Kako se sprema slava – slavski običaji i saveti za domaćine

Kada su u pitanju religijski običaji Srba, slavljenje sveca je običaj koji je uspostavljen davno, u vreme napuštanja paganstva i pojedinačnih božanstava koje je imala svaka kuća, a odabirom svetitelja Srpske pravoslavne crkve za zaštitinika porodice i domaćinstva. 

Srpska porodica proslavljanjem slave poštuje religiju, tradiciju, svog sveca i sve pretke.

Vremenom, nisu se sačuvali svi običaji, dok su se neki izmenili i danas postoji mnogo zabluda i pogrešnih tradicija kada je u pitanju slavljenje slave. Mi ćemo se vratiti na sam početak ovog religijskog običaja i pokazati vam kako se slava proslavlja prema pravim crkvenim i tradicionalnim običajima, jer za slavu nije bitno okupiti veliki broj gostiju i imati dobar recept za slavski kolač. 

Slava je ipak nešto posebno za tradiciju.

Nastanak slave – kako je počela da se slavi slava?

Pre primanja hrišćanstva, Srbi su bili mnogobožački narod. Pored vrhovnog boga Peruna, koga su svi poštovali, svaki dom je imao svoje „domaće“ božanstvo. Po prirodi sentimentalni i vezani za domaće navike i običaje, nakon susreta sa hrišćanstvom, Srbi su se najteže odricali tih božanstava. 

U vreme kada su Srbi prelazili u hrišćanstvo i birali sveca kojeg će da slave, spisak svetaca je bio mnogo manji i upravo zbog toga danas se najčešće slave Sveti Nikola, Arhangel Mihajlo, Sveti Georgije, Sveti Jovan Krstitelj, Sveta Paraskeva… Sve kako crkveni kalendar nalaže.

Sveti Sava je bio taj koji je uspeo da zameni idole i božanstva velikim svetiteljima Hristove Crkve, koji su postali zaštitnici srpskih domova i tako su i nastale krsne slave.

U srpskim običajima, mnogo toga se promenilo, ali slava se ipak očuvala kao jedna od, a možda i najveća svetinja našeg naroda.

Slavski običaji

U paganstvu je bio običaj prinošenja žrtava u krvi, dok se taj običaj ili ritual promenio kada se prešlo na hrišćanstvo i u crkvu se sad mogu doneti plodovi u obliku žita, vina, hleba i ulja, a nikako životinje. 

Kako nastaje porodična slava?

Krsna slava se prenosi sa kolena na kolena, tačnije sa oca na sina, a žene udajom preuzimaju muževljevu slavu. Pre je važilo pravilo da ljudi sa istom slavom potiču od istog pretka, ali vremenom i raseljavanjem to pravilo više ne važi. 

Ako sinovi žive sa ocem, cela porodica slavi zajedno slavu, dok ukoliko se odseli, oženi i osnuje svoju porodicu, on slavu treba da slavi u novom domu, jer je krsna slava zaštitnik doma i njegovih ukućana. 

Primanje krsne slave od oca

Kada se sin odseli i oženi,  za prvu slava koja predstoji sin dolazi kod oca na slavu. Nakon što se iseče slavski kolač, otac iz desne ruke daje sinu četvrtičnu kolača, čestitaju slavu jedan drugom, a zatim sin taj kolač nosi sa sobom u svoj novi dom, deli ga sa porodicom i naredne godine slavu slavi u svom domu. 

Po srpskim običajima i tradiciji, za slavu ukućani kupuju po nešto novo od odeće, kako bi baš tog dana nosili nešto novo i što svečanije proslavili sveca. Kuća se sprema, čisti i atmosfera treba da bude svečana i vedra.

Spremanje vodice za slavu

Jedan od neizostavnih običaja jeste svećenje vodice. To obavlja parohijski sveštnik i ovaj “ritual” se uglavnom ranije najavljuje kako bi svi ukućani bili prisutni. Domaćića treba da pripremi jednu posudu sa vodom, malu sveću, buket bosiljka, kadionicu sa tamjanom i briketom. To je sve potrebno postaviti na sto u prostoriji u kojoj se nalazi ikona. Nakon što se vodica osveti, svi ukućani po malo popiju, dok se ostatak svete vodice koristi za pravljenje slavskog kolača.

