Infektivna mononukleoza – simptomi i lečenje

Infektivna mononukleoza je bolest izazvana virusnom infekcijom. Za njen nastanak je odgovoran virus Ebstein-Barr (Epštajn-Bar – EBV). Ovaj mikroorganizam je dobio ime po svom pronalazaču. Spada u DNK viruse, i to herpes viruse. A bolest je poznata i po imenu „bolest poljupca“. Razlog za to leži u načinu prenošenja ove infekcije. Naime, virus se skoro po pravilu prenosi putem pljuvačke zaražene osobe, dakle, poljupcem. Ali se može preneti i kijanjem, kašljanjem, kao i putem pribora za jelo. Nešto ređe, može se preneti i krvlju, kao i polnim odnosom.

S obzirom na to da infektivna mononukleoza često prođe neopaženo, potrebno je dobro poznavati njene simptome, kako bi se na vreme posumnjalo na infekciju. Iako se uspešno sanira, ponekad klinička slika nije tako bezazlena. Pogotovo ukoliko je reč o odraslima, koji teže podnose infekcije ovim virusom. A poznato je i da se zadržavanje virusa Ebstein-Barr u žlezdama povezuje sa nastankom jedne vrste maligne bolesti krvi – limfoma.

Kako se manifestuje infektivna mononukleoza?

Infektivna mononukleoza je bolest koja uglavnom nastaje naglo. Virus brzo dospe u pluća, a odatle, putem krvi, do svih organa. Posebno se zadržava u limfnim čvorovima, jetri i slezini, gde se najviše umnožava. Već nakon 4-6 sati od nastanka infekcije, dolazi do pojave prvih simptoma. Najvažniji simptomi su:

1. Visoka telesna temperatura,
2. Uvećani limfni čvorovi (većina u telu),
3. Bol u grlu (otok i crvenilo krajnika),
4. Izrazita slabost i malaksalost, bolovi u mišićima i ponekad glavobolja,
5. Kod nekih osoba postoji uvećanje jetre i slezine.

Simptomi traju obično oko 2 nedelje. Ali je zapaženo da malaksalost izazvana virusom Ebstein-Barr može trajati i mesecima nakon zalečenja bolesti.

A može se razvrstati u tri forme prema svojoj težini. Dakle, infektivna mononukleoza može biti u vidu primarne infekcije, lakšeg oblika i težeg oblika. Primarna infekcija podrazumeva prisustvo virusa, ali bez simptoma. Osobi se u krvnoj slici mogu registrovati tzv. virociti. Lakši oblik se karakteriše postepenim početkom i traje 7-10 dana. Praćena je blago povišenom telesnom temperaturom. I kod osoba se može primetiti otok lica i kapaka, pored uobičajenih simptoma. Ali su ovi simptomi lakše podnošljivi u odnosu na tešku formu. Teži oblik traje 2-3 nedelje i ima jako izraženo uvećanje jetre, osoba teško govori i ima telesnu temperaturu 38°-40°c.

Kod nekih osoba može se javiti tačkasto crvenilo na nepcu, koje nas eventualno može navesti na pogrešnu dijagnozu!

Kako se postavlja dijagnoza?

U trenutku kada virus dospe u krv, počinju da se stvaraju antitela, uz pomoć kojih naše imune ćelije nastoje da nas odbrane. Registrovanjem antitela analizom krvi, može se postaviti dijagnoza infektivne mononukleoze. Naravno, uz prisutne druge specifične simptome. Od koristi, za postavljanje dijagnoze, može biti i ultrazvučni pregled stomaka, tj. jetre i slezine. Neke osobe mogu razviti žuticu, usled kompromitovanja funkcije jetre. I za razliku od većine infekcija, može biti neophodan pregled specijaliste infektologije, budući da je reč o ozbiljnijoj virusnoj infekciji.

Kada se infektivna mononukleoza najčešće javlja?

Infektivna mononukleoza se najviše javlja u proleće i jesen i to obično epidemijski. To ukazuje na njenu visoku zaraznost.

Da li se mogu javiti komplikacije?

Iako jako retke, komplikacije ove bolesti su ipak moguće. Jedna od njih, ujedno i najopasnija, jeste pucanje slezine (usled uvećanja). Kod nekih osoba se može javiti meningitis (upala moždanih ovojnica), encefalitis (zapaljenje mozga) i miokarditis (zapaljenje srčanog mišića). Pojedinci mogu razviti težu upalu pluća. Na račun povećanja drugih vrsta krvnih ćelija, mogu opasti trombociti u krvnoj slici. A to, za rezultat, može imati krvarenje. Takođe, poznato je da posledica zaraze ovim virusom može biti i nastanak nekog od limfoma, kao i karcinoma grla.

Kako se leči infektivna mononukleoza?

Mononukleoza se, poput većine drugih virusnih infekcija, leči pre svega mirovanjem. Najbitnije je da se osoba ne izlaže fizičkim naporima, da što više štedi energiju, da se pravilno i redovno hrani i dobro naspava. Takođe je važan dovoljan unos tečnosti. Svaki put kada telesna temperatura prelazi 38°C, poželjno je što pre uzeti neki antipiretik (lek za snižavanje temperature). Obično se primenjuje paracetamol i nesteroidni antiimflamatorni lekovi (ibuprofen). Ukoliko osoba ima otežano disanje zbog uvećanja žlezdi u grlu, daju se i kortikosteroidi. S druge strane, ne savetuju se antibiotici, izuzev ako osoba dokazano ima i bakterijsku infekciju ili je imunokompromitovana. Takođe, ne sme se davati ampicilin, čak i ukoliko osoba ima bakterijsku infekciju! A zbog ometanja funkcije jetre virusom, poželjno je da osoba izbegava masnu hranu.

Kako sprečiti da mononukleoza nastane?

Treba imati u vidu da većina ljudi tokom života zapravo bude izložena ovom virusu i stvori antitela na njega. Ipak, pošto pojedinci mogu razviti tešku kliničku sliku, komplikacije i neke dugoročne posledice, treba biti oprezan. Ako ste se zarazili, potrebno je da se distancirate od svojih ukućana i koristite drugi pribor za jelo. Ovakva distanca bi trebalo da traje bar dok prestane groznica, pa i nešto duže. Pogotovo je važno da zaštitite ljude za koje znate da su slabijeg imuniteta (na hemioterapiji, osobe sa transplantiranim organom ili HIV pozitivne osobe). Nažalost, vakcina protiv Ebstein-Barr virusa još uvek nije otkrivena. Ali, uprkos neprijatnosti simptoma, većina ljudi uspešno i bez posledica preleži ovu bolest.

Kako se infektivna mononukleoza razlikuje od drugih bolesti?

Infektivnu mononukleozu treba razlikovati od drugih infektivnih bolesti. Sličnu kliničku sliku daje i infekcija citomegalovirusom i toksoplazmom. Ponekad se posumnja i na virusni hepatitis, usled uvećanja jetre. A zapravo je to uvećanje poteklo od umnožavanja virusnih ćelija i naših imunih ćelija. Takođe, tzv. Hodgkinov limfom daje slične simptome i znake. Ali, u svim ovim slučajevima, neće biti prisustva virocita u krvnoj slici. Tako da će iskusni lekar prepoznati kada je zapravo u pitanju infektivna mononukleoza.