Sadržaj
Život u 21. veku nosi brojne prednosti, ali i nedostatke. Očekivali bismo da će u 2022. godini tehnologija i ljudska svest uznapredovati u dovoljnoj meri da obratimo pažnju na najvažnije aspekte života i zdravlja, ali kao da se dešava suprotno. Životna sredina je sve zagađenija. Onečišćeno je tlo upotrebom raznih hemikalija, vode su zatrovane, vazduh koji udišemo je pun štetnih isparenja, a hrana koju jedemo je na golom minimumu po pitanju kvaliteta.
Iako na mnoge od pomenutih problema nemamo uticaj, možemo birati kakve namirnice unosimo u organizam i na taj način doprineti očuvanju zdravlja. Iz tog razloga sve veći broj ljudi se okreće kupovini organske hrane: organski uzgojenog voća, povrća i proizvoda životinjskog porekla.
Trend organske proizvodnje u svetu odavno postoji, jer je za ovim namirnicama potražnja veoma velika. U Srbiji je organska proizvodnja otpočela pre par decenija, ali i dalje je u povojima – ima prostora za njen razvoj. Ukoliko ste poljoprivrednik i razmatrate mogućnost da otpočnete sa ovim vidom poljoprivredne proizvodnje, donosimo više informacija u nastavku.
Koja je razlika između organske i “neorganske” hrane?
Usled nedovoljne informisanosti mnogi smatraju da je organska hrana netaknuta, da se u njenoj proizvodnji ne koriste nikakva hemijska sredstva. Istina je da se u organskoj proizvodnji ne koriste hemijska đubriva, pesticidi, hormoni rasta za dobijanje organskog mesa i slične štetne materije, ali koriste se strogo kontrolisana sredstva koja nemaju nikakav negativan uticaj na ljudsko zdravlje.
Organski dobijena hrana nije genetski modifikovana i ne sadrži nikakve dodate boje, aditive ili rastvarače, koji bi je učinili “primamljivijom” za kupce. Kako bi ceo proizvodni tok poštovao stroge odredbe organskog uzgoja, ovaj vid proizvodnje se kontroliše u svim etapama.
Kod “neorganske” hrane, odnosno hrane dobijene tradicionalnim metodama uzgoja, ovo nije slučaj. U upotrebi su đubriva koja zagađuju zemljište, pesticidi, herbicidi, hormoni rasta za životinje, pojačivači boja i aroma u gotovim proizvodima i slično.
Kako otpočeti proizvodnju organske hrane?
Spomenuli smo da je proizvodnja organske hrane regulisana strogim propisima, ali regulišu je i tri pravna akta, a to su zakon o organskoj proizvodnji, pravilnik o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje i pravilnik o dokumentaciji koja se dostavlja ovlašćenoj kontrolnoj organizaciji radi izdavanja potvrde, kao i o uslovima i načinu prodaje organskih proizvoda.
Ova tri pravna akta regulišu celokupan proizvodni tok: od kvaliteta zemljišta, vrste semena, mehanizacije kojom se vrše setva, obrada useva i žetva, pomoćnih sredstava, hrane (ako su u pitanju životinje), načina pakovanja i mašina za pakovanje, transporta i distribucije.
Da, dobro ste čuli, odrednice organske proizvodnje se odnose i na pakovanje, skladištenje i distribuciju organskih proizvoda. Zavisno od vrste biljnih proizvoda (voće, povrće ili žitarice) bira se i ambalaža u koju će biti upakovan. Pakovanje se vrši pomoću pakerice, mašine za pakovanje u otvorene vreće, koja će se koristiti samo i isključivo za pakovanje organskih proizvoda. Naizmenično pakovanje organskih i “običnih” namirnica je strogo zabranjeno, jer dovodi do kontaminacije organskih namirnica.
Upakovani proizvod se skladišti u posebnim skladištima koja su namenjena isključivo organskim proizvodima. Ukoliko se skladište koristi i za “obične” proizvode, oni moraju jasno biti razgraničeni i nipošto se ne smeju mešati međusobno.
Potrebno je proći dug proizvodni proces i ispoštovati sve navedene faktore i provere kontrolnih organizacija, kako bi krajnji proizvod nosio sertifikat i oznaku “organski”.
Koje su kontrolne organizacije nadležne za organsku proizvodnju?
Kontrolne organizacije koje nadziru organsku proizvodnju biraju se svake godine, a zatim se objavljuju u Službenom glasniku. Za 2022. godinu to su:
- CENTAR ZA ISPITIVANJE NAMIRNICA DOO, Beograd, Zmaja od Noćaja 11;
- “ECOCERT BALKANˮ DOO, Beograd, Slavonska 18;
- “ORGANIC CONTROL SISTEMˮ DOO, Subotica, Trg Cara Jovana Nenada 15/I;
- “ECOVIVENDIˮ DOO, Beograd, Voje Veljkovića 14/4;
- “TMS CEE“ DOO, Beograd, Rudnička 14;
- “SGS BEOGRADˮ DOO, Beograd, Jurija Gagarina 7b;
- “JUGOINSPEKT-NOVI SADˮ DOO, Novi Sad, Dunavska 23/1.
Koje biljne kulture su najperspektivnije za organsku proizvodnju?
U Srbiji se na poljoprivrednim zemljištima najviše gaje žitarice, te je tako najviše organske pšenice, kukuruza i drugih žitarica, iako postoje i organski voćnjaci i povrtnjaci. Od industrijskog bilja najpopularniji su soja i suncokret. Začinsko bilje je veoma traženo, kako u zemlji, tako i u inostranstvu, a potražnja je najveća za origanom, bosiljkom, nanom, lavandom, kamilicom.
Od voća odlične otkupne cene postižu organske maline i jagode, iako se gaje i šljive i jabuke, kao i orašasti plodovi. Od povrća se ističu brokoli, karfiol, kelj i korenasto povrće.
Organska proizvodnja – rizik ili isplativa investicija?
Organska proizvodnja ima budućnost, jer su ljudi svakog dana sve osvešćeniji glede očuvanja sopstvenog zdravlja. Potražnja za organskim proizvodima postoji, a robe koja bi zadovoljila potrebe tržišta nema. Od sveukupne količine organskih namirnica koje se proizvedu u zemlji, samo 1% završava u prodaji, dok se ostatak organskih proizvoda izvozi na tržište Evropske Unije, jer je otkupna cena bolja.
Broj poljoprivrednih gazdinstava koja se uključuju u proces organske proizvodnje sve je veći. Zanimljiv je podatak da je organskih proizvođača 2010. godine bilo samo 137, dok je ova brojka u 2019. godini porasla na 6.262. Ipak, potražnja ne jenjava, što ostavlja prostora svim domaćim poljoprivrednicima da se uključe i profitiraju!