Šta je neophodno imati za slavu na trpezi?

Vremenom su se i tradicije i poimanje slave u narodu promenili, a slava je jedan običaj i skroman običaj. Sve što je neophodno da imate na vašoj trpezi da biste ispoštovali sveca kojeg slavite jesu 4 sledeće stvari: slavski kolač, žito, sveća i crno vino.  

Sve ostalo nije obavezno i spada u pojedinačne želje i mogućnosti. Najbitnije je da se slava proslavi u krugu porodice i dobrog raspoloženja. 

Slavski kolač – simbol slave

Dan pred slavu, domaćića mesi kolač od čisto pšeničnog brašna sa osvećenom vodicom koju je prethodno parohijski sveštenik osvestio. Ukrasi na kolaču se pravi od prostog testa koje je napravljeno od brašna i vode. 

Ukrasi slavskog kolača variraju,  neki smatraju da na centralnom delu treba da se nađe ukras sa simbolom ISHS(Isus Hristos pobeđuje), dok drugi ukrašavaju sa motivima 4S(Samo Sloga Srbina Spašava). 

Slavski kolač ipak ima jedno bitno značenje. On je simbol za Hrista koji je hleb života, dok je vino kojim se slavski kočak preliva simbolično predstavljeno kao Hristova krv. Nakon osveštavanja, ukućani uzimaju po komadić kolača, a zatim se kolač seče i služi drugim gostima. 

Slavska sveća

Za slavu treba kupiti veliku voštanu sveću koji se pali na dan slave, a pre sečenja kolača. Pre nego što se upali sveća, domaćin se prekrsti, izgovori molitvu i upali sveću šibicom. Plamen sveće simbolizuje svetlost nauke Hristove.

Slavska sveća gori celog dana, a gasi se tako što se domaćin prekrsti, uzme čašu sa vinom i zahvati kašičicom i izlije vino na fitilj. 

Slavsko žito

Ovo žito se sprema od čistog zrna pšenice u čistoj vodi, koji se zatim cedi i melje, a dodaju se mleveni orasi i mleveni šećer radi lepšeg ukusa. Slavskim žitom se prvo služe ukućani, a nakon toga i gosti.

Kao i sve prethodno, i slavko žito nosi simboliku. Ono se kuva za zdravlje i napredak ukućana, kao i za pokoj duša preminulih, jer prešnica u hrišćanstvu predstavlja simbol večnog života.

Pogrešno predstavljanje slave u današnjici

Slava predstavlja veličanje i proslavljanje sveca koji je zaštitnik porodice i pored prethodno nabrojanih neophodnih stavki, priprema se i slavski ručak, međutim danas je to postala slavska proslava na kojoj se uopšte ne obraća pažnja na smisao i suština slave, a svetitelj koji se slavi uopšte nije više bitan. 

Još jedna stvar koja je izgubila smisao jeste nepoštovanje posnih slava. Kada neka slava padne uz post, ili se slavi sredom ili petkom, taj dan se obavezno posti, bez obzira da li porodica posti taj post ili ne. Bolje je da se ne slavi slava, nego praviti mrsnu hranu za slavu koja pada na post. To je potpuno protiv hrišćanstva i religije i skrnavljenje običaja, tradicije i sveca kojeg proslavljate.

Danas je dostupan veliki broj posnih recepata, pa ukoliko ne znate šta biste mogli da spremate posno za vašu slavu, imate veliki broj mogućnosti i taman možete da naučite veliki broj recepata i obogatite svoje kulinarsko iskustvo. 

Ukoliko pratite ono što smo vam prethodno opisali, nećete pogrešiti. Slava je porodična tradicija i najbitnije je da je provedete sa vama najbližim u porodičnom, harmoničnom i vedrom raspoloženju.