Sadržaj
U Srbiji oko 700.000 ljudi boluje od dijabetesa, odnosno oko 9% populacije. Koliko ovo oboljenje može da bude opasno govori podatak da je u pitanju peti uzročnik smrti u našoj zemlji. Veruje se da je povećanje broja slučajeva obolelih od dijabetesa usko povezan sa načinom života. Konstantna izloženost stresu, manjak fizičke aktivnosti, neredovni obroci i prerađena hrana dovode do eksponencijalnog rasta šećerne bolesti. Dijabetičari imaju poseban vid ishrane koji, ako se poštuje, može poprilično „smiriti“ oboljenje. Šta predstavlja dijabetes, koja je to hrana za dijabetičare i da li oni smeju da jedu med, banane i ostalo voće, saznaćemo u nastavku teksta.
Šta je dijabetes i koji tipovi dijabetesa postoje?
Dijabetes je oboljenje koje nastaje usled nedovoljnog lučenja ili delovanja insulina, hormona koji se stvara u pankreasu. Insulin je važan za pravilan metabolizam ugljenih hidrata, jer bez insulina, šećer unet putem hrane, ne može se preneti iz krvotoka do ćelija, što dovodi do njegovog porasta u krvi. Kada je šećer u krvi, odnosno glikemija nakon 10 sati bez unosa hrane veći od 7.0 mmol/L, konstatuje se dijabetes. Referentne vrednosti jutarnje glikemije variraju u zavisnosti od laboratorije, ali najčešće su od 3,6 do 6,1 mmol/L.
Ako ste se pitali kako neko može saznati da li boluje od dijabetesa, odgovor je u sledećim simptomima: izražena žeđ, učestalo mokrenje, mučnina, brzo zamaranje i osećaj malaksalosti, kao i gubitak telesne mase bez obzira na povećan unos kalorija. Dešava se i da imate pojačanu potrebu za slatkišima, svrab ili perutanje kože, čak i svrab na genitalijama. Ako imate neki od ovih simptoma, potrebno je da uradite OGTT test, odnosno test opterećenja glukozom. U zavisnosti od rezultata testiranja, razlikuju se tri vrste dijabetesa: dijabetes tipa 1, dijabetes tipa 2 i gestacijski dijabetes. Dijabetes tipa 1 pojavljuje se mahom kod dece i tinejdžera, kada pankreas više ne može da stvara insulin. Dijabetes tipa 2 je najčešći oblik šećerne bolesti i javlja se kod odraslih. Gestacijski dijabetes se najčešće pojavljuje pred kraj trudnoće i brzo nestaje nakon porođaja.
Koje se namirnice preporučuju u ishrani dijabetičara?
Jedan od osnovnih principa u lečenju šećerne bolesti je primena adekvatne ishrane. Koje tu to namirnice koje dijabetičari smeju da konzumiraju?
Meso je dozvoljeno u ishrani ljudi obolelih od dijabetesa. Međutim, treba birati manje masno meso, kao što su piletina, ćuretina i teletina. Treba odstraniti kožicu i pripremati na malo ulja. Bolje je dinstano, kuvano ili pečeno nego prženo. Dozvoljeno je jesti mleveno meso u sarmi, punjenim paprikama ili musaki, ali da obrok bude manji nego inače.
Riba je odlična hrana za dijabetičare. Bogata je omega-3 masnim kiselinama i savet lekara je da se jede bar dva puta nedeljno.
Supe i čorbe sa različitim vrstama povrća preporučuju se u svakodnevnoj ishrani obolelih od šećerne bolesti.
Vrste hleba koje dijabetičari mogu da konzimiraju uz obroke su crni ili ražani. Preporučuje se jedno parče. Kada se jedu pirinač, krompir ili pasulj ne treba jesti hleb. Crni i ražani hleb su bogatog sadržaja dijetetskih vlakana i sprečavaju nagli pad šećera posle obroka, što se dešava ako se uzima beli hleb.
Sve vrste povrća dozvoljene su kod ovog posebnog režima ishrane, naročito šargarepa, karfiol, brokoli, beli luk, tikvice i pasulj. Antioksidansi u zelenom povrću štite od očnih bolesti od kojih oboljevaju mnogi dijabetičari. Zato je dobro jesti spanać, blitvu, zelje, kelj.
