Sadržaj
Proleće za mnoge ljude označava početak naporne i duge borbe sa simptomima alergije. Prolećna alergija, može biti izazvana polenom, buđi, prašinom ili drugim alergenima koji su uobičajeni tokom ovog perioda.
Simptomi poput kijanja, svraba u nosu i očima, zapušenog nosa i umora mogu biti veoma neugodni i mogu ometati svakodnevne aktivnosti.
Ukoliko ste se i vi prepoznali u ovom opisu, nastavite da čitate kako biste saznali kako ublažiti ove simptome.
Šta je alergijski rinitis i šta ga izaziva?
Prolećna alergija, ili alergijski rinitis, javlja se kada imuni sistem reaguje na prisustvo određenih alergena, kao što su polen, buđ, prašina ili dlake kućnih ljubimaca, kao da su strane i potencijalno opasne supstance.
Trava ume da bude čest uzročnik alergija jer proizvodi polen – fini prah koji proizvode drveće, trava, cveće i korov, a koji izaziva neprijatne simptome. Redovnim košenjem trave uz pomoć elektične kosačice umanjuje se rizik od ispoljavanja simptoma alergije, naročito onda kada se po košenju ta trava odmah ukloni.
Upravo je to jedan od načina borbe protiv alergijskog rinitisa, koji omogućava normalno funkcionisanje i obavljanje svakodnevnih aktivnosti, te uživanje u dvorištu tokom prolećnih i letnjih dana.
Ko je uzročnik vaše reakcije?
Prvi korak ka ublažavanju simptoma prolećne alergije je identifikacija specifičnih alergena na koje reaguje vaš organizam. Ovo se može postići putem alergijskih testova koje obavlja lekar specijalista. Testovi kože ili testovi krvi mogu pomoći u određivanju tačnih alergena koji izazivaju jaku reakciju vašeg imunog sistema.
Važno je imati na umu da alergeni mogu varirati u zavisnosti od geografske lokacije i sezone. Na primer, u proleće je uobičajena alergija na polen drveća, dok su tokom leta to obično trave i korovi.
Među najčešćim biljkama koje izazivaju ovakvu reakciju imunog sistema jesu ambrozija, breza, trava i hrast. Kada je ovo drveće u cvatu, vetar rasejava polen koji se zadržava u vazduhu i izaziva alergiju.
Lekovi u borbi protiv alergije
Jedan od načina ublažavanja simptoma prolećne alergije je farmakoterapija, odnosno upotreba lekova koji smanjuju alergijske reakcije. Postoje različiti tipovi lekova koji se koriste za lečenje alergijskog rinitisa, uključujući antihistaminike, dekongestive, kortikosteroide i masti za oči.
Antihistaminici su lekovi koji blokiraju delovanje histamina, biohemijske substance koja izaziva simptome alergije poput svraba i kijanja. Dekongestivi pomažu sužavanju krvnih sudova u nosu, čime se smanjuje oticanje i zapušenost nosa. Kortikosteroidi se često koriste za lečenje upalnih simptoma alergijskog rinitisa, dok masti za oči mogu pomoći u ublažavanju svraba i suzenja očiju.
Veštačke suze u obliku kapi za oči mogu biti izuzetno korisne za osobe koje pate od alergijskog konjuktivitisa, koje predstavlja zapaljenje beonjače koja uzrokovana alergijskom reakcijom na alergene poput polena, prašine ili buđi. Ove kapi za oči mogu pomoći u ispiranju polena i drugih iritanata iz očiju, smanjujući nelagodu i svrab.
Da biste olakšali simptome polenske groznice, treba da krenete sa korišćenjem lekova 2 do 3 nedelje pre nego što vam budu bili zaista potrebni, jedino tako ćete uspeti da se izborite sa alergijom na vreme.
Prednosti imunoterapije
Za neke ljude, posebno za one čije simptome ne može adekvatno kontrolisati farmakoterapija, imunoterapija može biti efikasna opcija. Imunoterapija, poznata i kao alergenska terapija, podrazumeva postepeno izlaganje pacijenta malim dozama alergena na koje reaguje, kako bi se vremenom smanjila reaktivnost imunog sistema.
Postoje dva glavna tipa imunoterapije: subkutana imunoterapija (SCIT) i supkutana imunoterapija (SLIT). Subkutana imunoterapija podrazumeva primenu alergena putem injekcija, dok supkutana imunoterapija podrazumeva uzimanje alergena oralno, u obliku tableta ili kapi.
Oba tipa imunoterapije mogu biti efikasna u smanjenju simptoma alergije i poboljšanju kvaliteta života i zdravlja.
Pored farmakoterapije i imunoterapije, promene u životnom stilu mogu takođe pomoći u ublažavanju simptoma prolećne alergije.
Praktični saveti za ublažavanje simptoma
Pratite vremenske uslove jer se visok nivo polena obično javlja tokom suvih, vetrovitih dana. Pokušajte da ograničite izlaganje polenu tokom ovih perioda. Takođe, izbegavajte šetnje u ranim jutarnjim časovima, jer polena u vazduhu ima najviše između 5 i 10 sati ujutru.
Koncentraciju polena u vazduhu možete pratiti i preko određenih sajtova, te na taj način odlučiti da li je napolju bezbedno za vas. Takođe, u zavisnosti od stanja napolju, izbegavajte da otvarate prozore tokom dana.
Po povratku kući obavezno se odmah presvucite, a isto tako, izbegavajte da sušite veš napolju kako se na njemu ne bi nakupio polen, te samim tim pogoršao vaše stanje.
Klima uređaji mogu pomoći u filtriranju vazduha i smanjenju prisustva alergena u unutrašnjim prostorima, naročito upotrebom specijalnih HEPA filtera. Vrlo je bitno da vaše filtere čistite ili menjate redovno, kako ne bi postali uzrok vaše alergije.
Redovno čišćenje kuće može pomoći u smanjenju prisustva alergena poput prašine i buđi. Usisavanje, brisanje prašine i redovno pranje posteljine mogu biti od izuzetne koristi.
Određene namirnice mogu znatno da pogoršaju simptome alergija, posebno ako sadrže visok nivo histamina, međutim uvođenje nekih drugih namirnica u vašu ishranu može povoljno da utiče na ublažavanje simptoma. Neke od tih namirnica su đumbir, citrusno voće i kurkuma.
Naravno, ukoliko su vaši simptomi jako neugodni i sputavaju vas u obavljanju svakodnevnih aktivnosti, posavetujte se sa svojim lekarom šta vam je činiti. Iako postoje brojne opcije za ublažavanje simptoma koji možete sami primeniti kod kuće, lekar može pružiti dodatnu pomoć i preporučiti najbolje moguće rešenje za svakog pacijenta.
