Smatra se da visoko obrazovane osobe koje imaju širok spektar znanja slove za inteligentne osobe. To ne mora nužno biti tako, jer postoji mnogo neškolovanih ljudi koji imaju onu prirodnu, iskonsku inteligenciju. Mnoga istraživanja su pokazala da visoka inteligencija nije merilo uspeha u životu. Pre bi se moglo smatrati da su rad, trud i upornost nešto što dovodi do uspeha.
Pojam inteligencije za različite ljude se različito karakteriše. Psiholozi smatraju da je inteligencija sposobnost snalaženja u novim situacijama. Mada ne postoji jasna definicija inteligencije. U psihologiji se opšta inteligencija odnosi na sposobnost učenja, planiranja, uočavanja i rešavanja problema. Takođe na razvoj apstraktnog mišljenja kao i na prilagođavanje novim situacijama. Ustvari ljudsko ponašanje je složeno i zato ga treba posmatrati kao celinu.
Inteligencija i produktivnost na poslu
Važnost inteligencije je veća što je posao kompleksniji. Različiti poslovi zahtevaju i različite specifične sposobnosti. To su numeričke, verbalne, specijalne kao i druge veštine koje utiču na radni učinak. Istraživanja pokazuju da svaki pojedinac ima određen stepen inteligencije koji u skladu sa svojim interesovanjima koristi pri sticanju znanja i veština. Tako će recimo neko ko ima interesovanja za muziku biti fokusiran na razvoj svojih muzičkih sposobnosti, onaj ko ima interesovanje za književnost će razvijati svoje verbalne sposobnosti. Zapravo te individualne razlike se odlikuju različitim ulaganjima.Može se desiti da i visoko inteligentna osoba ukoliko ne poseduje određene veštine i ne radi na tome da ih usavrši neće biti uspešna na poslu. Takođe i pri učenju nekog novog posla taj proces se može primeniti. Kako bi stekao nove radne veštine čovek će koristiti svoju inteligenciju, kako bi što više uradio na polju neke veštine koju bi želeo da razvije.
Kognitivne sposobnosti su neophodne za usvajanje novih znanja. One istovremeno olakšavaju savladavanje radnih zadataka.Visoke kognitivne sposobnosti ne garantuju uvek uspeh na poslu. Iako su važne one nisu dovoljne za uspeh na poslu. Veoma je važno razvijati i komunikacijske veštine. Čak i ako ste ekspert za ono što radite a pri tom ne umete da prenesete svoje znanje na druge ukoliko se to traži od vas, nećete postići željene rezultate. Inteligencija, iskustvo kao i celovita ličnost ne može u potpunosti objasniti ili predvideti ponašanje na poslu. Prilikom odabira kandidata za određeni posao veoma je važna selekcija. To je vrlo zahtevan posao, mada je istovremeno i zanimljiv, jer postoje mnoge individualne razlike među ljudima koje utiču na različite aspekte ponašanja na poslu. Kako bi rekao Bill Gates „ Uvek sam bio optimista sa dubokim verovanjem da kreativnost i inteligencija ovaj svet mogu učiniti boljim mestom za život.“
Inteligentni ljudi znaju da odustajanje nije opcija
Odlika inteligentnih ljudi je da se prilagođavaju i da ne odustaju. Inteligentni ljudi su fleksibilniji i snalažljiviju u različitim situacijama. Svesni su svog neznanja i permanentno streme ka tome da ih nauče. Nemaju problem da priznaju kada nešto ne znaju, ali takođe su spremni za učenje i sticanje novih znanja i veština. Radoznali su. Ajnštajn je za sebe rekao : „Ja nemam specijalnih talenata. Ja sam samo svestrano radoznao.“
Inteligentni ljudi imaju visoku samokontrolu i lakše uspevaju da savladaju bes. Njihova glavna odlika je planiranje, postavljanje ciljeva i iznalaženje alternativnih rešenja. Oni uvek razmišljaju o posledicama pre nego započnu nešto. Dokazano je po naučnim istraživanjima da postoji veza između samokontrole i inteligencije.
Inteligentni ljudi važe za duhovite ljude
Prednji prefrontalni korteks ima ulogu da pomaže ljudima prilikom rešavanja težih problema a utiče i na samokontrolu. Inteligentni ljudi su najčešće duhoviti ljudi. Imaju sjajan smisao za humor. Takođe su zainteresovani za razgovor sa nepoznatim ljudima, smatrajući da se od svakog ima ponešto naučiti.
Mnogi teoretičari smatraju da inteligencija predstavlja kombinaciju urođenih karakteristika nervnog sistema i razvojne inteligencije, koje se oblikuju iskustvom i učenjem. Mada mnogi veruju da visoka inteligencja omogućava osobi određen uspeh u društvu, mehanizmi koji pretvaraju intelektualne sposobnosti u društveni uspeh, nisu razjašnjeni ni definisani. Ali ono što je činjenica i u čemu se svi slažu, ukoliko se oslonite samo na inteligenciju bez da uložite dodatni rad i trud, ne možete očekivati rezultat kojim biste bili zadovoljni.
