Savremeno doba nosi sa sobom i neke nove poteškoće i bolesti. Pa se tako otkrilo da sve veći broj osoba ima stomačne tegobe koje se ne mogu pripisati nijednom poznatom poremećaju ili oboljenju. Nakon pijenja mleka, pojedini ljudi se žale na bolove u stomaku, osećaj mučnine i nadimanje. A česte su i dijareje. Posle podrobnog ispitivanja, ustanovi se da su osobe zapravo intolerantne na laktozu. Dodatni problem je što intolerancija na laktozu nije samo neželjeni osećaj u stomaku. U osnovi se dešava zapaljenje, koje dovodi do zaravnjenja crevnih resica. A one su zadužene za „upijanje“ hranljivih materija i potom transport u krv. Svakodnevno pijenje mleka, kod intolerantnih osoba, dovodi do sve teže apsorpcije hranljivih supstanci. Premda se pokazalo da jedna čaša kravljeg mleka dnevno nema neželjenih uticaja na zdravlje, intolerantne osobe bi trebalo da ga izbegavaju u potpunosti. Zato se postavlja pitanje da li uzimati biljna mleka i kakvi su njihovi efekti na zdravlje.

Na tržištu je dostupan širok asortiman mlečnih proizvoda od biljaka. Posebno se ističu biljna mleka proizvedena od badema, soje i kokosa. Nažalost, njihova cena je, zbog metoda proizvodnje, značajno viša u odnosu na obično mleko, pa se dovodi u pitanje i opravdanost njihove upotrebe. Zato će vam u ovom tekstu biti predstavljene dobre i loše strane najpoznatijih biljnih mleka.

Sojino mleko

Istraživanja o sojinom mleku su bila dugotrajna i detaljna i doneti su kontroverzni zaključci. Jedna od pozitivnih strana sojinog mleka je blagotvorno dejstvo na prostatu. Odnosno, redovno uzimanje sojinog mleka, u manjim količinama, kod starijih muškaraca, smanjiće rizik za razvoj karcinoma prostate. Takođe, utvrđeno je da poboljšava gustinu kostiju. Hranljivo je i sadrži sve esencijalne aminokiseline, neophodne ljudskom organizmu. A budući da sadrži materije – imitatore estrogena, korisno je i u periodu menopauze, kao neka vrsta hormonske nadoknade. Ublažiće intenzitet valunga. S druge strane, ovakav unos biljnih estrogena nije poželjan kod mladih žena i devojaka, jer može podstaknuti hormonski dizbalans i produženo menstrualno krvarenje. A u istraživanjima na pacovima, pokazalo se da sojino mleko znatno povećava mogućnost za nastanak karcinoma dojke.

Sojino mleko se često pri proizvodnji obogaćuje kalcijumom, kao i vitaminima: D, A, B2 i B12. Stoga, vrlo malo zaostaje po hranljivoj vrednosti za kravljim mlekom. Ipak, više od 90% proizvoda na bazi sojinog mleka spada u GMO hranu, sem ako nije posebno naznačeno na pakovanju: non-GMO.

Bademovo mleko

Bademovo mleko je naročito popularno jer sadrži mali broj kalorija, pa je pogodno i za osobe koje su na niskokaloričnoj dijeti. Takođe, dobar je izvor vitamina A, D i E, kao i kalcijuma. S druge strane, sadrži premalo proteina, a dosta šećera i drugih aditiva. I pritom, njegova proizvodnja se smatra neekološkom, jer se za dobijanje bademovog mleka koristi velika količina vode. Zato treba pažljivo čitati sastav bademovog mleka, utisnut na pakovanju, i prema tome birati ono najadekvatnije.

Kokosovo mleko

Kokosovo mleko se dobija rendanjem pulpe zrelog kokosovog oraha. Iako predstavlja zdravu alternativu kravljem mleku, ima visok sadržaj zasićenih masti, što nije povoljno za srčane bolesnike. Vrlo je gusto i kremasto. Treba ga razlikovati od kokosove vode, koju čini čak 94% vode, dok kokosovo mleko sadrži oko 50% vode.

