Dendroterapija je pravac u narodnoj medicini koji se zasniva na verovanju da postoji drveće koje nam daje energiju i ono koje nam oduzima energiju. Drvo ima raznoliku simboliku među raznim narodima. Od davnina postoje priče o živoj i mrtvoj vodi kao i o drveću – darodavcima energije i kradljivcima energije. Da li je upitanju mit ili stvarnost? Verovatno ste mnogo puta bili u situaciji da slušate ili čitate o lekovotim svojstvu drveća, onom isceliteljskom. Smatra se da drveće zaista može izlečiti, isceliti čoveka i nahraniti ga energijom. U poslednje vreme se mnogo priča i piše o tome. U Japanu postoji metoda šumskog kupanja, odnosno Shinrin Yoku metoda. Kod Slovena su razna stabla bila posvećena Bogovima, tako da je lipa bila posvećena boginji Vidi, breza bogu žetve Potrimbi, a hrast bogu Perunu.

Kult drveća kod Srba ima veoma važnu ulogu od rođenja pa do smrti. Drvo se kod Srba koristi za razne praznične dane. Koristi se u veselju i u žalosti, u prijateljstvu i ljubavi, kao i u očuvanju zdravlja i napretka.  Kod nas postoji običaj tj. izreka „kucni u drvo, da zlo ne čuje.“ Koristi se kada želimo da saopštimo nešto dobro, ali imamo bojazan da to ne krene u pogrešnom smeru. Istina, tamo gde je vera jaka nema mesta sujeverju, ali ovaj običaj koji se kod nas praktikuje datira od davnina. I ima široku primenu. Ovaj običaj datira iz vremena kada se verovalo da u drveću žive bogovi. Kada bi neko dolazio da moli nekog od tih bogova za nešto, najpre bi dodirnuo koru drveta. Kasnije kada bi mu se želja ispunila vraćao bi se kako bi kucnuo u drvo i na taj način se zahvaljivao bogovima za ispunjenu želju.

Leska – blagosloveno drvo

Leska se oduvek smatrala za dobro drvo. Smatra se da je ona blagoslovena od Isusa i da štiti od groma. Predanja kažu da se negde ispod leske može naći skamenjena munja u obliku loptice. Smatralo se da onaj ko bi našao lopticu našao bi sreću zauvek tako da bi trebao da čuva lopticu. Poznati su među Srbimai Đurđevdanski krstići. Prave se od leske a po verovanju štite kuću i imanje od zlih sila. Ima još dosta predanja koja govore o značaju leske, ali ni jedno od njih nema zvaničnu potvrdu.

Hrast – badnje drvo

Hrast su Stari Sloveni smatrali za sveto drvo. Predstavljao je drvo Boga gromovnika i otuda verovanje da grom najčešće pogađa hrast. Ispod hrasta su se često nalazili veliki kameni žrtvenici kojima su ljudi u staro vreme prinosili žrtve bogovima. Grane hrasta su se smatrale posebno svetim, tako da se hrastovo lišće prinosilo bolesnicima kako bi im se olakšali bolovi i kako bi pre ozdravili. Kod nas se i danas neguje kult hrasta tako da se hrast seče kao badnje drvo za Božić.

Lipa – sveto drvo, zaštita od uroka

Lipa je drvo koje se kod starih Slovena a i kod Srba smatrala za sveto drvo. Stari Sloveni su verovali da ih lipa čuva od zla i uroka.  U lipovim šumama su se sakupljali vosak i med. Od meda su pravili medovinu, svoje omiljeno piće. Bez obzira na vreme u kome živimo i na evidentan napredak nauke i raznih otkrića, u nekim krajevima su neka narodna verovanja duboko ukorenjena. Prenose se generacijski. Tako se recimo smatra da onaj ko poseče hrast ili lipu da će umreti ili teško se razboleti. Ukoliko bi se neko iz nekog razloga odlučio na takav korak, morao bi da prinese žrtvu. Zapravo morao bi nekoj domaćoj životinji (najčešće su kokoške korišćene za te obrede) da odseče glavu. To bi se radilo isključivo istom sekirom kojom je posečeno drvo a mesto obreda bi bio panj isečenog drveta.