Od voća treba jesti jagode, maline i borovnice, jer je nivo šećera u njima nizak. Orašasti plodovi (orasi, lešnici, bademi) takođe su poželjni u ishrani dijabetičara.
Jaja pojačavaju proizvodnju dobrog holesterola, ali smanjuju i višak šećera u krvi. Umesto kajgane, jedite kuvana jaja.
Mlečni proizvodi poput grčkog jogurta, mleka, sira i pavlake sa manjim procentom masti, dozvoljeni su u ishrani kod dijabetičara.
Nikako ne treba zaboraviti cimet, maslinovo ulje i jabukovo sirće koji spadaju u najbolje namirnice za snižavanje šećera u krvotoku. Mediteranska kuhinja je prava inspiraciju za recepte pogodne u ishrani dijabetičara.
Hrana za dijabetičare – šta treba izbegavati u ishrani?
Dijabetičari u ishrani treba da izbegavaju namirnice sa visokim glikemijskim indeksom. Nisu samo u pitanju slatkiši. Namirnice koje imaju najveći glikemijski indeks su pivo, čips, pečeni krompir, kukurizni i glukozni sirup, med. Treba izbegavati mesne prerađevine, kobasice, nareske, salame, paštete, iznutrice. Beli hleb, testenice i peciva od belog brašna se obavezno moraju odstraniti iz ishrane ukoliko osoba boluje od dijabetesa. Unos soli i drugih začina mora da bude kontrolisan. Ne bi trebalo piti alkohol, sokove i zaslađena pića, već limunadu, paradajz-sok, sok od pomorandže ili grejpfruta, kafu i čaj bez sećera i drugih zasađivača.
Med je poprilično zdrav, ali polemika među lekarima se vodi oko toga da li ga mogu konzimirati oboleli od šećerne bolesti. Jedni tvrde da je moguće jesti med ako je bolest pod kontrolom. U medu je najzastupljeniji šećer fruktoza koja ima pet puta niži glikemijski indeks od glukoze. Metabolizmom fruktoze stvara se više “dobrog” holesterola (HDL-holesterola), smanjuje se koncentracija ukupnog holesterola i lošeg (LDL-holesterola) i C-reaktivnog proteina (CRP). Suprotna struja naučnika tvrdi da dijabetičari ne smeju jesti med, jer diže nivo šećera u krvi. Zaključak je na onome ko je oboleo od dijabetesa, ali sigurnije je izbegavati med i jesti tek ponekad.
Šta je sa banama i ostalim voćem? Američko udruženje za dijabetes (ADA) smatra da je voće pogodna hrana za dijabetičare. Banane nisu izuzetak. Treba voditi računa da se ravnomerno konzumira voće tokom dana, naročito ne posle 16 h, kako ne bi došlo do velikih promena šećera u krvi. Isto ovo Udruženje smatra da su banane prihvatljiva zamena za grickalice između obroka, ali sme se pojesti samo jedna i to maksimalno dvaput nedeljno.
Specijalni režim ishrane i fizička aktivnost – glavni borci protiv dijabetesa
U slučaju da je kod pacijenta uspostavljena dijagnoza dijabetesa tipa 2, sekundarna prevencija podrazumeva edukaciju o zdravom načinu života i primeni optimalne terapije. Na taj način bolest se može držati pod kontrolom i osoba sa dijabetesom može živeti bez komplikacija. A kako izgleda prevencija šećerne bolesti? Umerena fizička aktivnost i režim ishrane sa smanjenim unosom ugljenih hidrata mogu uticati na to da ne dođe do pojave dijabetesa. Za insulinsku rezistenciju se kaže da je preddijabetično stanje. Zato ako znate da imate problem sa IR, nemojte ga ignorisati. Pridržavajte se specijalnog režima ishrane (važi isti kao i za dijabetičare) i šetajte 30-45 minuta tokom dana. Nije teško voditi računa kada imate celokupan spisak namirnica koje se smeju i koje ne smeju jesti.
