Sadržaj
Od davnina je poznato da lepo vreme i sunčevi zraci doprinose dobrom raspoloženju i povećanju energije, dok hladni, tmurni i sumorni dani čine da se osećamo deprevsivno, pospano i umorno. Isti efekat na naš organizam ima i veštačko osvetljenje, jer na svetlost reagujemo lučenjem određenih hormona koji direktno utiču na raspoloženje, koncentraciju i produktivnost.
Svetlost diktira naš bioritam, bili mi toga svesni ili ne. Da bismo se dobro osećali, važno je da odaberemo adekvatnu rasvetu koju ćemo prilagoditi svojim potrebama.
Važnost javne i spoljašnje rasvete
Javna rasveta se tokom istorije usavršavala i prolagođavala, menjajući različite oblike i izvore energije, ali joj je namena ostala ista, a to je prvenstveno smanjenje kriminala kao i bolja vidljivost po mraku.
Baštenska rasveta prvenstveno doprinosi ugođaju i stvaranju prijatne atmosfere. Osim dekorativnog karaktera, ona pruža sigurnost, jer su neosvetljena i mračna mesta u dvorištu čest izvor povreda. Odlična je za osvetljavanje stepeništa, staza, kao i delova dvorišta u kojem se nalazi baštenski nameštaj.
Dobro osvetljenje povećava radni učinak
Naučno je dokazano da osvetljenje ima ogroman uticaj na ljudsku psihu, kao i na radni elan. Adekvatna rasveta je preduslov za rad u mnogim ustanovama, jer direktno utiče na produktivnost radnika, smanjuje rizik od povreda koje su dosta češće u slabo osvetljenom prostoru. Škole, apoteke, fabrike a posebno zdravstvene ustanove moraju da imaju kvalitetno osvetljenje, jer to pogoduje ne samo pacijentima, već i zaposlenima.
S obzirom na to da na poslu provodimo najmanje 8 sati tokom dana, veštačko osvetljenje treba da bude adekvatno kako bi povoljno delovalo na budnost, raspoloženje i kako ne bi dovodilo do stanja apatije i bezvoljnosti. Svetlo ima važnu ulogu u održavanju fiziološke i psihičke ravnoteže, tako da konstantno izlaganje slabom osvetljenju može dovesti do depresivnih stanja. Ovo se ne odnosi samo na veštačko osvetljenje, već i na prirodno, jer poznato je da je sindrom zimskog nezadovoljstva povezan sa nedostatkom sunčeve svetlosti.
Odaberite adekvatnu rasvetu za svaku prostoriju u domu
Svetlost utiče na koncentraciju, raspoloženje, apetit, ali i na mnoge druge aspekte života. Rezultati istraživanja rađeni na tu temu pokazali su da su ljudi koji su bili izloženi jakoj svetlosti u periodu između 8 i 17 časova imali bolji san i niži stepen anksioznosti, za razliku od onih koji nisu provodili toliko vremena na svetlu. Dobra osvetljenost doprinosi fokusiranosti, poboljšanju koncentracije i raspoloženja. Međutim, za prisnu i intimnu atmosferu preporučuje se prigušeno osvetljenje u vidu lampi.
Odabir idealnog osvetljenja je od ključne važnosti za svakoga od nas. LED sijalice imaju mogućnost da oponašaju sunčevu svetlost mnogo bolje od drugih tipova sijalica. Takvo osvetljenje je značajno za naše receptore koji će uticati na veću produktivnost, bolje raspoloženje i više energije. Pored toga, LED rasveta troši čak do 80% manje električne energije u poređenju sa običnim sijalicama, što svakako nije zanemarljivo.
Nedostatak osvetljenja u prostoriji čini nas depresivnima
Nedovoljno svetlosti u prostoriji nepovoljno utiče na nas iz više razloga. Ukoliko veći deo dana provodimo u mračnim prostorijama ili smo izloženi slaboj, veštačkoj svetlosti, to može da „zbuni“ naš telesni sat. Dug boravak u neadekvatno osvetljenoj prostoriji negativno utiče na kvalitet sna. Pored toga, doprinosi povećanju nivoa stresa, neraspoloženja a sve to dodatno doprinosi i fizičkom oboljevanju.
Slabo osvetljenje utiče na umor očiju i naprezanje očnih mišića. Ovo se posebno odnosi na rad za kompjuterom, kada je neophodno obezbediti adekvatno dodatno svetlo. Loše osvetljenje u prostoriji neretko dovodi do glavobolje, dekoncentrisanosti, kao i do pospanosti. Svakodnevni boravak u prostoriji sa lošim osvetljenjem osim što za posledicu ima konstantno neraspoloženje i osećaj hroničnog umora, može da dovede i do čestih depresivnih stanja.
Odlično osvetljen prostor kao preduslov za dobro raspoloženje
Za dobro raspoloženje, pozitivnu energiju i produktivnost, jačina osvetljenja je od presudnog značaja. Intenzitet svetla treba da bude jači u jutarnjim satima, dok se slabije i prigušeno osvetljenje preporučuje za veče. Suprotno organizovano osvetljenje često dovodi do zbunjivanja prirodnog ritma tela.
Takođe i temperatura svetla utiče na naše raspoloženje. Naravno, ovde se ne misli na fizičku toplotu lampe, već na ton boje koji rasveta zrači. Topla svetla doprinose prijatnijoj i opuštenijoj atmosferi, dok hladna svetla deluju podsticajno, čineći nas skoncentrisanijima i produktivnijima. Smatra se da hladna svetla menjaju nivo hormona melatonina koji je povezan sa snom, tako da nas takvo osvetljenje čini budnijima. Ekrani mobilnih telefona i računara emituju hladna svetla, te se zbog toga ne preporučuje njihova upotreba neposredno pre spavanja.