Vrba – drvo osveštanih grančica

U srpskim običajima i verovanjima, kao i religiji vrba zauzima važno mesto. Praznikvrbe je Lazareva subota ili Vrbica, kada se grančice vrbe osvećuju u crkvi. Kora bele vrbe je lekovita i koristi se u narodnoj medicini protiv nazeba i povišene temperature.

Bagrem – drvo bez roda

Za bagrem se smatra da nije dobro drvo i da ne treba da bude blizu kuće. Srbi subagrem zvali nerod, drvo bez roda. Smatrali su da je kalemljenje bagrema skrnavljenje.

Bor – značajno mesto okupljanja

Za bor se smatra da je izrazito senovito drvo ako je sam iznikao na groblju ili neposrednoj blizini. Ukoliko je bor namerno posađen a pri tom ga je posadila neka važna ličnost ( kralj) ili je posađen na nekom znamenitom mestu postaje značajan. I tu se okuplja narod.

Tuja – zimzeleno, ukrasno drvo

Tuja je zimzeleno ukrasno drveće. Smatra se da je ne valja saditi blizu kuće, jer sluti na smrt ukućana. Sadi se što dalje od kuće neretko na groblju. Otrovna je. Po narodnom verovanju ako se tuja nalazi u blizini kuće ukućani su često bolesni a da se ne zna pravi uzrok bolesti.

Orah – drvo poštovanja i straha

Za drvo oraha su takođe vezana razna zanimljiva verovanja. Orah je oduvek izazivao veliko poštovanje među našim precima ali istovremeno i strah. Smatralo se da orah nikada ne treba saditi u blizini kuće, jer senka koja bi padala na kuću ubrzala bi smrt nekog od ukućana. Takođe se verovalo da nije dobro zaspati u hladu oraha, jer to bi slutilo na bolest onog ko je zaspao ili čak na smrt.  Verovalo se da je orah preko svog dugačkog korena povezan sa demonskim silama i da zato često u njega udara grom. Što se tiče seče stabla i za orah važi isto što i za lipu i za hrast. Bez obzira na sve gore navedeno, plod oraha se smatrao isceljujućim, tako da se plodovi oraha obavezno nalaze na stolu za Badnji dan i Božić.

Bez obzira na sva narodna verovanja jedno je sigurno, boravak u šumi će vamudvostručiti imunitet. Šume su bogate fitoncidima, tj. baktericidnim materijama koje se izdvajaju iz drveća i biljaka a vazduhu daju lekovita svojstva. Istraživanja su pokazala da za dva sata udisanja šumskog vazduha organizam može toliko da se osnaži da se čovek oseća odlično naredne dve nedelje. Preporučljivo je šetati šumom bar dva puta mesečno. Kada ste tužni, rastrojeni, razdražljivi ili ako želite da se oslobodite napetosti i nervoze dovoljno je da se leđima naslonite na drvo. Ne preporučuje se ostajanje u tom položaju duže od 20 minuta. Naučno je dokazano da se ljudi nakon šetnje kroz šumu osećaju mnogo bolje i rasterećenije. Nekada je bio običaj da se posadi drvo kada se dete rodi. Uglavnom se sadio hrast kada se rodi dečak, a jela, breza ili lipa kada se rodi devojčica.

Nadamo se da smo vas čitanjem ovog teksta podstakli da bar malo više razmišljate o drveću. O svim blagodetima koje nam drveće pruža. Uostalom nije li davnih godina čuveni lekar i pesnik Jovan Jovanović Zmaj zapisao – „Gde god nađeš zgodno mesto, ti drvo posadi, a drvo je blagodarno pa će da nagradi.“

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime