Genetski modifikovani organizmi (GMO) su organizmi (biljke/životinje/mikroorganizmi) kojima su „dodati“ određeni geni. Ti geni daju naredbe o stvaranju odgovarajućih proteina. A proteini su ti koji organizmima daju brojne osobine. Genetski modifikovani organizmi su otkriveni kako bi se neke njihove dobre osobine intenzivirale, a neke loše umanjile. To se pogotovo odnosi na hranu. Inženjeri su dobili ideju o stvaranju GMO, kako bi otežali kvarenje namirnica, povećali veličinu i sočnost plodova, itd. Međutim, postavljaju se brojna etička pitanja kada je u pitanju ova tema. I većina ljudi je u dilemi da li je GMO hrana bezbedna za njihovu upotrebu. Zato će vam u ovom tekstu biti predstavljene pozitivne i negativne strane GMO.

Proces stvaranja genetski modifikovanih organizama zove se genetski inženjering. I ovim putem nastaje GMO hrana koju pažljivo i detaljno ispituje Agencija za lekove i medicinska sredstva.

Pozitivne strane GMO hrane

Kao što je spomenuto, cilj genetskog inženjeringa je poboljšanje kvaliteta hrane. Pa se na ovaj način mogu dobiti plodovi jabuka koji ne potamne kada se iseku na kriške. Takođe, često su GMO plodovi raznog voća kreirani tako da su otporniji na insekticide, i sl. A tolerantnije su i na uticaj bakterija i virusa koji ih napadaju, te ih je teško zaraziti. Isto važi i za plesni. Dakle, ako se genetskim inženjeringom dobija hrana koja se ne mora prskati različitim toksičnim supstancama, a pritom teško oboljeva od različitih bolesti biljaka, nije li onda takva hrana zapravo zdravija?

Zatim, inženjeri têže da stvore što atraktivnije proizvode, zbog bolje prodaje. A može biti pojačana i hranljiva vrednost, kao i ukus i boja. Na sve ove načine se takođe i štedi energija oko uzgajanja biljaka, a time i novac, što čini ovaj način dobijanja hrane prikladnim za širu proizvodnju i upotrebu.

Negativne strane GMO hrane

O negativnim efektima GMO hrane se nedovoljno zna, budući da je relativno novo otkriće u pitanju. Ipak, vršena su istraživanja pomoću kojih su otkriveni potencijalno loši uticaji, mada oni nisu dokazani.

1. Alergijske reakcije
Naučni istraživači veruju da se jako lako može dogoditi da se tokom procesa stvaranja GMO, transportuje gen koji potiče iz nekih alergena. Na taj način, dolazi do alergijskih reakcija kod osoba koje konzumiraju GMO. Međutim, do sada nisu opisane alergijske reakcije kod ljudi koji su se hranili ovim namirnicama.

2. Karcinomi
Neki naučnici smatraju da uvođenjem materija sa novim genima, putem hrane, u naš organizam, može dovesti do mutacija u našim genima. Međutim, sve priznate zdravstvene organizacije su saglasne da za sada nema dokaza za ovu tvrdnju. I da je potrebno još ispitivanja.

3. Otpornost bakterija na antibiotike
Postoji mala mogućnost da geni koji pružaju namirnicama otpornost, mogu da se prenesu u bakterije iz creva. I da tako stvore u njima otpornost na antibiotike. Ovaj uticaj bi mogao jako naškoditi ljudskom imunitetu i borbi protiv infekcija. Pogotovo u današnje vreme, kada se zbog neadekvatne i učestale primene antibiotika, već stvara sve veća otpornost na antibiotike. A to dovodi u pitanje budućnost lečenja infekcija, kao i budućnost ljudi.

Kako prepoznati GMO proizvode?

Svetska zdravstvena organizacija je odredila način obeležavanja GMO namirnica. Međutim, takvo obeležavanje nije u potpunosti transparentno za prosečnog kupca. Na primer: GMO sojino ulje sadrži više oleinske kiseline nego obično. Zato će na etiketi pakovanja GMO sojinog ulja jednostavno stajati „sojino ulje sa visokim procentom oleinske kiseline“, a ne „GMO sojino ulje“, kao što obična mušterija očekuje. Međutim, od početka ove godine, doneta je odredba kojom će GMO hrana morati da se obeležava kao „hrana dobijena bioinženjeringom“ ili samo „bioinženjering“.

Završna reč

Naučni svet još uvek nije jednoglasan po pitanju moguće škodljivosti hrane dobijene genetskim inženjeringom. Ipak, svi su saglasni da se, zaista, ovim putem poboljšava kvalitet hrane i otpornost biljaka na razne herbicide. Svakako se ne treba slepo držati nijednog shvatanja dok vreme ne pokaže pravu istinu. I uvek težiti ka ishrani što prirodnijim namirnicama. Ali, imajući u vidu trenutni stepen prskanja hrane toksičnim materijama, GMO hrana može biti daleko zdravija alternativa od prskanog voća i povrća. Zahvaljujući većoj otpornosti na brojne agense, smanjuje se ili čak prestaje potreba za prskanjem takve hrane. A manja je i mogućnost kontaminacije takve hrane materijama koje stvaraju virusi, bakterije i gljivice.

Stoga, trudite se da što više sami uzgajate hranu koju ćete konzumirati i da kritički analizirate one koje ćete kupiti u prodavnici. Imajte u vidu klimatske promene i globalno zagrevanje, koji predstavljaju dodatnu pretnju po dostupnost hrane. Čuvajte prirodu i budite umereni u svemu, nećete pogrešiti.

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime