponina u opni zrna, koja se inače skida. Možda da ipak verujemo, baš kao i Inke, da tu ništa ne treba menjati, već da prosto treba čuvati u obliku u kom se prirodno nalazi i opstaje već hiljadama godina.

Zašto je kvinoa tako moćna biljka

Kvinoa (kinoa) ili latinski Chenopodium quinoa L. i danas je najzastupljenija na području Južne Amerike i teritoriji današnjih država Bolivija, Čile i Peru. Raste na velikim nadmorskim visinama (reklo bi se daleko od sveta, ali videćemo kasnije da je tajna u hladnim noćima), ali postoje istraživanja i pokušaji da se ova biljka uzgaja i na drugim podnebljima. Za sada, Bolivija ima najveći potencijal, da postane svetski izvoznik ovog semena.

Koristi se zrno, tačnije osušena semenka biljke koje je veličine do 3 mm, a priprema se na način na koji se pripremaju žitarice.

Svako maleno zrno kinoe predstavlja pravi eliksir zdravlja i među žitaricama, umesto kojih se koristi, nema joj ravne u bogatstvu hranljivih materija. Kvinoa sadrži neuporedivo više proteina od bilo koje poznate žitarice, a za razliku od većine žitarica ne sadži gluten, pa ni holesterol. 

Pored proteina, sadrži i gotovo istu količinu masti na sto grama,a takođe i ugljene hidrate

Izuzetno je bogata i svim onim dragocenim i svakodnevno potrebnim mineralima kao što su magnezujum, fosfor, kalijum, natrijum, cink, gvožđe, mangan i bakar, a obiluje i vitaminima A, C, E i kompleksom vitamina B. Uz sve to sadrži i obilje dijetalnih vlakana koje pomažu u lakšem varenju.

U njenom sastavu je i svih devet amino kiselina koje naš organizam ne može samostalno da proizvede, a kako je najveći deo masti koje sadrži polinezasićen, ona je izvor i esencijalnih masnih kiselina za organizam.

Sve ove karakteristike kvinoe prepuručuju je za svakodnevnu ishranu kako zdravih ljudi, tako i onih koji imaju problem s krvnim sudovima, bolesti srca ili neki oblik dijabetesa. Preporučuje se za bolji rad digestivnog trakta, a blagotvorno dejstvo ima i kod ljudi koji pate od čestih migrena. Na osnovu svega rečenog jasno je da kvinoa pomaže i kod mršavljenja.

Kako se koristi kvinoa

Danas je kvinoa dostupna u gotovo svim dućanima zdrave hrane, čak i onim manje snabdevenim. Ni njena cena nije nerazumno visoka, naprotiv. Na našem tržištu može se pronaći najzastupljenija kinoa u zlatno belim zrnima, ali nisu retka ni crvena ili crna. Druge dve vrste se koriste u salatama ili drugim jelima zbog efekta boje. Inače, upravo po boji zrna možemo razlikovati oko sto vrsta kinoe, ali su samo tri navedene zastupljene na našem tržištu. 

Kiona sa belim zrnima je najpraktičnija, pre svega zahvaljujući najblažem ukusu, koji se stoga može koristiti kao dodatak bukvalno svim jelima. Otprilike u svim jelima u kojima dodajete pirinač, zatim u supama, kašama, pa i slatkišima. Samlevena kao brašno može biti osnova beskvasnog hleba, jedino što bi trebalo da bude tek dodatak osnovnom brašnu, jer samlevena kinoa ima taj gorkasti ukusa, koji smo spomenuli na početku. Kvino se može pripremati i samostalno na način na koji se priprema i pirinač, može biti odlična kaša za brz i zdrav doručak.

Semenke se mogu pustiti i da proklijaju, a klice mogu biti deo salate ili dodatak sendvičima.

Pored semenki, od kvinoe se mogu koristiti i listovi, koji nalikuju spanaću (upravo jer je kvinoa srodna ovom zeljastom povrću). Mogu se pripremiti na isti način kao i spanać ili kao veoma ukusna salata.

Na kraju, treba naglasiti da gotovo da danas ne postoji neki dijetetski režim ili preporuka ishrane, a da u svom sastavu ne navodi upotrebu kvinoe. To zaista nije bez razloga.

Da li se može uzgajati kod nas?

Najviše se uzgaja u Boliviji, ali se proizvodi i u drugim zemljama. Nije nemoguće da raste i kod nas i na nekim oglednim poljima testirana je i ova mogućnost. Kvinoi su za klijanje i razvoj potrebne hladne noći, a potrebno joj je i vlažno zemljište. Zato su visine Anda tako dobro tle za nju. Možete probati da je posadite i svojoj bašti, a jedna od preporuka je da seme pre sadnje odstoji tri dana u hladnjaku. Takođe, imajte u vidu da seme kupljeno u prodavnicama zdrave hrane teže klija, pa se može dogoditi da vam biljka ne nikne. Do nekih 30 cm visine kinoa veoma sporo raste, da bi zatim počela sa ubrzanim rastom. Postoje i detaljne preporuke o tome kako da uzgajate kvinou.

Koliko kod da vam je preko glave novih trendova u ishrani i silnih mističnih i čudesnih biljaka, koje postoje vekovima, a vi za njih nikada niste čuli, ne odbacujte kvinou kao jednu od “tih” “novotarija”. Lako ćete je naći na tržištu, ne iziskuje mnogo para, ne zahteva ni šefa kuhinje nekog prvoklasnog restorana da je pripremi, a i čuli ste već iz istorije i geografije da su Inke bile mudar narod. Pa, zašto im ne bismo verovali?!