Da li se minus dioptrija može popraviti?

Kada neka osoba jasno vidi lica i predmete u neposrednoj blizini, a udaljene objekte vidi zamućeno, konstatujemo da je kratkovida. Kratkovidost ili miopija predstavlja poremećaj lomljena svetlosti u oku. Kod osoba sa ovim problemom očna jabučica je preduga ili je rožnjača preizbočena, pa se slike fokusiraju u staklastom telu, unutar oka, umesto na mrežnjači, u zadnjem delu oka. Za razliku od kratkovidosti, kod dalekovidosti rožnjača ima nedovoljno izbočenu površinu ili je oko prekratko. U ovom tekstu bavićemo se prvim problemom, miopijom, saznaćete koji simptomi na nju ukazuju, koje vrste dioptrije postoje i da li se minus dioptrija može popraviti.

Šta je dioptrija i koje vrste dioptrije postoje?

Dioptrija je optična jedinica za merenje jačine ili moći sočiva označena latiničnim slovom D. Dioptrija u oftalmologiji je zapravo refrakciona greška ili refrakciona mana. To može biti kratkovidost, dalekovidost i astigmatizam. Kratkovidost ili miopija odnosi se na osobe koje ne vide dobro na daljinu i nose korekciju za minus.  Dalekovidost ili hipermetropija važi za osobe koje ne vide na blizinu, ali dešava se da ne vide ni na daljinu. Ljudi kojima je dijagnostikovana dalekovidost nose korekciju za plus. Astigmatizam ili rasipanje svetla predstavlja slučaj kada se ukrštaju žute mrlje iza i ispred i na taj način dobija nejasan i zamućen vid na daleko i na blizu.

Dioptrijа oka se može odrediti gledаnjem predmeta sа udаljenosti od 25 cm i njegovim pomeranjem nа nаjveću udаljenost pri kojoj ga osoba jasno odnosno oštro vidi. Dioptrija oka se dobija kada se broj 100 podeli sa ovom rаzdаljinom.

Vrste kratkovidosti

U oftalmologiji je prema vrsti refrakcije poznato nekoliko oblika kratkovidosti: prelomna, osovinska, indeksna i akomodacijska. Kod prelomne kratkovidosti dolazi do jačeg prelamanja svetlosnih zraka u rožnjači i sočivu. Najčešći oblik kratkovidosti je osovinska kratkovidost. Ona nastaje zbog produžavanja anatomske osovine oka. Produženje osovine oka za 1 mm povećava kratkovidost za -3D. Javlja se zbog rastezanja zadnjeg pola očne jabučice kod degenerativnih i drugih oboljenja beonjače i sudovnjače. Kada je povećan indeks prelamanja svetlosti zbog promena u očnoj vodici ili nukleusu sočiva kod dijabetičara, pacijenata koji koriste sulfonamide u lečenju i kod senilne katarakte, reč je o indeksnoj kratkovidosti. Ona nastaje zbog nedostatka vitamina A i D, kao i zbog malog unos masti i kalcijuma u hrani. Kada oko autokorekcijom prekoriguje dalekovidost ili kada pacijenti leče očni pritisak kapima pilokarpina može se javiti akomodacijska kratkovidost.

Prema vrednostima dioptrije odnosno stepenima kratkovidosti, ona može biti niska (do -3D), srednja (od -3D do -8D) i visoka (veća od -8D).

Prema karakteru razvoja, kratkovidost delimo na: stacionarnu, delimično progresivnu i malignu (stalno progresivnu). Stacionarna ili benigna se javlja kod dece u školskom uzrastu i dostiže vrhunac najčešće do 21. godine. Prograsivna ili maligna kratkovidost raste tokom celog života i može dostići i -30D.

Poseban oblik dioptrije je noćna dioptrija koja se može javiti kod svih ljudi posle pola sata provedenih u tami. Kod kratkovidih osoba u ovakvim slučajevima se može povećati minus dioptrija.

Minus dioptrija – uzroci i faktori rizika za njen nastanak

Još uvek nisu sa sigurnošću potvrđeni uročnici kratkovidosti. Međutim u naučnim krugovima zna se za tri osnovna faktora rizika za nastanak minus dioptrije i to: nasledni faktori, nedovoljno vremena provedenog napolju i previše rada koji zahteva fokus na blizinu. Kod naslednog faktora važi pravilo da ako su roditelji kratkovidi, velika je šansa da se minus dioptrija javi i kod deteta. Naučnici su prepoznali preko četrdeset gena koji se dovode u vezu sa pojavom kratkovidosti. Oni formiraju strukturu oka i utiču na razvoj, kao i na razmenu signala između mozga i očiju. Ako dete ne provodi dovoljno vremena na otvorenom, javlja se rizik od nastanka miopije. Boravak napolju može uticati i na sporije napredovanje već postojeće kratkovidosti. Rad koji zahteva fokus na blizinu, naročito uz računare, telefone i video-igrice, može prouzrokovati nastanak minus dioptrije. Osim toga, ukoliko dođe do premora očiju, i čitanje knjige može dovesti do nastanka kratkovidosti. Zato je važno da u trenutku kada osetite premor očiju izađete napolje i odmorite se.

Simptomi koji ukazuju na kratkovidost

Minus dioptrija se može popraviti ako se tretira pravilno i konstatuje na vreme. Ukoliko vam je zamagljen vid dok gledate u udaljeni predmet, delimično zatvarate oči da biste nešto bolje videli (škiljite), imate glavobolju i poteškoće sa vidom dok vozite, naročito noću, javite se oftalmologu. Kako se simptomi javljaju najčešće kod dece u školskom uzrastu, trebalo bi da posebno obraćate pažnju na njihovo ponašanje. Sedenje blizu telvizora, žmirkanje i trljanje očiju, znaci su da nešto nije u redu sa vidom.

Čak i ako nemate simptome kratkovidosti, preporuka oftalmologa je da se redovno ide na kotrolu očiju na 3 do 5 godina za mlađe od 65 godina i na svake dve godine za starije od 65.

Lečenje minus dioptrije i odgovor na pitanje da li se minus dioptrija može popraviti

Kratkovidost se ne može okarakterisati kao bolest oka. Iz tog razloga ne može se govoriti o lečenju miopije. Do problema dolazi kada oko pokušava da ispravi zamagljenu sliku i izazova naprezanje vizuelnih centara. Kada se stave naočare ili kontaktna sočiva, ovaj problem odmah nestaje.

Naočare za vid su najjednostavniji način za izoštravanje vida. Koriste se različite vrste stakala: bifokalna, trifokalna i progresivna multifokalna stakla.

Ako je minus dioptrija veća, preporučuju se kontaktna sočiva. Ona uspostavljaju prirodniji osećaj i šire vidno polje. Kada nosite sočiva, morate u rezervi imati i naočare, jer se nekad oči umore od njih, a može doći i do infekcije. Kontaktna sočiva se nose direktno na oku, a dostupna su meka i tvrda, gas propusna u kombinaciji sa sferičnim, toričnim i multifokalnim dizajnom. Sa oftalmologom se možete posavetovati oko vrste sočiva, kako biste bili sigurni da ste odabrali najbolju opciju.

Za usporavanje progresije kratkovidnosti koriste se razne metode. Atropinske kapi, umereno izlaganje UV zračenju na otvorenom prostoru, naočare za sunce, ishrana bogata nutrijentima (naročito mediteranska ishrana zasnovana na velikoj količini voća, povrća i ribe), ostavljanje cigareta i redovni pregledi utiču na usporavanje rasta minus dioptrije. Kada čitate ili radite nešto za šta je potreban fokus, koristite dobro osvetljenje.

Ukoliko želite da se trajno rešite dioptrije, možete ići na lasersku operaciju oka. Razvijen je veći broj laserskih metoda, od kojih se po uspešnosti izdvajaju LASIK i PRK. Lasersko skidanje dioptrije je jednostavna procedura, potpuno je bezbolna i trajno snižava ili potpuno eliminiše početnu dioptriju.