Mleko od indijskog oraha

Mleko koje se dobija preradom indijskog oraha ima blago orašast ukus. Često se upotrebljava u pripremi hrane. Budući da sadrži dosta nezasićenih masti, koje su zdrave, dobar je izbor za osobe koje imaju visoke vrednosti holesterola u krvi, kao i osobe sa oboljenjima srca i krvnih sudova. S obzirom na to da sadrži vrlo malo ugljenih hidrata, spada u zdravije vrste biljnih mleka. Koristi se i kao dodatak kafi.

Biljna mleka od konoplje

Konopljino mleko dobija se od semena konoplje. Iako sadrži dosta masti, one su uglavnom nezasićene, što je pogodno za kardiovaskularne bolesnike. Takođe, ima vrlo malo šećera. S druge strane, odličan je izvor omega-3-masnih kiselina. Koristi se, kako za piće, tako i u pripremi jela.

Biljna mleka od makadamije i lešnika

Ovo su još neke pogodne zamene za obično mleko. Mleko makadamije ima vrlo malo kalorija, pa se često savetuje intolerantnima na laktozu. A mleko od lešnika, zahvaljujući svom egzotičnom ukusu, često koristi u pripremi kremastih kolača, kao i kafe.

Kako se proizvode biljna mleka?

Za početak, proces dobijanja biljnog mleka zahteva dobro pranje i ljuštenje semena ili plodova koji se koriste za proizvodnju biljnog mleka. Zatim se isti melju dok se ne dobije kašasta ili praškasta materija, u zavisnosti od vrste biljke. Potom je potrebno zagrevati ga i dodati odgovarajući enzim, kako bi se izgubio prirodni ukus biljke, a zadržao neutralni ukus mleka. Procesom filtracije se uklanjaju istaložene čvrste materije i dodaju se šećeri i voda. Ponekad dodaci uključuju i prilično nezdrave aditive, koji služe za poboljšanje arome. Dobijeni proizvod se homogenizuje i onda pakuje i skladišti (najčešće na temperaturi od 1oC).

Zaključak

Iako su biljna mleka korisna zamena za kravlje mleko kod osoba intolerantnih na laktozu, treba biti umeren u njihovoj konzumaciji. Naime, unošenjem biljnih mleka, unose se i veće količine šećera, a često i štetnih aditiva. Sojino mleko naročito treba kontrolisano uzimati, pogotovo u mlađem životnom dobu.

S druge strane, treba imati u vidu da je veliki procenat ljudi bar u nekoj meri intolerantan na laktozu iz životinjskog mleka. Pa se tako, po njegovom uzimanju, mogu javiti i neke blage tegobe, poput nadimanja i nelagodnosti ili mučnine. A jedna od opasnijih posledica javlja se kod osoba kojima nedostaje neki od enzima koji razgrađuju galaktozu. Galaktoza je sastavni deo laktoze, i kada se nedovoljno razgradi, dolazi do taloženja njenog nepotpunog proizvoda – galaktitola. Ova materija se prvenstveno deponuje u očnom sočivu, pa kod ovih osoba, ako nekontrolisano konzumiraju mleko, vrlo rano može nastati katarakta (bolest koju karakteriše zamućenje očnog sočiva). Treba napomenuti da je dovoljno da nedostaje bar jedan od 3 enzima zadužena za ovu aktivnost, da započne preuranjena katarakta. Naročito je važno i to da kod starijih osoba prirodno dolazi do smanjenja količine ovih enzima ili nastanka njihovih defekata! Zato, starije osobe, treba da ograniče unos mlečnih proizvoda od životinjskog mleka ili ih u potpunosti izbace iz upotrebe. Iako mlečni proizvodi, poput sira i jogurta, nastaju fermentacijom laktoze, ipak se ona i u njima nalazi u tragovima.

Takođe, pored intolerancije na laktozu, alergija na laktozu, Kronova bolest i druge bolesti creva odvraćaju izbor od kravljeg mleka, prema proizvodima od biljnog mleka. Svakako, za koju god varijantu se odlučili, neka vaša konzumacija bude kontrolisana i ograničena na 2 čaše dnevno.

Više o kravljem mleku, poslušajte u video snimku:

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime