Tradicionalna kineska medicina je najstariji medicinski sistem usvojen u svetu. Primenjuje se širom sveta, u mnogim populacijama. Delotvornost pojedinih oblika lečenja u kineskoj medicini ostvarena je u širokom spektru bolesti i poremećaja. Neki od njih će biti opisani u ovom tekstu. Dijagnostičke metode u velikoj meri odgovaraju metodama naše klasične medicine. A terapeutske metode uključuju unutrašnje i spoljašnje. Unutrašnje metode kineske medicine obuhvataju lečenje pojedinim biljkama, životinjama i mineralima i posebnim namirnicama karakterističnim za dalekoistočni region. Spoljašnje metode medicine čine:

  • lečenje rana i kostiju i akupunkturu,
  • puštanje krvi u malim količinama iz odgovarajućih zona (regulacija krvnog pritiska),
  • masažu (tuina i akupresura) i
  • hirurgiju rana, kožnih bolesti i trauma. (Hirurške intervencije drugog tipa se praktično ne vrše, jer se u ovoj vrsti medicine smatra da se integritet tela ne sme narušiti.)

kineska medicina, akupunktura

Najčešći oblici dijagnostike i terapije u kineskoj medicini, objašnjeni su u ovom tekstu.

Kineska medicina – osnovni principi

Kineska medicina bazirana je na taoizmu, odnosno na filozofiji posmatranja ljudskog tela u celini. Odnosno, telo je univerzum povezanih sistema, koji moraju biti u harmoniji, kako bi čovek bio zdrav. Nedostatak te ravnoteže rezultira nastankom bolesti. Odnosno, smatra se da neravnoteža jina i janga, koji čine celinu zvanu tao, dovodi do bolesti i poremećaja.

U drevnoj kineskoj medicini, smatra se da postoji 5 osnovnih elemenata: drvo, zemlja, vatra, metal i voda. A osnovni principi kineske medicine su sledeći:

  1. Treba poštovati silu i moći prirode i težiti samoisceljivanju. Uloga lekara je samo u otkrivanju i pojačavanju već postojećih moći tela za isceljenjem. Metode i sredstva lečenja su isključivo netoksični i prirodni.
  2. Čovek se mora posmatrati kao jedinka i kao celina. On je jedinstvo tela, uma i duha i mora biti u ravnoteži, kako bi bio zdrav. Onda kada se deluje na novonastalu neravnotežu, podstiče se ozdravljenje.
  3. Potrebno je otkriti i lečiti uzrok nastanka bolesti, a ne posledicu. Eliminacijom uzroka, nestaje i posledica.
  4. Lekar mora biti učitelj. On služi narodu u obučavanju, savetovanju, dobrom slušanju, posmatranju i analizi. On svoja znanja i iskustva mora preneti na pacijente i pronaći rešenje zajedno sa njima. Takođe, mora insistirati na zdravim navikama i načinu života.
  5. Kineska medicina takođe ukazuje da je prevencija najbolji vid lečenja. Odnosno, treba delovati na telo i um, pre nego što do bolesti dođe.

lečenje biljkama

Šijacu masaža

Jedna od najpoznatijih i najpopularnijih metoda kineske medicine je šijacu masaža. U pitanju je tehnika stara preko 3.000 godina. Smatra se da se ovom masažom postiže „pročišćavanje 12 meridijana“. Odnosno, pritiskom na određene tačke meridijana, vrši se aktivacija nagomilane energije. Na taj način, ona prestaje da bude blokirana i oslobađa se. Reč „šijacu“ je zapravo japanskog porekla i bukvalno znači „pritisak prstom“. Ova masaža se vrši preko pamučne tkanine i bez primene bilo kakvih pomoćnih sredstava. U toku samog izvođenja, važno je voditi računa o pravilnom disanju. A maser olakšava istezanje mišića i, kako kažu kineski lekari, oslobađanje životne energije. Smatraju da se time omogućava postizanje balansa u mentalnom i telesnom smislu.

Uglavnom se za ovu vrstu masaže odlučuju osobe kojima treba mentalna ili telesna relaksacija. Ali je isto tako korisna i kod oboljenja pojedinih organa i sistema. Na taj način se osoba lakše oslobađa bola. Isto tako, vrši se stimulacija limfotoka i krvotoka.

Tuina

Tuina je neka vrsta fizikalne terapije. A vrši se rukama, tačnije prstima dlanovima i laktovima. Njome se vrši masaža posebnih delova tela, tako da se omogućava protok energije. Cilj je uspostavljanje ravnoteže. Akcenat je na posebnim mišićnim grupama i nervima. Kod osoba sa glavoboljom ili hroničnim bolovima, ova metoda je posebno efikasna. Bolovi u očima i sam vid mogu biti poboljšani, a olakšavaju se i tegobe od sinusa. Zbog stimulacije limfotoka i masaže mišića glave i vrata, jačaju se mišići lica, ali i peglaju bore. Takođe, pomaže u uklanjanju podbratka. Bolovi u leđima, bol kod teniskog lakta, emocionalne tegobe i predmenstrualni simptomi, takođe su umanjeni primenom tuina metode.

Tuina metodu ne bi trebalo primenjivati kod osoba sa osteoporozom, nekim infektivnim bolestima, otvorenim ranama i pojedinim problemima sa kožom.

Su Đok

Su Đok je metoda lečenja masažom po refleksnim tačkama na dlanovima i stopalima. Reči Su i Đok znače „šaka“ i „stopalo“. Posebno je popularna metoda u SAD-u, Rusiji, kao i Istočnoj Evropi. Ova tehnika propagira podsticanje samoizlečenja, pritiskom na odgovarajuće tačke šaka i stopala. Masaža vrhova prstiju se ističe kao posebno delotvorna, jer smatraju da se tu projektuje mozak.

Su Đok terapeuti govore da se u bolesnim organima odigrava „kratak spoj“, što predstavlja energetsku blokadu. A ona stvara elektromagnetne talase, sa specifičnom frekvencijom, pri čemu se talasi projektuju u određene delove tela. Ti delovi tela su pri dodiru često veoma bolni. Pronalaskom prave tačke za masažu, poboljšava se protok krvi i stanje bolesnog organa. Takođe, ne postoje štetni efekti ove metode, čak i ako pozitivni izostanu. U masaži se mogu koristiti različiti predmeti, poput štapića, magneta, grančica, pa čak i semenki biljaka.

Ventuze

Ventuze je jedna od starih kineskih metoda lečenja. Zvala se još i „metod roga“. Razlog tome je što su kineski lekari pri lečenju upotrebljavali životinjske rogove. Danas se, međutim, koriste drugi predmeti, poput čaša sa debljim staklom. Ali neke zemlje i dalje daju prednost bambusu, gvožđu i keramici.

Kada se koriste staklene čaše, one se zagrevaju zapaljenom kuglicom pamuka, koja je prethodno umočena u alkohol. Ona se zatim stavlja u čašu i otklanja kiseonik, tako da se stvara vakuum. Čaša se ubrzano okreće i pribija za određeni deo tela, tako da se na ovaj način koža povlači i učšvršćuje na telu. Time se, kako kažu, otvaraju pore, poboljšava cirkulacija i uspostavlja životna energija. A smatra se da se ovako izbacuju i toksini. Posle primene ove terapije, ostaju tamni pečati, koji nestaju posle nekoliko dana. Ponekad zaostanu i plikovi. Smatra se da povoljno utiču i na celulit, kada se primenjuju u dužem vremenskom periodu. Mada je u osnovi neophodna hormonska regulacija, pre svega.

Ventuze se koriste u olakšavanju tegoba kod brojnih plućnih oboljenja. Naročito su korisne u terapiji astme i bronhitisa. Poboljšavaju varenje, smanjuju otoke i ublavažaju bol. Ovu metodu, međutim, treba izbegavati kad pacijent ima visoku temperaturu ili upalne procese na koži, kao i kod osoba sa čestim krvarenjima.

Kineska medicina u farmaciji

Za razliku od klasične primene lekova, u tradicionalnoj kineskoj medicini se uglavnom koriste različite vrste biljaka. Posebna knjiga, Zhong Yao Zhi je sastavljena još davne 1961. godine. A već 1977. je sadržala čak 5.677 vrsta biljaka koje se koriste u lečenju.

Biljke su prema ovoj knjizi svrstane u 5 grupa, prema svom temperaturnom dejstvu. Svaka od njih, pritom, deluje ili na površne ili na dubinske slojeve organizma. Neke biljke deluju jako hladno, druge hladno, zatim umereno, toplo i vruće. Da li će se neka biljka upotrebiti u tačno određenom slučaju oboljenja, zavisi od više faktora. Oni potiču i od same biljke i od vrste bolesti. U svakodnevnoj upotrebi se danas koristi oko 350 biljaka.

1 KOMENTAR

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime